Istina…proslo je mnogo vremena,stisala su se osecanja,smirilo srce.
Zivot me odnosi dalje novim ljudima,novim pobedama i novim porazima…
Sve je onako kao treba da bude,citav dan.
Svakog minuta tokom 24 casa…ipak ne.
Samo jedan trenutak,samo jedna tacka na liniji zivota,svakoga dana,nije kao ostale,mirne i normalne.
To je onaj trenutak kada pomislim na nju,uvek na nju…I znam da ce biti tako do kraja mog zivota.
Svakoga dana jedan trenutak ce se desiti,momenat kada svaka moja misao,vaduh koji udahnem,otkucaj srca koji me cini zivim…pripadne njoj.
Sreli smo se i voleli,i to je sve.
I to vise ne postoji.
Nestalo je sve osim tog fantomskog trenutka kada nestane sve,sve osim nje.
I tako citavog zivota…znam.
I pisao bih dalje,ali trenutak o kome govorim je nestao.
Nista u meni nije ostalo,osim reci koje nista ne znace.
Zivot tece dalje,napred ka jos neotkrivenim planetama,a ipak se nadam da cu u lutanju ponovo otkriti planetu svog zivota,planetu zelenu i plavu,planetu osuncanu i toplu…
[ Generalna
]
30 Decembar, 2007 20:39
[ Generalna
]
28 Decembar, 2007 12:21
Da si tuzna…
O da si tuzna
Pa da te vedrim najplavljim recima koje imam
Ili bar da si ruzna
Pa da te oslikam najlepsim osmesima…
Nisi ni glupa
Ni prazna
Pa da ti u ocima stvaram iskrice koje sve razumeju…
Ti si bas takva kakva si
Pomalo setna
Ali sa najlepsim osmehom
Koje lepo lice ume da nosi…
I uglavnom sretna
Jer nemas nista
Sto nemire stvara i donosi
Kazi mi onda
Kazi kako sada
Neko
Neko bas ovakav kakav sam ja
Da napise jos nesto
Nekome kao sto si ti?
O da si tuzna
Pa da te vedrim najplavljim recima koje imam
Ili bar da si ruzna
Pa da te oslikam najlepsim osmesima…
Nisi ni glupa
Ni prazna
Pa da ti u ocima stvaram iskrice koje sve razumeju…
Ti si bas takva kakva si
Pomalo setna
Ali sa najlepsim osmehom
Koje lepo lice ume da nosi…
I uglavnom sretna
Jer nemas nista
Sto nemire stvara i donosi
Kazi mi onda
Kazi kako sada
Neko
Neko bas ovakav kakav sam ja
Da napise jos nesto
Nekome kao sto si ti?
[ Generalna
]
27 Decembar, 2007 20:20
Ponekad pomislim
Potcenjujes sebe
I ne slutis
Kakve visine mozes dosegnuti
Dubine
Ali MOJE SI
Cudo i tajna
I to je visina
I dubina
Koju ne mozes izgubiti
Potrositi
Nikada
Dok postojis.
Imam nesto
Sto traje
Sto ne nestaje
Sto raduje
Imam
Tebe
I nikada
Ne mogu izgubiti te
Zar ne?
Potcenjujes sebe
I ne slutis
Kakve visine mozes dosegnuti
Dubine
Ali MOJE SI
Cudo i tajna
I to je visina
I dubina
Koju ne mozes izgubiti
Potrositi
Nikada
Dok postojis.
Imam nesto
Sto traje
Sto ne nestaje
Sto raduje
Imam
Tebe
I nikada
Ne mogu izgubiti te
Zar ne?
[ Generalna
]
26 Decembar, 2007 15:55
“Da li je smrt izgubiti tebe ili sebe?
Ostaviti ljubav nasu bez oca ili be majke svoje?
Lisen sebe ja gubim oboje,
Lisiv se tebe ja sam sam za sebe;
Pa ipak,moj odlazak pogadja sve moje
Tad ni ja vise necu sto sam bio biti
I vise volim svoju smrt od tvoje
Jer ce me ona manje promeniti.
