Ispred nas je jedna sasvim nova,neotpakovana nova godina...neko je nekada odredio da nosi redni broj 2012.
Da ne lazem:nece ona biti ni bolja ni gora od ostalih koje su prosetale kroz nas zivot.
Sve su godine iste,zato nikome necu nista ni pozeleti za ovu novu godinu.
Pozelecu nesto za citav zivot...
Svako ko odvoji vreme da procita ovo,neka prvo udahne duboko.
Neka shvati da se lepe stvari desavaju.
Neka im dozvoli da se dese.
Neka doceka svako jutro sa osmehom,
jer mnogi nisu imali tu srecu da dobiju jos jedan dan.
Da taj osmeh ne stedi i neka ga poklanja svakom zivom stvoru koji srete u danu.
Neka shvati da osmesi imaju to divno svojstvo da cine ljude radosnim
i da se svaki osmeh vrati onom koji ih poklanja, i to uvecan bar dvostruko.
Da ljubav postoji,da nije strasno voleti,pripadati nekome i imati nekog.
Stavise,da je to jedina sreca na ovom svetu.
Da voleti sebicno,znaci ne voleti uopste.
Da svaki cilj koji imamo,mora biti dostizan,ukoliko nam je zelja zaista iskrena.
I da je zivot bez zelja prazan.
Da postoji hiljadu ispravnih saveta za dobar i lep zivot,ali da svako mora
sam za sebe da pronadje svoj put.
Zivot je da se zivi.
Da se raduje.
Da se voli.
Tako
svaka ce godina biti lepa i uspesna.
Nemojte nikada zeleti nesto sto sami sebi ne mozete podariti.
Zdravlje cuvajte.
Lepoti negujte.
Novac zaradite.
Isti ovaj post objavljujem vec petu godinu zaredom.
Ne vidim sta se promenilo...
I dalje zelim svima isto.
Veliki pozdrav od vaseg StepskogVuka
[ Generalna
]
29 Decembar, 2011 17:45
[ Generalna
]
17 Decembar, 2011 10:25
Zimu trazim.
Jutra koja osvanu snegom.
Vecernje setnje na ostrom vazduhu,dok pod nogama skripi.
Bele noci.
Sneska Belica.
Onog sa ruzicastim nosicem
i ugljem umesto dugmadi
I beli prah,kao sitan secer,da sa neba sipi...
Nekoliko ledenih grudvi
snegom zavejanu padinu
i saonice
da na svakom cosku osvanu
decije igraonice...
I jednu jelku
veliku
da pod nju
decaka sakrijem
i sneg mu saspem
pravo za vrat.
Sada vidim
zasto pominju tako cesto
i promene i klimu...
Pa,nama je neko
prodao zimu!
Jutra koja osvanu snegom.
Vecernje setnje na ostrom vazduhu,dok pod nogama skripi.
Bele noci.
Sneska Belica.
Onog sa ruzicastim nosicem
i ugljem umesto dugmadi
I beli prah,kao sitan secer,da sa neba sipi...
Nekoliko ledenih grudvi
snegom zavejanu padinu
i saonice
da na svakom cosku osvanu
decije igraonice...
I jednu jelku
veliku
da pod nju
decaka sakrijem
i sneg mu saspem
pravo za vrat.
Sada vidim
zasto pominju tako cesto
i promene i klimu...
Pa,nama je neko
prodao zimu!
[ Generalna
]
14 Decembar, 2011 16:35
Prodje i to...izgledalo je neverovatno ostvarivo,ali srce cuda cini.
Izgledalo je nedostizno objaviti knjigu sa 19 autora,od kojih se vecina ne poznaje,ali na kraju je sve ispalo tako lako i poletno,da se vise nista ne cini nemoguce i nedostizno.
U vremenu koje je tako brzo,da ga je tesko pratiti,i kada svakoga dana do nas stigne bar jedna ruzna vest,bilo je pravo zadovoljstvo biti u epicentru vulkana dobrih emocija.
Nije se znalo ko je vedriji i nasmejaniji,mnogobrojna publika ili razdragani blogeri.
Neverovatno je da se svi poznajemo samo preko naseg pisanja,ali kada smo se najzad sastali,bilo je to kao da su se sreli stari i dobri znanci,posle dugo vremena.
Posebno mi je drago sto sam sreo naseg Mandraka,dobrog i tihog coveka,koji je idejni tvorac ovog naseg ceda.
Behappy,koja je odrastala uz Blog.rs,postala mi je davno draga i smatram ogromnom privilegijom sto sam posmatrao kolebanja njene duse,dok je porasla u divnu devojku.
Tu se negde motala i Phedre,cije sam postove uzivao da citam...baddancer koga nisam ni slutio da cu upoznati,stao je i javio se,na cemu sam mu zahvalan.
Necu navoditi vise imena blogera,jer je sasvim jasno da je bila velika sreca upoznati svakog koga do sada nisam imao zadovoljstvo videti, i posebno sresti sva ona draga lica koja znam od ranije.
