[ Generalna ] 30 Januar, 2009 18:35
48 sati bez sna...i zavrsio se i ovaj dan.
Ne spava mi se,nisam umoran.
Jedino sto osecam je praznina i svest o uzaludnosti svake jurnjave.
Nikada nisam zeleo da jurim i zurim,nikada me nisu pokretali isti pokretaci koji pokrecu citav svet...
A,opet,uhvatim sebe u danima i danima bez odmora.
Svi ti ljudi,sve te potrebe,sav novac,nove perspektive...nista ne osecam kao svoje.
I sada,zamisljen,sedim ovde i mislim kako se dogodilo da nijedan moj dan ne pripadne samo meni?
Zasto ne mogu da iskljucim telefon,zatvorim sva vrata i prozore,pobegnem iz tocka svakodnevnice i nestanem...
Svet ce se vrteti i bez mene.
I svi oni kojima trebam,zivece i bez mene.

Ponekad pomislim,nije ovo zivot koji sam zeleo...i ne znam kako sam ovde dospeo.
Ali znam da cu se do kraja boriti za svoj komad mira.
Maleno parce zemlje pored Dunava.
Sto i nekoliko stolica.
Taman toliko koliko imam dobrih i probranih ljudi oko sebe.
Trpeza puna dobrog vina i punih tanjira.
Porodica,decica svuda okolo...i suton,tih i miran.
Taman toliko i nista vise od toga.
Jedan savrsen trenutak srece.
Nepomucen i nedodirljiv.
Sa takvim mislima tonem u san...
[ Generalna ] 28 Januar, 2009 20:12


Iz najdubljeg mraka
najmracnije noci
tvoje oci sijaju
kao putokaz...

Volim tvoj pogled
te crne bisere
sto sjaje vecitim sjajem
miliona zvezda
i hiljadu i jednog dijamanta
mracnih rudnika Zemljine Utrobe...

Rodjena si za tugu
to je tvoj krst
strasni usud
Sudbine prst
ili samo slucaj lud...
Rodjena si za tugu.

Ali ne daj se!

Uzmi na svoju dusu i tu muku.

Ne daj da potamne 
tvoje oci sjajne
jer to je tek podvig zivota
tu su sakrivene sve  njegove tajne...



Tatjani Vukovic

 

[ Generalna ] 26 Januar, 2009 17:21

Pocesto sebe covek zapita sta je smisao zivota...
Nikada se nisam ni usudio da odgovorim na to ludo pitanje.Jednostavno,pitanja koja treba da otkriju velike i sudbinske tajne,upravo su takva jer je i nemoguce na njih dati jedinstven i apsolutan odgovor...
Na kraju,na svetu moze biti istina,tacno onoliko koliko i ljudi koji tragaju za njom.

Mnogo je lakse odgovoriti na pitanje sta je coveku potrebno da bude srecan.


Covek je srecan jedino ako je zdrav.

Naime,to bi bio uslov bez koga je svaki drugi nepotpun.

Drugi i poslednji uslov jeste da se u coveku ostvari svest da nista ne poseduje.

I eto moje tajne.

Od kada otvorimo oci i postanemo svesni sebe i sveta oko nas,uce nas da sticemo,da imamo.
Hrabre nas da cenimo svoje i da svoje nikome ne damo.
Od prvog trenutka kada zaplacemo kada nam neko uzme omiljenu ugracku.

A u meni se snazi ideja da nista ne posedujemo.
Da nikada nismo i da nikada necemo imati nista osim golog zivota i presvetog zdravlja.
Sve ostalo je slepa trka,jurnjava bez cilja i smisla.

Imamo stvari koje su nam potrebne,ali nikada nista nije zaista nase.
Ni nas auto,novac,kuca,posao...
Cak  ni nasa ljubav,ponajmanje ona.
Sve je danas tu,sutra ko zna gde i nikada ne smemo tvrditi da ista posedujemo za citav zivot.
Kada covek shvati da nikada nista zaista ne moze izgubiti,naprosto jer nista i ne poseduje,oslobodice sebe stega svega onog sto sputava slobodan duh da cveta.
Tek tada licni osecaj srece moze osnaziti toliko da ostane nepomucen u svakom trenutku zivota.

