[ Danijela ] 26 Jul, 2008 13:58
Ja te volim
volim tvoj osmeh
kada se protezes
volim tvoje oci
kada me gledaju...

volim tvoj miris,ruz za usne
i senku kada se razmaze
volim te kada pricas mi preko telefona i
"muziku kada mi propustis kroz zicu"
 Volim pisma koja mi pises
i one lude razglednice
volim te
volim te kao sto se voli sunce
posle svih onih meseci
sa slovom "r" u svom imenu
volim te kao sto dete voli kolace,kao sto ti volis bob-tejla kao sto ja volim tebe
volim te toliko
da bih to ponavljao svakog sata
jer znam da se te lepe reci ne mogu izlizati
volim te
rodjen sam da bih te voleo
svakog dana mog zivota
i tu se nista vise
ne moze izmeniti
dodati
ni oduzeti...

05 05 1997
[ Generalna ] 25 Jul, 2008 12:53
Necu vise da se salim...
Leto je!
Upotrebicu sve svoje carobne moci
izgovoriti sve magicne reci
plesacu sa  Vilama
sastati se sa svim dobrim duhovima...
Ucinicu da  Sunce,koliko sutra, zasija u svoj svojoj velicanstvenosti.
Hocu da Nebo bude plavo,sveze i nasmejano.
Veceri moraju da budu prijatne i spremne za setnju.
Mladi i zaljubljeni ce da se gledaju ocima koje sijaju i cute...
Njima reci nisu potrebne.
Oni stariji,koji su svojoj ljubavi vec cestitali,ko zna koji rodjendan,neka doteraju svoje srce.
Ako su oni ostarili,njihova ljubav nije.
Ljubav ne zna za godine.
I vazduh ima da mirise
na tek okupane bebe
Mesec da se smesi
zvede da trepere
kao devojcice posle prvog poljupca...

Neka bude tako.

Jer samo tako
ova je Planeta izuzetno mesto
u beskraju Svemira.
I samo tako
Zivot je lep....


[ Danijela ] 24 Jul, 2008 20:04
Da nije bilo tebe
divlje i mazne
da nije bilo tebe
nagrade i kazne...
da nije bilo tebe
nezaobilazne
stigao bih daleko
Ti
savrsena prepreko!
[ "prava" poezija ] 23 Jul, 2008 21:31
Spustila se jos jedna sreda,lagano niz Dunav...ni po cemu posebna,sasvim obicna.
Neko je radio,neko ucio...neko je dremljivo sanjario,gledao filmove,citao...ja sam izmisljao.

Izmislio sam,tako
jednu sanjivu devojcicu
jednu veselu ludu blesavu
sto voli da stoji na rukama
i da plese po ceo dan
zamislio je negde tamo...negde daleko
pa pomislio kako bi lepo bilo
kada bih njoj
bas tako zamisljenoj
kako sam je zamislio
kako bi lepo bilo
kada bih zamislio jedno zuto jarko sunce
samo za nju
I mislio sam mislio
zamislio veliko lepo sunce
i eno ga kako se hladi
na hladnom plastu noci
da je doceka sutra,lepo upakovano mirisno
kako mirisu jutra i dani
kada ih lepo upakujemo
lepo zamislimo
i poklonimo nekom
nekom ko voli sunce 
nekom cije oci najlepse sijaju
kada se umiju plavim nebom
prosuse sjajnim suncem...

Zamislio sam,onda
jednu reku
zelenu obalu i beli sprud
sitnog belog peska
zamislio sam i sebe,sa slamkom u uglu usne
kako zamisljen sedim u travi
pored zamisljene reke
dubokog plavetnila
sa zamisljenom ljubavi 
koju zamisljam tako dugo
pa se mislim,tako zamisljen...
kako lepa ona moze biti
koliko posebna
kad je tako dugo zamisljam
kada u trenu
umem da izmislim sunce i reku
i plavo nebo, i decaka i slamku
i smislim srecu,ljubav,zanos
izmislim cak i pesmu!
Pa kako,onda,kako li je tek lepa ta ljubav
ta zamisljena ljubav
koju sam tako dugo zamisljao....
[ "prava" poezija ] 22 Jul, 2008 18:39

