[ Pilence
]
06 Septembar, 2009 11:00
Svasta od jutros...
E,tako...
Nasmesio sam se Dunavu
i veselo namignuo Suncu
prosuo dobru volju
po putu
i krenuo...
Udahuo sam duboko
jako
najjace
i poleteo preko plavog neba
obleteo Gardos
mahnuo Pobedniku
vinuo se jos vise
jos dalje
i eto me iznad Krka
pozdravio zacudjenog Danijela
koji se tek probudio
i eno ga
jos trlja zbunjeno oci
a mene eto iznad Rima
Koloseum jos drema
espreso se nije ohladio
Italija odmara
pa naravno
nedelja je...
Udahnem jos malo
skocim do Pariza
odmorim na Kuli
ah,grad ljubavi
ma vazi
jos tamo
tamo na Kalisu
lepse se ljubi
lepse voli
i odem do Londona
svetska Metropola
puna guzve i buke
a i vazduh se nesto oseca
nije mi nesto danas
bas nista
taj London.
I krenem ka Velikoj Jabuci
da mahnem onom kipu
sto ga zovu imenom Slobode
ali nesto mi se nije dalo
zastanem iznad okeana
malo odmorim
pomislim
idem nazad
hocu kuci
nedelja je danas
necu daleko
dosta sam se igrao.
I vratim se nazad
u jednom hipu
poljubim Dunav
u uzburkan obraz
kazem Suncu
i ovde si lepo
sto da letim
bilo kuda
sto da idem
bilo gde
sad je septembar
bice vina
eno u Karlovcima
eno u Vrscu
eno u Zupi
ma svega ima i ovde
necu da me neko uhvati
kako pripit letim
nedelja je
sacekacu rucak
popicu vino
sedecu pored Dunava
i mirno cu spustiti glavu
u narucje svoje ljubavi
leteo ne leteo
u centar Sveta sam sleteo
[ Generalna
]
04 Septembar, 2009 09:01
Sinoc sam naucio da se igram....
Vreme je...
da se odbace predrasude
da se umire oluje
da zasija Sunce.
Mora se
nasmejati iz sve snage
slobodno i vedro
zazvoniti sve osmehom.
Zivot nije borba
ne
lagali nas
zivot je
jedino i samo igra
kao dete kada trci oko stola
i kaze majci:
necu vise necu vise necu vise...
A onda opet
nastavi da trci oko stola
i da se smeje
tako slatko
tako neodoljivo
da se ne umete naljutiti.
Ne smeju vise biti prvi
oni besni
oni ljuti
oni sto su najglasniji
najbezobrazniji
najbezobzirniji...
Prvi su oni
koji se najlepse smeju
sarmantni lazljivci
sto lazu samo sebe
oni koji umeju da se smeju
i nasmeju
zacene od smeha druge
prolaze ispod duge
kao ispod slavoluka
svakoga dana
kao da je to nista
iako je to sve
biti prvi
biti prirodan
tih
nasmejan
umeti radovati
i biti dobar
kako samo deca umeju biti dobra
kada nam pruzaju ruke
i zahtevaju sve
sa punim pravom
i daju sve
sa celim srcem.
Nema vise
juce
danas
sutra.
Zivot je igra.
Zivot je osmeh.
Zivot je lep.
Zivot je pravedan.
Koliko damo
toliko i dobijamo
sta sejemo
to i zanjemo
i dobro se uvek
dobro se bas uvek
dobrim vraca...
[ Pilence
]
02 Septembar, 2009 21:09
Reci...
"Moja ljubavi,
digla si me toliko visoko da i kad bih pao
- do zemlje bih se naživeo."
Matija Bećković
Ima,tako,reci koje ostave bez daha,koje sazmu u sebi svu onu silu koja cuci u nama,a ne umemo je izreci.
Odjekuju te misli,posle,svuda po nama,u svakom trenutku i svuda.
I snaga im se,u nama,uvecava i uvecava,sve dok ne ostanemo potpuno osamuceni.
E,tako je mene osamutio Matija Beckovic i ovaj njegov citat.
Neizrecena snaga ljubavi,sapuce u meni...a,opet,nikada ne bih uspeo da je opisem ovako.
Svu snagu i silu ljubavi,koja goni do zvezda...a cak i pad osetimo kao ceo jedan zivot.
To je slepo,bezrezervno,silovito i jedino potpuno.
To je ljubav.
I svi je zele...
A retki su i odabrani,oni koji umeju i imaju smelosti da zakorace.
[ Pilence
]
01 Septembar, 2009 00:31
Kao uvek i zauvek...
Kao kad smo bili deca
ogrni se sa mnom
kao krznom tople zivotinje
i napuci te medne usne
sto mirisu na mleko
dodirni,onako,meko
i ispij me zudno
kao poslednju kap zivota.