Ko boljka umire ljubav a mi ne ozdravljamo
Ljusture njene bez skoljke i bez bisera smo
Rasklapamo se i sklapamo i dalje kao da smo
Sto nismo vise,a besmo to samo…’
Milorad Pavic
Ako ponovo naidjes ovde...prepoznaces nas.
[ Generalna
]
25 Decembar, 2007 18:13
Nisam ja kriv
Sto volim ljubav u hiljadama lica sto dolaze i odlaze.
To je uvek jedna ista ljubav
Kojom sam voleo tebe.
Kojoj je ljubav bila najpotrebnija
kao san umornim ocima vecitog putnika.
[ Generalna
]
24 Decembar, 2007 22:03
Poslednji valcer sa Dunava i…
Nema se jos sta reci
davno su se zatvorila nasa vrata.
Stala si i nestala
Plakala…
U ocima ti ljubav
kapala po licu u potocima tuge.
I uvek usamljena,tuzna
nesretna…
Nista se nije promenilo
pisem ti
A ti citas i places.
Dao bih svu svoju krv da ti ustedim samo jednu suzu!
Ne vredi.
Opet bi bila nesretna i tuzna
Ti od svih
Sa najlepsim osmehom koji me je mazio
sa dlanovima kojima si taj osmeh krila
kao dete uhvaceno u kradji bombona
kada je jedina kazna kisa poljubaca.
Branio bih te od svakog zla
Ali od tebe te ne mogu odbraniti.
Neko je negde napisao bajku za nas dvoje
kao o ljubavi o kojoj ce pricati.
Mi je nismo uspeli proziveti.
I od uvek
Od prvog naseg poljupca
Do samog kraja
Kada sklopimo oci
Jurice nas ceznja
zagrljaja.
Znam…skupila si se kao beba
Sapuces ”zagrli me”
I ja te grlim
Snazno!
Eto…ludo.
Jos hiljadu sto godina…
Nema se jos sta reci
davno su se zatvorila nasa vrata.
Stala si i nestala
Plakala…
U ocima ti ljubav
kapala po licu u potocima tuge.
I uvek usamljena,tuzna
nesretna…
Nista se nije promenilo
pisem ti
A ti citas i places.
Dao bih svu svoju krv da ti ustedim samo jednu suzu!
Ne vredi.
Opet bi bila nesretna i tuzna
Ti od svih
Sa najlepsim osmehom koji me je mazio
sa dlanovima kojima si taj osmeh krila
kao dete uhvaceno u kradji bombona
kada je jedina kazna kisa poljubaca.
Branio bih te od svakog zla
Ali od tebe te ne mogu odbraniti.
Neko je negde napisao bajku za nas dvoje
kao o ljubavi o kojoj ce pricati.
Mi je nismo uspeli proziveti.
I od uvek
Od prvog naseg poljupca
Do samog kraja
Kada sklopimo oci
Jurice nas ceznja
zagrljaja.
Znam…skupila si se kao beba
Sapuces ”zagrli me”
I ja te grlim
Snazno!
Eto…ludo.
Jos hiljadu sto godina…
[ Generalna
]
24 Decembar, 2007 11:01
Citavog zivota
trudio sam se samo jedno
da budem sebi ceo svet
da mi ne treba niko
da sam dovoljan
zadovoljan
I eto…
Uspeo sam!
Ne treba mi niko
tako sam navik’o
Imam svoj mir
svoj spokoj
siguran u sebe postojim,kao usamljen bor na vrhu planine…
I sada,kada sam sve to postigao
kada odolevam gromovima i olujama
kada mi niko ne treba
I kada me se nista ne tice
I niko ne dotice
I kada sam zasticen u svojoj ljusci
sada mi jako nedostaje
neki nezan dlan
da me pomiluje po njusci
trudio sam se samo jedno
da budem sebi ceo svet
da mi ne treba niko
da sam dovoljan
zadovoljan
I eto…
Uspeo sam!
