[ Generalna
]
24 Jul, 2009 21:23
Krenula je jedna dusa
davno
svetom da hodi
trazeci sebe
i u sebi tebe
sebi samoj
srecu da rodi
od cveta do cveta
sa kraja na kraj
beskrajnu srecu
savrsen sjaj...
I nista od toga
ne mogase naci...
Sve se tako
pretvorilo u tisinu
u neku luku mirnu
u jedan savrsen tren
kad se duse dirnu
dotaknu same
najvecu visinu...
POSTANU SAME SEBI SEN.
24/07/2009, 21:35
predivno
24/07/2009, 21:46
mene je rastužilo
24/07/2009, 22:45
Lepo... sta reci...:(
25/07/2009, 03:00
Odbijam da poverujem u nepostojanje osobe, sa druge strane ogledala.Poz :)
25/07/2009, 07:04
A zašto "Sve je ništa"...ipak svaka duša traži drugu u ogledalu, da dotaknu najveću visinu...i nađu to, često.
25/07/2009, 07:48
Sanjarenja...zato sto sam po jedno krenuo svetom,a nasao sasvim drugo.
I,opet,nasao savrsenstvo.
Ali,"i put i bezdan u isti mah"
25/07/2009, 07:52
Doboro jutro :)
Evo kuvam kaficu ( bez prasine ) , pa ko je raspolozen moze da se pridruzi !
25/07/2009, 07:54
taman!
Stavi i meno jednu,teski i crnu...;-)
25/07/2009, 07:56
Na to traganja u ljubavi najčešće i liče...i put i bezdan...
25/07/2009, 07:58
Vazi Stepski , crna ce da bude :) ali ono prvo sto si napisao , ne mi je bas jasno ?
25/07/2009, 08:01
ETo,poceo sam da pisem tako da je vreme reci "sta je pesnik hteo..."
Ne znam...i meni treba neko reci.
Srecan sam i zadovoljan,sve je nekako mirno,ali se osecam kao svoja senka.
Sve je savrseno...i sve je nistavno.
25/07/2009, 08:02
...mislim da te razumem...
25/07/2009, 08:41
:)))))
28/07/2009, 19:47
kad se duse dirnu dotaknu same najvisu visinu