Ta ljubav
tako zestoka
tako krhka
tako nezna
tako beznadezna
ta ljubav lepa kao dan
i ruzna kao vreme
kad je vreme ruzno
ta ljubav tako istinita 
ta ljubav tkao lepa
tako srecna
tako radosna
i tako  nejaka
sto drhti od straha kao dete od mraka
tako sigurna u svoje moci
ko smiren covek u mrkloj noci
 ta ljubav koja je plasila druge
koja ih je terala da govore
koja ih je terala da blede
ta vrebana ljubav
jer smo ih vrebali
gonjena ranjena zgazena dotucena odbacena
                                               zaboravljena
jer smo je gonili ranili zgazili dotukli
odbacili zaboravili
sva ta ljubav
jos tako ziva
i tako osuncana
ljubav je tvoja
ljubav je moja
ono sto je bilo
ono uvek novo
sto se nije promenilo
istinito kao biljka
ustreptalo kao ptica
toplo zivo kao leto
mozemo oboje
otici vratiti se
mozemo zaboraviti
i posle opet zaspati
probuditi se patiti
ostareti opet zaspati
o smrti snevati
probuditi se smesiti smejati
podmladiti se pevati
nasa ljubav ostaje tu
tvrdoglava kao mazga
ziva kao zelja
svirepa kao pamcenje
glupa kao kajanje
nezna kao uspomena
hladna kao mermer
lepa kao dan
kao dete slabasna
smesi nam se nestasno
govori a nista ne kaze
slusam je drhteci strasno
i vicem
vicem zbog sebe
vicem zbog tebe
preklinjem te
zbog tebe zbog sebe zbog svih sto se vole
i sto su se voleli
da vicemo joj
zbog tebe zbog sebe i zbog svih ostalih
koje ne poznajem
ostani tu 
ostani gde si
tu gde si nekad bila
ostani ti
ne mici se
ne odlazi
mi sto smo voljeni
mi smo te zaboravili
a ti nas ne zaboravi
samo smo tebe na zemlji imali
ne dovoli da postanemo hladni
mnogo dalje uvek
i bilo gde
javi nam se da si  ziva
mnogo kasnije u nekom sumarku
u sumi pamcenja iskrsni
i nama se pridruzi
ruku  nam pruzi
i spasi nas.


Tako to radi majstor Jacque...
i nista ne smem da dodam
nista da  oduzmem
jedino da sacekam 
suton
pa jos sasvim  malo
da zaspe noc
i da tiho ponovim
ovu molitvu Ljubavi.




 

[ Danijela ] 21 Jul, 2008 22:57
Sta se promenilo?
Nista?!

Opet pesme pisem.
Opet volim
neke druge usne
necije oci...

Da li sam ikada tebe voleo?

Ili ljubav samu
i njenih hiljadu lica
sto dolaze i odlaze
u ocima koje sam ljubio...
[ Generalna ] 21 Jul, 2008 11:50

Hodas kejom
a ja te cekam
tvoj osmeh
moj osmeh
poljubac u vazduhu...

I onda hiljade reci kojima smo se secali
svega sto je bilo
i svega sto bi moglo biti.

Secanje je susret,
sastanak sa zivotom koji je prosao.

I mi smo prosli
a nije li  i tako lepo
sto smo BILI
sto smo se setali i radovali
sto smo se tako slatko ljubili?

Napregao sam sve moje carobne moci
izgovorio sve carobne reci
i najbolje sto sam mogao
bio je mali slatki Mesec
sto se pomaljao iznad Avale
jedino to da ti darujem
da nagradim tvoj osmeh.

I taj mi je osmeh bio najveca nagrada.

Da znam da sam Mesec poklonio
onome kome je nedostajao.
Ne ume svako  Mesec da poklanja...
I kako je tuzno.
Ne ume svako tako drazesno da  sanja
kao ti.
 

 

[ Generalna ] 19 Jul, 2008 11:51
Zadihana i znojna
od vrtloga pesme,muzike i plesa
ukrala mi je trenutak zivota.

Srce je stalo da kuca.

A dah zarobljen u mojim grudima
ceka poljubac slobode
da se prospe po njenim usnama.
[ Generalna ] 18 Jul, 2008 20:51
Volim lepe reci
kao kada se sapuce
onako tiho
niz vrat
pa uz uho
od cega prodju slatki trnci

Volim kada rec ostavi bez daha
kada me zamisli
kada me unisti
i ponovo stvori.

Volim kada recima nasmesim
obasjam i uspavam...

Ali od svih reci
cini mi se
pronasao sam savrsenu.
Onu jednu i jedinu
koja sadrzi u sebi
sve sto mi je potrebno...

Nije ovo pesma
ovo je priznanje jednoj reci koja je pesma.

Tvoje ime je najmilozvucniji sklop glasova.
Sara tvoga imena,najlepsa je slika ikada napisana.

Ljubav se zove imenom tvojim.

Bas tako.

I mnogo mi nedostajes...
[ Generalna ] 17 Jul, 2008 19:53
Zatvorio sam poslednju stranicu i uzdahnuo...uvek to uradim kada zavrsim sa citanjem dobre knjige.
Kao da se rastajem od dragog prijatelja,pomalo zbunjen i smusen,jer je druzenju dosao kraj,iako sam se nadao da ce nakon svake stranice,mene sacekati jos jedna nova,tek napisana.
Kako bi to bilo zanimljivo!
Prava Beskrajna prica...
Zivo sam cekao da vidim hoce li Darko,najzad,osvojiti svoju Ramonu,i kako ce to dalje izgledati...
Prava ljubav,ili jos jedno razocarenje?
Zavrsetak te,naizgled,price bez kraja,bio je pravi.
Otkrio sam,ponovo,ono sto sam oduvek znao...u traganju je smisao.
I ma sta drugi pricali,covek treba da gleda ka svom Suncu i nikada ne prestane da ga zeli.
Ponekad,takvo traganje,ma kako neizvesno izgledalo,moze ciniti  razliku izmedju zivota sa smislom
i zivota bez smisla.
Covek je nizak ili uzvisen,tacno onoliko koliko zelje i stremljenja koja ga gone.