Ne treba mi niko
tako sam navik’o
Imam svoj mir
svoj spokoj
siguran u sebe postojim,kao usamljen bor na vrhu planine…
I sada,kada sam sve to postigao
kada odolevam gromovima i olujama
kada mi niko ne treba
I kada me se nista ne tice
I niko ne dotice
I kada sam zasticen u svojoj ljusci
sada mi jako nedostaje
neki nezan dlan
da me pomiluje po njusci
[ Generalna
]
23 Decembar, 2007 21:54
"Ljubav mnogi godina,izvrzena promenama,nemilosrdnim zakonima i brigama bez broja.
Ne trazi ljubav koja traje mnogo godina,shvati da ljubav ne traje ni koliko jedno prolece...
Ljubav koja traje mesecima,puna iznenadjenja i zapreka,ljubomorna ili zasicena,nemirna i samovoljna kao letnje sevanje munja.
Ne trazi ljubav mnogo meseci-ona ce umreti od umora,mucena sumnjama,obzirima i sitnim mislima...
Ljubav jednog dana!
Svi vi usamljeni koji mastate o vecnoj ljubavi,odlucitete za ljubav jednog dana.
Zivece u vasem secanju vecno,neuprljana zivotom jer nije imala vremena da se uprlja.
Ne trazi ljubav koja traje mnogo godina,shvati da ljubav ne traje ni koliko jedno prolece...
Ljubav koja traje mesecima,puna iznenadjenja i zapreka,ljubomorna ili zasicena,nemirna i samovoljna kao letnje sevanje munja.
Ne trazi ljubav mnogo meseci-ona ce umreti od umora,mucena sumnjama,obzirima i sitnim mislima...
Ljubav jednog dana!
Svi vi usamljeni koji mastate o vecnoj ljubavi,odlucitete za ljubav jednog dana.
Zivece u vasem secanju vecno,neuprljana zivotom jer nije imala vremena da se uprlja.
[ Generalna
]
20 Decembar, 2007 13:12
"kada kazem ljubav,pod tim podrazumevam ono talasavo osecanje po kojem pliva nase srce i vazda se krece tamo-amo,na istom mestu,kad ga neki nadrazaj pomeri iz uobicajene putanje ravnodusnosti.
Mi smo kao deca na konjicu za ljuljanje,neprestano se krecemo,neprestano se trudimo,a ne pomeramo se sa mesta..."
Gete
[ Generalna
]
17 Decembar, 2007 20:49
Imati duha,veliko srce i dusu koja obuhvata sve ne znaci prednost u ovom zivotu.
Mnogo puta se potvrdilo da oni koji zivlje i dublje osecaju ovaj svet i ljude u njemu,oni koji osecaj svu snagu zivota i trenutka,imaju dar da osete ljubav,ceznju…svi oni osecaju zivot u svoj svojoj velicini i to ih ispunjava i cini srecnijim od ostalih,onih koji kroz zivot prolaze kao kroz trku na 100 metara,oni koji ne stignu da osete kako trava dise,niti imaju vremena da ispostuju izlazak Sunca i njegovo tiho umiranje na kraju dana…
Medjutim,oni koji osecaju lepotu zivota,ljubavi i ljudi,kaznjeni su i dubljim osecajem nepravde,bola i patnje.
Te tanane duse uspe da povredi ono sto drugima izgleda kao nevazna sitnica.
Ljubav boli jace,tuga je dublja a ceznja skoro nepodnosljiva…
Na svetu je jako puno ljudskih dusa.
Vecina su grubi,neosetljivi itvrdi.
Oni guraju ovaj svet napred.
Ima i mnogo onih koji vole da citaju,ponesto napisu.
Njima je glava stalno u oblacima.
Prodju kroz zivot zatvorenih ociju kao kroz san.
Tu je mali broj onih koji umeju da napisu nesto sto ostavlja bez daha,koji ne sanjaju ovaj svet vec ga cine snom.
Takvi se u nekoliko reci prepoznaju,hrabre medjusobno,ulepsavaju jedni drugima dane i noci.
Dele medjusobne trenutke i osecanja,uzivaju citajuci druge i o drugima.
