[ Generalna ] 18 Oktobar, 2007 21:47

Ne treba puno
Samo jedan pogled
Samo jedan dodir
Tihi sapat…
Ne treba puno
Otisak u pesku
Nasih golih ledja
I jedno drvo
Na obali ceznje
Da se ispod njega
Zagrljeni ljubimo.
Ne treba mnogo
Na ovoj planeti

Da se srecnim nazovemo…


[ Ivana ] 17 Oktobar, 2007 11:44
Eto…pojavila se i ona.
Tesko mi je reci ko je i sta.zapravo,predstavlja u mom zivotu,ali tu je…
Ni sam ne znam koje ime da joj dam,u koji ram da je stavim.
Volim da je drzim za dlan.
Volim da osecam lagane drhtaje njenog dodira,kada i nju nesto dirne.
Volim da slusam pesme sa njom,kao da tek tada ja razumem reci pesama koje su mi tako poznate,a tako nejasne bez nje.
Osvajamo jedno drugo,kao da igramo “monopol”,polje po polje.
A opet,cini mi se,sto je vise poznajem,manje je znam i ispuni me ushicenjem kada osetim kolika se prostranstva jos kriju u njenoj dusi!
I spreman sam dva zivota da potrosim u tom istrazivanju.
Ma koliko mi bio lep svaki trenutak sa njom,svaki ples i ludi provod…tek me tisina i cutanje sa njom umiruje do kraja i cini potpuno ispunjenim.
Mnogo smo isti.
Savrseno jednaki!
I,dok upoznajem tebe,sve sam vise sebi jasniji…
Ivana!


A ovi redovi su bas za tebe.
Ako se veceras vidimo,da ovde procitas sve ono sto cu,opet,zaboraviti da ti kazem.
Lepo spavaj…


P.S.
Svi komentari dobro dosli ;-)

[ Generalna ] 02 Oktobar, 2007 12:49
Vecito pitanje ljubavi…jos nisam sreo nekoga kome ta tema ne bi bila zanimljiva,niti nekoga ko nema nekoga koga se sa setom seca.
Ma koliko sebe “zanimali” sitnim zivotnim brigama,poslovima i problemima,uvek se negde pozadi,u dubinama svesti krije neka stara rana,prva neostvarena ljubav,gubitak i usamljenost.
I to je lepo.
Sva umetnost,poezija,muzika stoje na krhkim nogama ceznje,usamljenosti i bola.
Stavise,ta bol nas i cini uzvisenim i sposobnim da osecamo i patimo i ja u svemu tome vidim lepotu.
Kazu da se svaki lep dan,dan osuncan i srecan,mora platiti oblacima i dugim trenucima tuge.
Sve je odvajkada bilo u ravnotezi i lepotu nasih dana,u stvari,cine oni losi.
Kao sto zidovi posude daju smisao onom praznom prostoru unutra.
Mi moramo biti omedjeni trenucima lose srece,usamljenosti,the boli i beznadja…tek tako onaj prostor unutra,omedjen problemima dobija svoj pun smisao i znacaj.
Lepo je samo ono sto se moze uporediti losim.
Ljubav je kruna svacijeg zivota,ideja oko koje se vrti citav nas svet i sve ono sto cinimo ili ne cinimo dok zivimo na ovom svetu punom vreve i gungule.
I eto carobne formule koja i neizgovorena daje sansu da zivimo srecni na ovom svetu.
Ljubav je sveta,kljuc svega…alfa i omega.
I izgubljena ljubav je ljubav.
I ona koja traje
I ona koja nestaje
Sve ono sto moze biti i ono sto nikada nece postati…
Sve je to ljubav u koju treba da se zakljinjemo,za koju treba da zivimo.
Nikako sebicna
Niposto samoziva
Vec ljubav opsta i savrsena.
Zato…
Poljubite onog pored sebe
I ne ljutite se ako negde ode,prateci svoju zivotnu pricu.
Vazno je da negde postojimo
Da volimo.