Kap po kap

Kako se sve zaboravi!
Brzo se zaboravi ljubav
i sapat i smeh
njeno nezno "volim te"
te lepe,najlepse oci
i medene usne
sto mirisu na mleko...
I topli zagrljaj
svaki put kada se rastajemo na jedan sat
planovi za buducnost koja nikada nije dosla
i secanja koja nikada nisu prosla...
Dobro je!
Stvarno je dobro sto se sve zaboravi.

Neznu kao dah meseca
veselu kao leptirov let
tajnovitu kao zvezde
ludu kao vino
lepu kao zivot...

trebam te. 

Brzina,akcija,dinamika...To su zakoni,to su stremljenja modernog sveta.
Ako zelis uspeh moras biti brz,dinamican,energican.
A sta je sa mirom,spokojem?Gde je spontanost,prirodnost?

Brzina tera nauku da otkriva...
Otkrila je mobilne telefone,lap top ,internet.
Tako covek pokusava da nadmudri fizicko postojanje i da bude na dva mesta u isto vreme.
A nece biti srecan ni na jednom od njih.
Covek moze biti srecan samo ako je spokojan i to tamo gde se nalazi i kada se nalazi.
Ziveti za sutra znaci umreti danas.
Ziveti negde drugde znaci ne postojati.

Vec dugo sam uznemiren i jedino sto mogu da pozelim od Boga jeste da mi podari mir i spokoj.
Te dve reci ponavljam u sebi kao molitvu svakoga dana kada otvorim oci i ugledam novi dan kako mi preti nemirom...

Mir i spokoj...
iako me te dve reci podsecaju na smrt.

Kisa je...
Otuda i mrak u meni.
Teski crni oblaci prekrivaju nebo
bacaju senku na moju dusu.
I kao da nikada nece biti sunca.
Udavicemo se u beskrajnoj kisi
danas jos beskrajnijoj...
Neka mi oproste svi oni tuzni
i oni koje zivot grize
Neka me na miru puste i usamljeni,ruzni
neka svako svoj metak zagrize...

Danas ni sebi nisam dobar.

Danas rezim kao pravi stepski vuk
kome ne treba niko
i urlik je jedini zvuk
na koji sam navik'o.
Samo mi treba jedno parce neba
na kraju dana da se mesec vidi
da zarezim i na njega
kao neko ko se nicega ne stidi.

Stvari se krecu  na bolje...spirala zivota.
Ponekad pomislim:verovati da se stvari krecu na bolje,cak i kada nam se tako ne cini.
Narocito onda kada nam se tako ne cini.
Koracali  napred ili nazad,svejedno je.Covek koji zna sta zeli i tome stremi sa nepodeljenom paznjom,uvek se krece napred.
Cak i kad pada...

"budemo i prodjemo,a ne saznamo sta smo sve mogli biti i uciniti "

Ivo Andric-Aska i vuk 

Probudio sam se posle teskog popodnevnog sna.
Probudio se,umorniji nego sto sam bio.To je bio san koji iscrpljuje i cedi dusu spavaca.
ne secam se vise,da li je bio lep ili strasan...znam samo da mi je curio iz ruku kao vruc,suv pesak sa svakim trenutkom koji me je vodio javi.

Procitao:
"srece covek  nece imati sve dok bude zeleo,nadao se ili strahovao..."

Kada sam ovo procitao,prvi osecaj je bio lagani drhtaj citavim telom.
Bila je to prica,citav jedan trenutak,koji sam u sebi osecao,ali nikada nisam zapisao.
Lutajuci po nekim blogovima sirom neta,"upoznao" sam i Hanibala Lektora,koji nije stedeo pohvale za sve sto sam napisao.
Bio sam zbunjen.
Siguran sam i sada da ne pisem nimalo posebno,pa to su samo piskaranja kojima oslobadjam svoju dusu preteranog pritiska!
Ali,eto...nekom je to izgledalo,ne samo lepo,vec i istinito.
Naime,sve sam vise ubedjen da su sve price opste i zajednicke,isto osecamo,isto se radujemo i isto boli.
Cak i onda kada mislimo da smo najusamljeniji u svom bolu.
I tako,citajuci,naidjem na pricu,Hanibalovu pricu,od koje mi je dah zastao.
Ne zato sto je lepa.
Ne!
Vec,zato sto je to moja prica,ona koju nikada nisam napisao,od reci do reci!
Nista ne bih dodao ni oduzeo.
Dragi druze,hvala ti na ovome,iako ne svesno,mnogo si me obradovao.
A da ne bi ostali duzni ostalim blogerima,"ukrao" sam tvoju pricu i sada je dajem na znanje:

 Ispricacu vam jednu pricu...
Pricu o neobicnom susretu.