Takvih je ovde mnogo.
Drago mi je da smo se sreli.
Svako ko se u ovom prepoznao,neka nastavi da pise.
Svakoga dana!
Nikada ne znate hocete li nekome ulepsati vece posle napornog dana.
www.blog.rs je jedno lepo mesto.
Mnogo puta se potvrdilo da oni koji zivlje i dublje osecaju ovaj svet i ljude u njemu,oni koji osecaj svu snagu zivota i trenutka,imaju dar da osete ljubav,ceznju…svi oni osecaju zivot u svoj svojoj velicini i to ih ispunjava i cini srecnijim od ostalih,onih koji kroz zivot prolaze kao kroz trku na 100 metara,oni koji ne stignu da osete kako trava dise,niti imaju vremena da ispostuju izlazak Sunca i njegovo tiho umiranje na kraju dana…
Medjutim,oni koji osecaju lepotu zivota,ljubavi i ljudi,kaznjeni su i dubljim osecajem nepravde,bola i patnje.
Te tanane duse uspe da povredi ono sto drugima izgleda kao nevazna sitnica.
Ljubav boli jace,tuga je dublja a ceznja skoro nepodnosljiva…
Na svetu je jako puno ljudskih dusa.
Vecina su grubi,neosetljivi itvrdi.
Oni guraju ovaj svet napred.
Ima i mnogo onih koji vole da citaju,ponesto napisu.
Njima je glava stalno u oblacima.
Prodju kroz zivot zatvorenih ociju kao kroz san.
Tu je mali broj onih koji umeju da napisu nesto sto ostavlja bez daha,koji ne sanjaju ovaj svet vec ga cine snom.
Takvi se u nekoliko reci prepoznaju,hrabre medjusobno,ulepsavaju jedni drugima dane i noci.
Dele medjusobne trenutke i osecanja,uzivaju citajuci druge i o drugima.
Takvih je ovde mnogo.
Drago mi je da smo se sreli.
Svako ko se u ovom prepoznao,neka nastavi da pise.
Svakoga dana!
Nikada ne znate hocete li nekome ulepsati vece posle napornog dana.
www.blog.rs je jedno lepo mesto.
[ Generalna
]
14 Decembar, 2007 09:08
Verujem u ljubav.Snazno!
Ona je za mene ziva,skoro materijalna.I to ona nesebicna i siroka,prema svima.
I naravno,medju svim ljubavima najvise mi dusu ispunjava ona romanticna,izmedju dve osobe suprotnog pola,kada se dvoje vole osecam vatromet duse cak i kada gledam tudju ljubav.
Zato sam cesto zbunjen.
Precesto me sputavaju i,indirektno,uveravaju,sve cesce,da je sve to bajka koja ne moze da opstane u stvarnom svetu,da se od ljubavi ne zivi.
Govore mi da je sada interes iznad svega,da je vazno ko je koliko uspesan,imucan,koliko dobro ume da pliva u virovima zivota.
Kao da vec nije uspeh sto smo se rodili,sto smo jedini i jedinstveni medju tolikim jedinkama.
Da svakako zivimo neoptereceni suvisnim stvarima,kao i da svako ko ima lican osecaj unutrasnje srece ima sve…
Nisam jos nikoga video da ima dve ruke i noge,glavu,a da je u Srbiji,gladan,bos ili neobuven,da ne moze sebi da obezbedi krov nad glavom.
U sveopstoj jurnjavi za boljim mestom pod suncem,cini mi se,svi su namerno ili nenamerno,zaboravili na one zaista vazne stvari.
Da se kroz zivot ne moze ici sam,ili bar,da nije jednako lepo.
Da zedj samoce ne moze da ugasi ni novac ni materijalna sigurnost,vec jedino i samo osecaj pripadanja,kada nam neko pripada i kada nekome pripadamo mi.
Nisam nikada sam,nisam ni ne srecan….ali precesto me zabrine osecaj da se svet izopstio u neSto sto ne prepoznajem i da se sve teze snalazim u tudjim igrama.