Neka budem zalog
svih buducih vecnosti
svakog proslog dana
spomenik buducnosti
i neka nam poslednji dah
bude nem kao onaj prvi.
Jer hocu da se volimo
kao svakog danas
kao uvek juce
kao stalno sutra...
Da budemo kao deca
da budemo kao ljudi
da budemo kao starci
kao da budemo
sve sto smo postali
i narocito
ono sto nismo
a mogli smo biti...
[ Generalna
]
31 Avgust, 2009 15:30
Nisam sposoban...
Kada bih bar probao
pa,sta bude da bude
zazmurio i skocio
medju rascovecene ljude...
Naucio da mrzim,
i sta su sujeta i pakao,
ne bih skocio vec padao
seo bih i plakao.
Ne umem.
Ne zelim.
Necu...
[ Generalna
]
27 Avgust, 2009 23:46
Zaborav je umiranje...
Dosao je
seo
na obalu
Dunava...
Cutao je
gledao
nebo
bez oblaka...
I veliki tihi Mesec
na vrhu noci.
Nebo je bilo ogromno
Dunav je bio miran...
A on je
dosao
seo
na obalu
zaborava...
i zaplakao.
[ Pilence
]
27 Avgust, 2009 16:08
Kad te ostavi bez teksta...
"Vojim te!
Vojim te
sve do neba
i natrag
sve tako u krug
opet i ponovo
dok me nogice ne zabole
i onda jos jednom!"
I sta ja,sad,tu da dodam?
[ Generalna
]
19 Avgust, 2009 20:43
Pismo Milici
Pismo Milici
Volim te…
Jednako kao sto sam te voleo kada smo imali 15 godina i kada smo zagrljeni sedeli pored Dunava…onda kada se cinilo da je ceo svet nas,a da ceo zivot stane u te trenutke koje smo zajedno delili.
Sad si tamo,negde daleko..ali daljina nije merilo bliskosti,zar ne?
Jednako ti zelim mir i srecu,kao da si pored mene…jos i vise.
Malo je dobrih ljudi na svetu…I onda kada sam te pustio u svoje srce,pustio sam te tu za ceo zivot.
I neizmerna je moja sreca,da se i moja dusa mirno nastanila u kutku tvoga srca.
Tesko je sebicnima opisati kako ljubav ne mora da ukljucuje i posedovanje.
I da jedna ljubav ne potiskuje drugu…
O,kako smo se voleli…naivno i decije!
I kako ta ljubav jos uvek plamti negde…a mi ostadosmo kao ugarci.
Jedino jos nase zenice umeju da se zazare kada se sretnemo.
Hvala Bogu sto umem da volim.
I da budem voljen.
Hvala i Tebi.
Sto si bas Ti bila moja prva letnja ljubav.
I sto to leto nikada nece proci…
Lepo spavaj.
Natkrilio sam te svojim krilom.
Uvek i zauvek.
[ Pilence
]
19 Avgust, 2009 01:07
Metronom
Stisao se vetar
nad onim nemirnim morem
udavilo sunce
svoje lepo lice
u plavim dubinama
i niko
i nista
sada se ne mice
tisina
svuda...
Tiho srce tvoje
i tiho srce moje
otkucava sekunde
i planeta se okrece
po tom taktu ljubavi
kao veliki casovnik Vasione
tacna mera
svega sto postoji...
[ Generalna
]
16 Avgust, 2009 09:57
Zbogom Krk,dobar dan Beograde
Prodje i to...
Video mnogo lepe krajeve
upoznao divne ljude
doziveo zanimljive trenutke.
Vreme je da se vratim u svakodnevnicu.
Iako je svaki dan jedna bajka.
Najtezi je trenutak kada se treba vratiti sa nekog rajskog mesta.
[ Pilence
]
01 Avgust, 2009 15:26
BUDI TI...
Budi moje more
moje nebo plavo
moja uspavanka
neumorna pletisanka
moje najmoje...
Stani u sve moje dane
u sve moje sne
moje sve i u svemu sve
moje najsve!
Svaka zvezda
svako nebo
i dubina svakog oka
budi moja reka
planina visoka
budi ceo svet
budi sve sto postoji
budi tek uzbrani cvet
sto se rose boji...
Budi moja emocija
pesma nasmejana
budi moje srce
i igra razigrana.
Budi sve to!
Jer neko mora...
A ja hocu da to budes ti.
[ Generalna
]
30 Jul, 2009 22:03
MNOGO SAM SE TRUDIO
Okacio sam mesecev fenjer
visoko na nebo
posejao zvezde
nastimovao zrikavce
namestio vetric
onako kako treba
da se miluje lice
i zatim podesio svezinu noci
da ne bude vruce
utisao zvuke
pojacao mirise
cak sam i neke komarce ubio!