Zureci kroz jedan od normalnih hladnih dana mog zivota,prolazio sam kroz park.
Pratio sam stazu koju su ljudi  napravili kroz snijeg,koji  je vec dugo padao.
Uporno sam se borio da zastitim lice od tog snijega.
Najedanput,na rukavu sam primjetio nesto divno.
Zastao sam...
Primetio sam jednu malu pahuljicu.
Ne znam koliko dugo je vec bila tu,ali je bila posebna.
Osvrnuo sam se oko sebe daprovjerim da li neko posmatra sta radim.
A sta sam radio?
Polako sam uzeo pahulju i stavio na dlan.
Tek tada sam primjetio koliko je ona,zapravo,divna i da se mnogo razlikuje od ostalih.
Bio sam ocaran njenom jednostavnoscu.
Eh,kako li je samo izgledala carobna...
Utim trenucima sam zaboravio na sve.
Zaboravio sam i na zivot,hladan dan i na snijeg.
Na zalost,moja zanesenost je trajala kratko.
Desilo se nesto,na sta sam potpuno zaboravio.
Pahuljica je pocela da se topi na mom dlanu!
Razocaran i vodjen zeljom da je jos malo zadrzim,na trenutak sam se dvoumio.
Ipak,sagnuo sam se i lagano je vratio tamo gdje treba da bude.
Brzo je vratila sjaj svoj i ljepotu,
jer bila je na mestu gdje i pripada.
Ja sam jos malo ostao u tom polozaju.
POsmatrajuci je i diveci joj se ponovo,ali ovog puta sa tugom,
jer sam znao da vise ne smijem da je uzmem.
Ustao sam i krenuo dalje.
Mnogo puta sam se osvrnuo u pravcu,gdje sam,do maloprije,
drzao na dlanu jednu pahuljicu...

Kap rose na latici ruze,
slusaj kako trava dise!
Sreca je kada se nezne ruke pruze
 i nekom tuznom pesma pise...

Zamisljen pogled
susret ocima
Korak po korak po opalom liscu
nekoliko pahulja
na dlanu kada se tope
i sve ono sto stane izmedju
veselog 'dobro jutro"
i tihog "laku noc"
Pa:
venac od vrbe
i mindjuse od napuklih tresanja
i miris pokosene trave
ukus prvih jagoda...
I onda kada pleses prvi put
u zagrljaju i tisini
koju stvaraju zaljubljena srca,
i prvi stisak prstica jednog novog zivota.
Nabacaj na to
bez reda i narocitog smisla
nekoliko junskih noci
miris lipa
slatko iscekivanje prvog susreta
i duge i tuzne rastanke...
Sve zime
sve jeseni
sva leta
i proleca...ta divna proleca.
Sreca ima mnogo lica...
Sreca je u malom
onom dovoljnom.

I sada
sve to zaboravi
zaboravi sve svoje
sreca je sreca...
tek kad se deli na dvoje!

Sreco nasa
ne budi nesretna
ne budi tako tuzna.
Zivot se smesi i kad ti places,
pa zasto onda plakati?
Ne uspeva svaka ljubav
treba je zalivati,hraniti
a kad naraste i procveta
iscupaj je iz srca
ako ti  njen cvet ne mirise
nije vredna paznje...
Tvoje oci
lepe su
moraju biti lepe
pune zvezda
zato nemoj plakati
samo ponekad
onda kada su suze caroban napitak
jer,bojim se
iscurece sa suzama
i te zvezde u tvojim ocima,
iscurece i ona najveca
ona sto nas vodi kroz noc
i ne da nam da zalutamo
jer i mi smo nekada bili
tuzni decaci i tuzne devojcice
usamljeni u nocima
neutesni danima...

Nemoj vise biti tuzna
nemoj zbog nas
nasmesi se sada
tako...
lepsa si kad se smesis.
Lepsa si nego sto mislis...

Postoji nesto kod tebe sto mi se jako dopada,
nesto sto cini stvari ispravnim.
To je nesto sto,moda,ne postoji samo prema drugima,vec samo prema meni.
Zvuci neobicno,ali ja bih samo pred tobom mogao da se postidim!
Nije da imkam zasto,ali  kad bi bilo,samopred tobom bih pocrveneo i spustio pogled.
Tako me ti cinis jos ispravnijim i vis dobrim od drugih.
A zbog takvih kao ti ja znam da vredi biti dobar i iskren,da ne treba da se menjam i da ovakvi kao ja nesto vrede u ovom svetu...
I eto...Dok postoji devojka kao ti,ima nade za one kao ja.
Mozda su to osobine koje sam ti ja dao,ali nije vazno.
Sacuvala si me u uverenju da vredi cekati nekog posebnog,za setnju,sapat i smeh...

1998. 03. 04.