Ne bih mogao sebe,romanticarski,da nazovem neprilagodjenim.
Ne,cak ni to.
Pre,razocaranim.
Inteligencija koju posedujem,snaga i fizicko zdravlje obecavaju mi da mogu sve sto pozelim.
Ili skoro sve.
Jedino ne mogu da budim ljubav svuda gde bih pozeleo.
Neko mi je rekao:
”strast prolazi…”
Nisam tada odgovorio.
Neka i prodje…Samo neka BUDE!
Jedan je zivot.
Poneko prodje kroz zivot kao kroz film
Ostane zadivljen reklamama,obrtima i akcijom.
A previdi poentu.
Ne dozvoli da ga zivot ponese.
Tek tako...
[ Generalna
]
13 Decembar, 2007 13:07
Jednom,ko zna kad
rodila se jedna "Ona"
jedna moja,jedina...
Gde?
Pa bilo gde
to uopste nije vazno.
Nikada joj necu traziti licnu kartu
to je sigurno.
Rodila se i ja sam se zaljubio
Ne odmah...mnogo kasnije
ja sam se zaljubio.
Ona to jos ne zna
a ne znam ni ja,verovatno.
Nema smisla?
Pa zar treba sve da ima smisla
sto se nastani na parce papira
a sluzi da razbistri misli?
Ona je lepa.
Sigurno je lepa
Mozda me ceka i pise
mozda bas pise ovu pesmu
ili neku ovakvu...
A je li ovo pesma?
Ma,nije vazno je li ovo pesma.
Vazno je da Ona postoji
postace,onda,i pesma o njoj.
Pitanje je samo
da li da idem da trazim nju
ili da cekam...
Mozda ona mene nadje?
ili se mimoidjemo trazeci se!
Ne
ne mogu da cekam vise.
Ako me budete trazili
napolju sam
trazim...
[ Generalna
]
11 Decembar, 2007 19:40
Oni su sami!
Na stanici "Zeleni venac"
prepunoj ljudi
njih dvoje stoje zagrljeni
sami za sebe
sami za ceo svet
zagrljeni uzivaju
u tisini koju stvaraju zaljubljena srca
Gledaju se u oci...
Cute.
Svaka izgovorena rec
narusila bi harmoniju njihovog postojanja
na stanici "Zeleni venac"
[ Generalna
]
10 Decembar, 2007 22:48
Ljubav je vulkan
eksplozija strasti,zadovoljstva i bola
eksplozija divote,
a na kraju,zar se hladi
i ostaje samo pepeo i dim.
Ljubav je zivot
svakoga dana sve je lepsa i lepsa
ali umire polako i tada je draza,
a na kraju,smrt dolazi
i ostaje secanje samo.
Ljubav je letnji dan...
svakoga dana topliji i topliji
prolazi polako
hladniji i hladniji
dok mrak se ne spusti
i tama prekrije sve.
Ljubav je..
...nedovrsena pesma.
[ Generalna
]
09 Decembar, 2007 21:53
Ti si moja moc
moje zadovoljstvo i bol
ti si sve sto imam
i sto nemam
sve sto postoji
i nikada nije postalo...
Svakoga jutra budi se u meni ljubav
tako jaka da pokrece sve,
citavu planetu i sve zvezde
tako snazna da bez nje
ni Sunce ne bi sijalo...
Svake veceri gasne u meni plam
i budi se tiha patnja
tako tiha da je samo ja cujem
tako posebna da samo mene boli...
Ljubav je tu.
Potrebna si mi jos sam TI.
moje zadovoljstvo i bol
ti si sve sto imam
i sto nemam
sve sto postoji
i nikada nije postalo...
Svakoga jutra budi se u meni ljubav
tako jaka da pokrece sve,
citavu planetu i sve zvezde
tako snazna da bez nje
ni Sunce ne bi sijalo...
Svake veceri gasne u meni plam
i budi se tiha patnja
tako tiha da je samo ja cujem
tako posebna da samo mene boli...
Ljubav je tu.
Potrebna si mi jos sam TI.