I nije to moja ideja.
Razvijena je odsta davno,u skoro svakom filozofskom sistemu.

Ali moramo sam sebi ostaviti na papir podsecanje da sam danas sreo nekoliko ljudi,previse potistenih...zbog gubitka necega sto nikada nije ni imalo sanse da bude njihovo.
A savrseno zdravi i siti tuguju...zaboravivsi sve one koji se grcevito bore za zdravlje svoje i zivot svoj.

Ne bih nikada sebi uskratio sansu da budem srecan,samo zato sto sam izgubio izglede da nesto posedujem.
Teka tako imam sve.

[ Generalna ] 25 Januar, 2009 11:02
Jos nije vreme.
Jos nije vreme.
Jos nije vreme.
Jos nije vreme.

E,sad je dockan....

J.J. Zmaj
[ Generalna ] 18 Januar, 2009 18:45

Na kraju svega
cuti u meni stara istina...

Ne moze se ljubav stvoriti 
tamo gde je nikada nije bilo.
I ono drugo
sto se u meni duboko skrilo:

Gde ima vatre ima i dima
Ne moze se ljubav sakriti
tamo gde je oduvek ima...

[ Generalna ] 17 Januar, 2009 14:16
Dunav tiho,ali postojano,krcka one bele okove sto su mu ih nametnuli pre desetak dana...
Ne prija ni njemu hladnoca i sivilo iznad njega.
Zasto bi,onda,prijalo meni?

Naginjem se nad buteljku savrsenog domaceg vina.
Pogledom nazdravljam tim dobrim ljudima,koji sede za mojim stolom.
Za mojim zivotom...

I saljem jedan dug i zamisljen pogled ka tmini noci.
Nazirem obrise mocne Reke,belinu njenih obala i mirnu i tihu kolonu santi leda.
Ne cujem price oko sebe,graju i smeh...
Casa vina se zagrejala u ruci,a misli se zapenusale.
Dunav odlazi,nosi za sobom vekove,odnosi sve...
I dani moji prolaze.
Proticu,zbrajaju se...dodaju vekovima sto prolaze.
Kap po kap.
Dan po dan.
Sve nekuda ode...tacno tamo gde treba da bude.

Prenuh se,u trenutku.
Poljubim devojku koju volim.
Ustajem,bez reci i bez jakne odlazim u tamu.

I dugo stojim,zamisljen i nem,nad tako nestvarno spokojnom povrsinom Dunava.
Stojim i postojim.

Bas kao Dunav.

O,da li je dovoljno samo postojati?


...necu vise piti to Fruskogorsko vino.
Od njega MISLIM.

A tako sam lepo verovao da je jedini smisao zivota

SMEJATI SE!!!


:-)



[ Generalna ] 15 Januar, 2009 17:43
Kao plast noci
prekriven sjajnim zvezdicama...

tako tvoje oci sijaju u tami.

I ne znam ko ti je oci
tako lepo nasmejao
ozvezdao
ali
ako ima u tom cudu
makar malo moga dela
nemoj nikada prestati
da budes tako divno vesela...

Moja sreca
u tvojoj se ogleda.
[ Generalna ] 10 Januar, 2009 21:41

Volim tvoj osmeh
u prolazu
lepotu nekoliko junskih noci...

Oprosti
sto umesto tebe
volim svoje uspomene na tebe
jer 
meni nista ne moras reci
u ocima ti citam nemir.
Necu traziti reci
suvisne reci
da ubiju 
ove zadnje trenutke posvecene tebi.

Tuzno je to
zaista tuzno...
kada nam Neko
postane samo misao
nekoliko reci na papiru
sa kojim se oprastamo
zauvek.

Prosuo sam sebe
po putu kojim moras proci 
i necu te dirati...
Jer ja sam postao pepeo
koji tebe
vise nikada nece moci
zariti i grejati.