Da sve bude sladje,Ivana,prelepa dama koja je sedela u prvim redovima,odala mi je jednu fantasticnu tajnu!
Na Blog sam dosao sasvim slucajno,preko devojke sa nadimkom Orasthjich koju nikada nisam ni upoznao.
Svidelo mi se kako pise,pa sam probao i ja...a onda se njoj svidelo kako ja pisem,i tako to krene.
Ona je nekud nestala,tokovima neta,a meni ostade Ivana da me podseti na nju.
Naime,Ivana je sestra blogerke Orasthjich!
I krug se zatvorio...
A meni dvaput vise drago sto sam u okviru svog bloga imao kategoriju posvecenoj jednoj Ivani,neka su sve Ivane ovog sveta imale sta da citaju kod mene...
Promocija knjige ULICAMA BLOGOGRADA,ostace zauvek primer knjige koja je,po prvi put,nastala
tako sto se prelila iz sfere virtuelnog u ovu nasu stvarnost.
Ali ona je i nesto mnogo vise.
Nasa knjiga je primer svima,da MI sami stvaramo nasu realnost.
Da SVAKA zelja ima tu fantasticnu mogucnost da se ostvari,ako umete da zelite.
Kao i da se slicni pronalaze,ma gde ziveli.
Duse se dodiruju...
Ako smem reci da mi je najlepsi trenutak u prosloj godini bilo rodjenje sina prvenca.
Onda smem tvrditi i da je sinocnji dogadjaj bio kruna ove godine.
Biti na istom mestu,okupljen oko iste ideje,sa tako divnim ljudima kao sto se dogodilo sinoc,jos je jedan dokaz da je Svet divno mesto.
Veliki pozdrav svim mojim drugarima,sa zeljom da bude jos mnogo knjiga i jos vise lepih susreta!
Izgledalo je nedostizno objaviti knjigu sa 19 autora,od kojih se vecina ne poznaje,ali na kraju je sve ispalo tako lako i poletno,da se vise nista ne cini nemoguce i nedostizno.
U vremenu koje je tako brzo,da ga je tesko pratiti,i kada svakoga dana do nas stigne bar jedna ruzna vest,bilo je pravo zadovoljstvo biti u epicentru vulkana dobrih emocija.
Nije se znalo ko je vedriji i nasmejaniji,mnogobrojna publika ili razdragani blogeri.
Neverovatno je da se svi poznajemo samo preko naseg pisanja,ali kada smo se najzad sastali,bilo je to kao da su se sreli stari i dobri znanci,posle dugo vremena.
Posebno mi je drago sto sam sreo naseg Mandraka,dobrog i tihog coveka,koji je idejni tvorac ovog naseg ceda.
Behappy,koja je odrastala uz Blog.rs,postala mi je davno draga i smatram ogromnom privilegijom sto sam posmatrao kolebanja njene duse,dok je porasla u divnu devojku.
Tu se negde motala i Phedre,cije sam postove uzivao da citam...baddancer koga nisam ni slutio da cu upoznati,stao je i javio se,na cemu sam mu zahvalan.
Necu navoditi vise imena blogera,jer je sasvim jasno da je bila velika sreca upoznati svakog koga do sada nisam imao zadovoljstvo videti, i posebno sresti sva ona draga lica koja znam od ranije.
Da sve bude sladje,Ivana,prelepa dama koja je sedela u prvim redovima,odala mi je jednu fantasticnu tajnu!
Na Blog sam dosao sasvim slucajno,preko devojke sa nadimkom Orasthjich koju nikada nisam ni upoznao.
Svidelo mi se kako pise,pa sam probao i ja...a onda se njoj svidelo kako ja pisem,i tako to krene.
Ona je nekud nestala,tokovima neta,a meni ostade Ivana da me podseti na nju.
Naime,Ivana je sestra blogerke Orasthjich!
I krug se zatvorio...
A meni dvaput vise drago sto sam u okviru svog bloga imao kategoriju posvecenoj jednoj Ivani,neka su sve Ivane ovog sveta imale sta da citaju kod mene...
Promocija knjige ULICAMA BLOGOGRADA,ostace zauvek primer knjige koja je,po prvi put,nastala
tako sto se prelila iz sfere virtuelnog u ovu nasu stvarnost.
Ali ona je i nesto mnogo vise.
Nasa knjiga je primer svima,da MI sami stvaramo nasu realnost.
Da SVAKA zelja ima tu fantasticnu mogucnost da se ostvari,ako umete da zelite.
Kao i da se slicni pronalaze,ma gde ziveli.
Duse se dodiruju...
Ako smem reci da mi je najlepsi trenutak u prosloj godini bilo rodjenje sina prvenca.
Onda smem tvrditi i da je sinocnji dogadjaj bio kruna ove godine.
Biti na istom mestu,okupljen oko iste ideje,sa tako divnim ljudima kao sto se dogodilo sinoc,jos je jedan dokaz da je Svet divno mesto.
Veliki pozdrav svim mojim drugarima,sa zeljom da bude jos mnogo knjiga i jos vise lepih susreta!
