[ Generalna ] 30 Novembar, 2008 11:44
Napuni sud vodom
stavi svoju ruku 
u vodu
izvadi...
Pogledaj!

Rupa koja je u vodi ostala
mera je  nase vaznosti.




Za one koji misle da su veci
nego sto jesu...
[ Generalna ] 28 Novembar, 2008 19:28

Na svemogucoj tabli mojih misli
najsarenijim bojama
slikam osmehe tvoje duse.

Mislim na tebe
i svaka je misao kao lek.

Znam za tebe,tako kratko...
A kao da  prodje ceo vek.

[ Generalna ] 25 Novembar, 2008 20:08
Kisa...
Savrsen dekor za tugu.

Sve je savrseno kada se postavi na svoje mesto.
[ Generalna ] 24 Novembar, 2008 20:50
U lepoti tvoga oka
spoznao sam dusu Sveta.

U oblaku tvoga zagrljaja
upoznao sam mir Vecnosti.

Svaki treptaj tvoga srca
mog je zivota ritam

I gle!

Lutanju je kraj...

Vise nikuda ne moram da skitam.


[ Generalna ] 17 Novembar, 2008 18:26
Opet i ponovo...dobujem po tastaturi,bez jasnog cilja i razloga.
Reci se nizu,otkrivajuci mi treperenja duse.Sve ono sto sebi precutim,prelije se preko prstiju,rec po rec,odajuci mi tajne duse,one koje su ostale zabasurene dnevnim dogadjajima,razmisljanjima o tekucim problemima,njihovim resavanjima i novim izazovima...
Da,tek kada se sve smiri,kada ostanemo sami sa svojim mislima,obicno uvece,u tisini nekog svog kutka,mi postanemo svesni sebe i svog postojanja...svog puta.
Jer,svako ima svoj put,svoje krajnje odrediste.
Sudaramo se po svetu sa drugim ljudima,nama toliko slicnim...delimo slicne stavove,bolujemo iste bolove,zelimo iste zelje.
U tom sudaranju,drugi nas oblikuju,drugima stvaramo sudbinu.
Sve su to delici mozaika Zivota,i niko i nista nije nebitno u tom previranju.
Svima smo bitni.
Svako nam je vazan...
Ne daj mi Boze da ikada to zaboravim.
[ Danijela ] 16 Novembar, 2008 17:33
Trebalo bi ubijati hladno
saki dan sto prodje
da ne zivi ni u srcu
izbrisati sve
da ne boli vise
lakse bi se podnosio 
dan sto traje
i noc
tako tiha i tako mracna.

Trebalo bi ziveti srecno
svakoga dana zivota...

Ali,kako?


Brisem gumicom zaborava
svako juce sto je bilo
a svakoga dana
svakim udisajem vazduha
ti mi se vracas
svake noci
u svakom snu
opet tebe sanjam...

Trebalo bi ubijati hladno
svaki dan sto prodje
i opet
nikada ne bih uspeo
ubiti tebe
u sebi...

24. 08. 1998.
[ Pahuljica ] 15 Novembar, 2008 18:18


Odmaram oci svoje
na dugi tvoga pogleda.
Od svih divota sveta
cari prirode...
Nista me ne ostavi bez daha
kao korali tvoga oka
atoli Smaragdnog mora.

Da je svako bogatstvo moje
i svaka lepa rec
samo ime tvoje
opet bih bio neizmerno bogat.
Jer tvoja je dusa
moje najsigurnije utociste.

Lepoti tvojih ociju
ravna je samo dobrota tvoje duse.

[ Generalna ] 14 Novembar, 2008 20:39
Zazmuri...
Snazno!
Iz sve snage...

Veruj da masta sve moze da stvori
jednom,kada otvoris oci,sve na svoje dodje
i sve ono sto te na javi mori
sa snovima mora da prodje...

Ko izgubi veru i u snove...
Nema vise cemu da se nada.

I snivati se uci...
[ Danijela ] 12 Novembar, 2008 17:41
Vece je
pa neka je...

Cvece je
pa neka je...

Sveca dogoreva
vino se greje
vecera hladi...

Neka ih...nema tebe!
Deset godina i nedosanjan san.
U dnu case gledam sebe
i malu suzu,kanulu na dlan.
[ Generalna ] 10 Novembar, 2008 19:46
Navikao sam da uvek nesto piskaram...
Pisao sam o stvarima koje me muce,odavao ih sapatom na list papira i tako sebi nudio olaksanje i trenutni spokoj.
Pisao sam o svojim razmisljanjima,zeljama i nadanjima,pisao pesme sa promenljivim,uglavnom nezadovoljavajucim uspehom...
Cini mi se,radio sam to uvek i oduvek...taman od kada sam naucio i da citam,a to je bilo zaista davno.
Medjutim,u poslednje vreme,sve manje pisem.
Bilo da je to jer nemam potrebu da bilo sta stavljam na papir ili zato sto i nema sta da se zapise,ja sve redje saram mislima po papiru.
Za pisanje je potrebno samo parce papira,olovka i malo dobre volje.
Sve su reci odavno u meni,samo im je potreban podsticaj da se smisleno sloze po zastrasujucoj praznini hartije.
Uvek me je plasila ta belina...kao prostor bez sadrzaja i smisla.
I oduvek sam hteo da ispunim tu prazninu slovima,kao sto sam cesto recima savladavao tisinu...
Prazninu treba ispuniti.
To joj je jedini smisao.
A za sve to je potreban podsticaj,bilo unutrasnji,bilo spoljni...
Vatromet duse,pokret u prostoru,ili jednostavno jedna jedina usamljena emocija na dnu srca.


[ Generalna ] 01 Novembar, 2008 16:33

Ponekad
kada stojis sama pod zvezdama
sasvim tiha i sasvim zamisljena
i kada svi odgovori
dobiju samo jedno pitanje
kada zaboli
svaki damar srca
i nista jasno nije
onda kada postoji
Nekog Koga Mnogo Volimo
a opet
neko
bez jasnog Razloga
i jos jasnijeg Smisla 
povredi bezumno
Nekog Koga Mnogo Volimo
zapitas se
sasvim tiho
bez nade u odgovor:
"Istina,gde je?"

Nema te Istine
koja se moze izreci
i nece biti Istina
kad se preko nje moze preci
makar i recima...


Nema nade u kraj
neresivih enigmi Sveta
i nema konacnog odgovora
ni na jedno veliko pitanje...

I nemam nade 
ni u nauke,misli,pronalaske nove...
U mom svetu
jedino Ljubav moze
jedino ona
sme Istinom da se zove!