Kap po kap

"Zivot ima smisao jedino kroz ljubav,a to znaci:
Ukoliko je veca nasa sposobnost da pruzamo ljubav,toliko vise ce imati smisla nas zivot..."

Htedoh to reci...
Ali me je dobri Herman Hesse pretekao,jos 1956. godine.

Nema veze...

Istina je uvek lepa. 

Hteli,ne hteli...stiglo je.

Ne cini vam se lepo?
Pa,ni vi niste toliko lepi koliko vam se cini..

 Onda,kada bude najpotrebnije,pojavice se Sunce.
Obasjace svaku vedru dusu ovoga sveta.
U silnom vatrometu boja,sinuce Prolece.
Znam to.

Ako ne verujete...ne verujete u srecu.
Zivite u mraku.
Sve dodje kada treba.
Svakoga ceka suncan dan.
Zbog malo oblaka,ne vredi se brinuti.
Dodje nasih 5 minuta.
Ko ne veruje...
Neka zivi u tami.
Njima ni prolece ne ume pomoci...

Nedostajes...

da te poljubim
da te zagrlim
da te ocima ispijam
usnama milujem
da ti osmehe slikam
oci osuncam...

nedostajes. 

Sebicnost je kratka.
Zivot je dug...

Smisao svega
samo u ljubavi priznajem...

Tvoje me oci ljube,
lepe kao gorske vile.

Sav su smisao sveta
tvoje oci bile...

Neporecivo
neizrecivo
blesavo i sasavo
ludo
kao pravo cudo

nedostajes...


I ovog lepog dana
dusi jedina hrana
tvoje oci bice...

Ti si moje savrseno bice! 

Nikada nisam voleo rodjendane...bio  je to samo datum koji je oznacavao da smo obisli jos jedan krug planetom oko Sunca.
Dan kada se lepo obucemo,docekujemo goste...primamo poklone i smesimo se,po citav dan se smesimo.
A onda,sto sam stariji postajao,sirio se krug ljudi koje poznajem...mnozio se broj onih koje volim,ovako  ili onako...svet mi se cinio pun posebnih ljudi,izuzetnih dusa.
I,odjednom,sto sam stariji bivao,ja sam sa sve vecom ,gotovo decijom radoscu,cekao poklone,cestitke...lepe reci.
Svaki je dan na ovoj Planeti bio izuzetan dar,a osecaj koji se skupi u meni,kada se oko mene okupe svi ti dragi ljudi,puni ljubavi i iskrenih zelja,taj se osecaj ne moze ni sa cim porediti.
Dusa mi raste,kako kazu Cigani...

I nije to sujeta.

To je cist osecaj srece,sto je oko mene toliko dobrih ljudi.
Toliko ljubavi.
Znak da ostavljamo trag u svetu oko nas.
Da dusom dodirujemo druge.
Da je ljubav magicna.
Da ima svojstvo da se siri i uvecava.
Da je osmeh najveci dar.
I da je naveci dar nekoga nasmesiti.


Od svih ljudi,najdrazi su mi bas oni koji postoje samo na ovom blogu.
Jedino sto nas spaja,jesu dodiri duse,kojima se upoznajemo ,iz dana u dan.
Cista esencija ljubavi.
Mozda nam se lica nikada i ne sretnu...ali znam da su se ovde okupile ciste i lepe duse.
Ljubav je savrsena,upravo zbog  moci da postoji mimo svih pravila,bez ikakvih ogranicenja...
Ne postoje ni vreme,ni prostor...samo dodiri duse.
I mi koji smo se u tim dodirima prepoznali i zavoleli...

Hvala dragoj Sanjarenja...
Hvala premudroj Domacici.
Zahvaljujem osetljivom duhu nase Casper...

Hvala svima koje necu danas nabrojati,ali znate da vas u srcu zbrajam svakoga dana.


Voli vas vas Stepskivuk.

Sedela sam u cekaonici kod zubara. Tako sam primetila diplomu zubara i videla poznato ime i prezime. On je isao u moje odeljenje i bila sam ludo zaljubljena u njega. Kada sam ga, medjutim, videla to nije bio on vec neki sedi deda, izboranog lica, sa debelim naocarima.

Ipak, cim sam sela u stolicu, nisam mogla da izdrzim i pitala sam ga:

- Da li ste Vi isli u Gimnaziju?

Rekao je:

- Da, maturirao sam 1974 godine, otkud znate.

- Pa bili ste u mom odeljenju, odgovorila sam ushiceno.

I onda me je taj odvratni, sedi, coravi, izborani pedercina pitao:

- A sta ste predavali?


:-)

Nije mi u navici da radim copy/paste tekstova koji je dosao do mene na netu...
Ali ovaj me oborio sa nogu... 

Cvrsto verujem da biti dobar,na ovom svetu,ne znaci i biti naivan.
Verujem u to da nas dobro vaspitanje cuva od pakosti i zla,onih drugih.
Verujem samo u onu sudbinu koja,bar na kraju,uvek nagradi one kojima je ljubav i nesebicnost bio jedini pokretac.
Verujem da su pakost,zlo,sebicnost i dvolicnost kategorije koje ne mogu da traju.
Verujem da su dobrota i ljubav vecite vrednosti.
Da su ono sto ovaj svet cini lepim.
Da cine ovaj svet mogucim.
Da pokvarenost karaktera izjeda samo sebe.
I da nepokolebljiva ljubav i paznja prema drugima mora da gane i najokorelije srce.
Verujem da je novac stvar na koju treba da gledamo nemarno,kao i na vazduh koji udisemo:
Potreban nam je za zivot ...ali ga uvek ima tacno onoliko koliko nam je za zivot potrebno.
Ako neko ne veruje,neka proba da udise vise vazduha nego sto mu je potrebno.

Cvrsto verujem da hodam pravim putem.
Da ono su sta verujem nisu bajke.
Da cu u to verovati do kraja svog zivota.
I da se nikada necu pokolebati.

Jer ne dam nikome da me dovede u sumnju.

Ljubav je sunce koje greje voljene...a najvise one koji vole. 

Bolestan sam
bez nade u ozdravljenje
zatvoren sam
bez snage za oslobodjenje
srecan sam
a ne znam razloge...

I eto ljubavi. 

Prolazi milenijum
kap po kap
jos
1000 godina
u kojima sam te voleo...

I jos jedna noc
u kojoj sam
hrabro
junacki
mogao bez tebe...

Eto...

Sada vec sigurno
smem reci,glasno i tecno:

Na ovoj sam planeti...
samo da bih tebe voleo vecno.