Trazio smisao i znacaj zivota,kukao nad nesavrsenoscu,stalno zudeci za necim trajnim,istinitim...
Trazio ljubav,veliku i vecnu,prijateljstvo iskreno i istinito.
U toj potrazi izgubio se i zaboravio:
Zivot jeste savrsen i to je tako ocigledno da je neshvatljivo samo za onog ko se drznuo da pita za ocigledno,da trazi ono sto postoji svuda oko njega...
Stidim se!
Svaka ljubav je velika,istinita i prava,svaki zivot je lep i ispunjen.
Treba ga uzimati u velikim zalogajima,halapljivo i gladno,treba shvatiti da je sve bitno i ne zapostavljati ni jednu jedinu,ma i najmanju sitnicu,kao i da nista nije toliko bitno i vazno i ozbiljno koliko se cini.
Zivot sve jedno tece i ne pita sebe gluposti...

Naslikati osmeh
na licu koje ne poznajemo
mozda je zadatak najtezi na svetu!
A opet
pomislim kako lako moze biti
slikati po tvom licu...
Vidim oci
znatizeljnog pogleda
kako lete,rec po rec,preko slova na ekranu
trazeci skriveni smisao,neku poruku...
Vidim usne,kako sricu,slovo po slovo,trazeci razlog...
I osmeh koji igra ispod njih
cekajuci dozvolu da izleti napolje.
Kao razdragano dete...
 I polako
red po red
pre nego i shvatis
ti  se smesis
jer te raduje neko tamo
negde daleko
neko koga ne poznajes
ali od koga ocekujes REC
onu koja ce da razvenca sve
koja ce dati odgovore
cak i na ono sto se nikada nisi usudila da pitas.
I sada
nezno kao pahulja na dlanu
i kao kad noc prekrije svice
nezno kao poljubac u sanu
i vetar kada miluje lice
ti se smesis
i ne znas zasto to cinis...
I ja ti nemam sta vise reci
osim
da cuvas taj osmeh
cuvaj ga na licu
citavog dana
i opet sutra
i posle...
zauvek!
Ljudima ce prijati
bice to vrtlog srece
za svakog koga sretnes
i prenosice se sa lica na lice
i vratice se meni
jednoga dana
kada bude najpotrebniji...
I neka znaju sada
svi oni tuzni,uvredjeni,sami na svetu...
da se negde krije osmeh i za njih
negde tamo,na mesecevom cvetu!

I tako...
"Cudna suma je to"... pa,"kome se radujes?"
I onda smo morali reci: "you give love a bad name"
Bilo je i malo "Cocain"...dok nas "Daire" nisu bacile negde daleko...
I morali smo reci:"All right now"
Jer "Suzy Q" je saputala "neko te ima nocas"...
I sve su to oko nas bili "Mamurni ljudi".
A ti u svemu tome "Black magic women"
I na kraju "Balada o ljubavi"...
I tvoje ruke svuda oko mene i ja svuda oko tebe
U zagrljaju znoja,ljubavi i plesa...
A onda millioni pahulja kojima smo vodili rat na parkingu ispred.
(ja pobijedio)
Jedna savrsena noc.
I jos imam osmeh na licu...
Rekao sam ti: "you makes me a better man"
I ti mi odgovorila isto tako.
I dodir usana na kraju,kao tacka.
I dodirujem ti usne svaki put kada pozelim da me pretvoris u princa...zatvaram oci,otvaram...nista.
Izgleda,prevelika sam zaba,ili sam princ odavno...samo mi nedostaje princeza.
Carobne su reci nedovoljne da uspe svaka magija.
Potrebno mi je jos zrnce,dva tvoga daha da napravim cudo koje menja svet.

Svaki trenutak sa tobom vratio mi je sve ono sto mi je vekovima nedostajalo.
Imamo svoje privatno pozoriste,sa najboljim glumcima koje ljubav moze platiti...
I svoj licni bend,sa najboljim pevacem na svetu.
Imamo jedno drugo,onako najlepse kako neko moze posedovati nekoga.
I sta covek jos da pozeli?!
Samo da ta sreca nikuda ne nestane...

 Nije tesko pisati istinu
niti pisati  lepo,ako pisem Tebi.
Slusaj sad,mnogo puta izgovarane reci:
Kada se ti smejes
sreca mi se osmehuje
ti znas to...
Kada me gledas,moj me zivot gleda
i to znas...
Pa mi ostaje samo jedna stvar
samo jedna misao
uvek nova i nesvakidasnja
nikad ponovljena i uvek sveza.
Ta misao ...to si TI
i to sam ja.
I da mi trebas kad te nema
da tebe zelim zagrliti
kad mi je hladno
sve to znas
i kolutas ocima
jer sam ti dosadan
jer pricam tako poznate stvari.
Ali ja cuvam onu misao
i ti je cekas.
Reci cu ti,obecavam.
ali hocu da jos malo
kolutas ocima
dok trpis moje neznosti...
Da ne duzimo
evo te misli
koju si,sigurno,vec cula
ali nema veze
Ponavljanje ne kvari istinu
i sunce vidjas svaki dan
a ono je uvek lepo
i opet izlazi i zalazi...

Zato cu ti reci:
Sa svakim izlaskom sunca
i njegovim zalaskom
prolazi jedan dan
a u tom danu blista samo jedna misao
posvecena tebi:

VOLIM TE!!!