Svasta sam radio nocas
samo da bih te poljubio....
[ Generalna
]
24 Jul, 2009 21:23
SVE JE NISTA...
Krenula je jedna dusa
davno
svetom da hodi
trazeci sebe
i u sebi tebe
sebi samoj
srecu da rodi
od cveta do cveta
sa kraja na kraj
beskrajnu srecu
savrsen sjaj...
I nista od toga
ne mogase naci...
Sve se tako
pretvorilo u tisinu
u neku luku mirnu
u jedan savrsen tren
kad se duse dirnu
dotaknu same
najvecu visinu...
POSTANU SAME SEBI SEN.
[ Generalna
]
23 Jul, 2009 16:25
Teku dani...na ledjima Dunava
Klizi ovaj vreli dan
lenjo i lagano
niz ledja Dunava...
Odroni se tako,svaki dan,kao celovita gromada sa planine naseg bivstvovanja...zar ne bi trebali da budemo jako pazljivi prema svakom nasem danu?
Da ne ode niz liticu uzalud,vec da ga izbrusimo kao najvredniji dijamant i predamo vecnosti kao jedan iskreni dar?
Da uvecamo svoju vrednost stotinu puta
svakoga dana...
Da osnazimo sebe u necijim ocima
da ushitimo sto vise dusa
ozarimo sto vise lica
posejemo osmehe i ljubav
svakoga dana...
Teku ti dani...kao Dunav.
Nece se vratiti ni jedna kap natrag.
Nece se vratiti ni jedan nas trenutak.
Ne bi li trebali biti pazljivi prema svojim danima?
Ne bi li trebali biti pazljiviji prema ljudima?
[ Generalna
]
17 Jul, 2009 09:35
Sve sto pozelite
Biti ziv na ovoj planeti,imati razum,zeleti…to je ogromna privilegija.
Jeste li je svesni?
Koliko nas,zaista,zna sta zeli i kako zeli da upotrebi neslucene mogucnosti svog bica?
Jako malo,verujem.
Svet je ogromna pozornica i mi se sudaramo sa tudjim zeljama i stremljenjima.
Nekome smo cilj,ili bar sredstvo za ostvarenje neke zelje,drugima smetamo,a treci jednostavno ne obracaju paznju na nas…nismo im na putu.
Zato i ne verujem u sudbinu.
Ne kao unapred odredjen splet dogadjaja na koji nemamo nikakav uticaj.
Istina je da mozemo sve sto pozelimo. Ako znamo da zelimo,jer i to je vestina koje mnogi nisu svesni. I to je jedina sudbina koju priznajem:ono sto zelimo i nacina na koji reagujemo na tudje zelje…
Nista vise od toga.
Sudbina,kako je mi vidimo,u stvari je samo splet zelja i htenja. Osim ovog sveta,koji gledamo svojim ocima,postoji i jedan duhovni,u kome se sudaraju misli,zelje,htenja…rezultat tih kretanja odrazava se u ovoj dimenziji koju nazivamo svojim svetom. Jaca zelja,gotovo uvek,odnosi prevagu nad onim slabijom.
I tako,sasvim jednostavno,ja sam sebi objasnio kako funkcionise nas svet..
Jedina zelja koju mogu da zamislim jeste da zivim mirno,zadovoljno i srecno… I to nije tesko postici. Coveku zaista malo treba da sebi napravi svet kakav zeli,da se okruzi osobama koje voli i da nastavi da zivi,mirno i srecno. Ali,onda,shvati da se citav okolni svet nalazi u kretanju koje je naklonjeno tome da mu pomuti srecu i mir. I borba mora trajati dalje,jer mi izgleda da je smrt jedino trajno stanje zivota. Ili borba.
Uvek iznova i iznova,svakog jutra…
Ako medju vama ima onih koji se osecaju neispunjeno,neprilagodjeno…
Ako ima vas koji ste svesni svoje inteligencije,vrednosti,a mislite da se ne nalazite tamo gde zasluzujete…
Ako mislite da sve svoje sposobnost niste upotrebili onoliko koliko mozete i da mozete jos mnogo…
Pomislite da niste sami.
Da mozete sve sto pozelite.
I da nikada ne treba da prestanete to da radite.
Nije kasno.
U stvari,pravo vreme je.
Da pokazete svetu koliko vredite i mozete.
Da ste bolji od onih koji su vam se smejali.
Da imate vise duha,sarma i posebnosti…
I da nikome ne treba da se izvinjavate zbog toga.
Zavrsite davno zapoceti fakultet.
Naucite jezike.
Zaradite novac,ali samo da bi njime obisli svet...
Napisite roman.
Izdajte knjigu poezije.
Ponovo se zaljubite…