Sto zapali
to izgori
sto izgori
vise ne mori...

[ Generalna ] 09 Januar, 2009 18:29

 Kako cemo se grejati
ove hladne zime
zabrinuta pitas
ocima kolutas
trpeci sve moje osmehe
i spokoj u uglu oka...

A znas dobro,naucio sam te to
da za mene ni jedna voda nije tako duboka
a da je ne umem vedro preplivati...

Tamo nekud
u dalekoj zemlji,nekih dalekih ljudi
neko je zatvorio ona mala vrata kuda tece gas
i ne verujes ni malo kada tiho kazem
da ne dam da ista na ovom svetu dirne u nas...

Ogrnucu te svojim zagrljajem svuda,tebe celu
prekriti poljupcima,zagrejati dahom
videces sta je prava ljubav,onako,na delu 
posucu te andjeoskim prahom.

I taj osmeh
sto ti bude krasio lice
bice mi dosta da se zgrejem
i da te opet ljubim
nemilice! 

[ Generalna ] 04 Januar, 2009 21:52
Nista ti ne moras...

Ne moras biti najlepsa na svetu
bice sasvim dovoljno
da doneses malo Sunca
svuda gde se pojavis.

I ne moras biti najpametnija
dovoljno ce biti
da imas jednu Rec
pravu rec utehe.

Ne treba ti sladak nosic
osmeh koji pleni
oci sanjive
nezne dlanove...

Nista ti ne moras
i nista ti ne treba.

Ama bas nista.

Samo budi tu
negde u uglu zivota
budi tiha i nasmejana
bozanski ozarena...

I pusti me da te volim,
prati  moje sne...

I nista ne moras biti...
A bices mi sve.

[ Generalna ] 03 Januar, 2009 00:19

Poceo je da curi i dan pod rednim brojem 02,ove sveze,tek otpakovane godine...
Stisala se buka,slavlje i utihnuli poljupci iznad ramena,pracenim lepim zeljama.
Uvek iste reci,iste zelje: "sve najbolje"
Svake godine,opet i ponovo,iskrene i izvestacene,reda radi zelje...prste okolo.
Brojimo zelje i cestitke,nama upucene,nestedimice zelimo svima oko sebe "sve najbolje" zdravlja,srece...kao da su zelje nesto savim obicno.
Kao da ne treba paziti sta zelimo i kome.
I koliko iskreno i snazno.

Zelimo zdravlje.
Cak i onima koji su lenji da potrce,ne odricu se cigara i vole da jedu djubre.
Zelimo para.
Cak i onima koji dane provode u kafani,ne vole da rade,vole da pametuju.
Zelimo prinovu u porodici.
Cak i onima za koje znamo da ni sebe ne umeju da cuvaju...
Zelimo srecu.
Cak i onima koji ne umeju da budu srecni,pa onda idu kroz svet i ruse tudje snove.

Ma,sta ko mislio.
Znam da zelja ima svoj zivot,nezavistan od nas.
I da zelja ima tendenciju da se ostvari.

Naucimo,prvo,sebe...da zelimo.
I da zeljeno ostvarimo.
Naucimo druge da im ne mozemo i ne smemo zeleti vise od onog sto mogu da progutaju.

Svima koji zele novac,zelim da vredno i uporno rade.
I da im se taj rad isplati.

Onima koji zele zdravlje,zelim pameti i snage da se okanu cigareta,neumerenosti u alkoholu...da se zdravije hrane i da nauce da se smeju.
To je lek za sve,garantujem.

Svima bih pozeleo da ne budu sebicni,da osluskuju svet oko sebe...to je jedini put za srecu.
Ali tek onda,kada nauce da usrece sebe.

Blizi se Bozic.
Cuda se dogadjaju.
Cvrsto verujem u bozicno cudo.

Molim se Bogu,za one koje volim,za sve...da se usude zeleti.
I da se ne boje da krenu ka zeljenom.
Nebo nam svakoga dan otvara mnoga vrata.

 

Ponekad je dovoljno samo zakoraciti....