[ Generalna
]
23 Jul, 2009 16:25
Klizi ovaj vreli dan
lenjo i lagano
niz ledja Dunava...
Odroni se tako,svaki dan,kao celovita gromada sa planine naseg bivstvovanja...zar ne bi trebali da budemo jako pazljivi prema svakom nasem danu?
Da ne ode niz liticu uzalud,vec da ga izbrusimo kao najvredniji dijamant i predamo vecnosti kao jedan iskreni dar?
Da uvecamo svoju vrednost stotinu puta
svakoga dana...
Da osnazimo sebe u necijim ocima
da ushitimo sto vise dusa
ozarimo sto vise lica
posejemo osmehe i ljubav
svakoga dana...
Teku ti dani...kao Dunav.
Nece se vratiti ni jedna kap natrag.
Nece se vratiti ni jedan nas trenutak.
Ne bi li trebali biti pazljivi prema svojim danima?
Ne bi li trebali biti pazljiviji prema ljudima?
23/07/2009, 17:10
Pozdravljam te !
I , evo , trudim se , casna rec :))) !
23/07/2009, 17:18
Jelence!Pozdrav i tebi...
Dobra volja je dovoljna ;-)
23/07/2009, 20:18
Mene si inspirisao da zapevušim "Promiču dani kao jablani niz drum..."
23/07/2009, 21:38
Ponekad se suza u oko vrati
neki trenutak ponovo oživim
neki dan stotinu puta proživim...
ponekad, samo ponekad,
shvatim
Čovek je, njegovo je da greši...
23/07/2009, 21:49
a koraci prolaze
i ne zaustavljaju se
lišće je ponovo smedje
sunce me greje kraće...
samo...
"Teku ti dani...kao Dunav...
Prijatno!
23/07/2009, 22:05
Teku dani, u nepovrat. Uzivajmo u tenutku...
Pozdrav
***
23/07/2009, 22:25
Kako mi je drago kada vidim da vas moj post raspeva!
Uzivajmo u trenutku,kako behappy kaze...
23/07/2009, 22:31
Nas zivotni vek u odnosu na Zemlju je kao treptaj oka, tako kazu. Zazmuri nepotrebno, ako smes.
Pozdrav.