Cim sa zavrsio citanje,i tako se rastao sa Darkom i Ramonom,pozeleo sam da pustim cuvenu pesmu Psihomodo Popa i napisem nekoliko redova zahvalnosti autoru.
Pozeleo,ali tog trenutka moj racunar je izdahnuo i otisao u vecna lovista.
Odmah sutra,kupio sam nov,mladji i lepsi.
A ovo je prvi post koji svira preko njegove operativne memorije...
Kompjuter sam promenio,srce ne...
I dalje tragam za svojom Ramonom...


[ Generalna ] 14 Jul, 2008 19:10
Na svetu je 5 milijardi ljudi.
Nekome ste posebni.
Neko misli na vas.
Nekome ste potrebni…
Mislite o tome.
[ Generalna ] 12 Jul, 2008 10:12
Danas cu uroniti u plavetnilo neba
duboko,do kraja Svemira.

Plesacu sa Suncem
sve dok ga umornog ne ususkam u paperje zvezda.

Rasiricu ruke
jako,najjace!

Da te zagrlim
ma na kom kutku planete se krila.

Sve sto danas radim
radicu kao da si ti pored mene.

Jer me tvoj osmeh raduje
cak i kada ga ne vidim....
[ Generalna ] 08 Jul, 2008 21:23
Bas tako...
Seo bih cesto da pisem,ne znajuci unapred sta.
Pustim da misli lutaju,jednako kao i prsti po tastaturi...i gle!Dobovanje prstima 
ispisuje smislene i citljive recenice,iako ne znam sta ce nici u sledecem redu.
Pa se nesto mislim,zasto ne bih ovde podelio te recenice koje,obicno,niko i ne vidi.
Stavise,vrlo cesto ih i obrisem odmah posto su nastale.

 

Dan je bio pun,kao i svaki moj dan.
Otkud sam tako zauzet,pojma nemam.Tek,nikada mi nije dosadno.
Pa se cesto nadjem u cudu kada mi se neko pozali da ne zna sta ce od dosade...
Ej!Kako neko zdrav,sa duhom,u svetu interneta,obilja raznih mogucnosti,
susreta,kafica...kako neko moze da kaze da je dosadno,osim ako ne zeli da se druzi,
ako je namcor,prznica i mizantrop.
Svet vrvi od usamljenih ljudi,ljudi kojima je dosadno...kao da ce tek neki drugi ili treci
zivot poceti da zive.
A nema drugog,osim ovog,mogu to pouzdano svakom da obecam.
Uostalo,ako i ima...ko ni ovaj nije umeo da prozivi lepo,drugi i ne zasluzuje.

Danas sam bio tamo gde sam prvi put,plavim ocima,ugledao plavo nebo.
Istina,tada je bilo jako hladno,ali znam da je nebo bilo plavo.
Moralo je biti.
Odakle mi ,inace,to plavetnilo u ocima?
Bas bih se razocarao ako je to samo zato sto mi i otac ima plave oci.
Eto,veceras sam pio kafu sa mojom Pahuljicom.
Ona ima smaragdne oci.
I sad da mi neko kaze da jos neko ima takve oci.E,pa nema.
Niko!
To je zato sto je pogledala u smaragde kada se rodila.
Jedan andjeo je to poturio pred nju,znam to sigurno.
Stvarno bih se razocarao da je drugacije.
Ovako je lepse.

I necu da se zenim.
Eto bas.
Jeste,smeta mi kad odem u zavicaj pa tetke i bake po komsiluku govore
"jao sinko,kako si lep i visok,bas steta sto neces da se zenis..."
Necu da se zenim!
Bas necu,kad vi to tako kazete...
Kao da postoji  neko ko ne bi voleo da se zeni.
A mrzi me da vam objasnjavam da necu da se zenim bilo kako i bilo sa kim.
Jel trazim mnogo,ako kazem da zelim da ozenim nekog izuzetnog,
nekog ko ce,za mene,biti ceo svet i sve u celom svetu?

A vi sto ste pristali na polovicne ljubavi i svet bez ljubavi..sta cu vam ja.
Trpite se sad.
I sada idem na Dunav da jedem sarane i smudjeve.
Pijem domace vino.
Sedim sa ljudima koje volim.
Idem da gledam odraz meseca na uzdrhtaloj povrsini vode.
Nemam sta pametnije.
Eto.


[ Generalna ] 07 Jul, 2008 17:40
Mozes poljubiti svoju devojku
najsladje na svetu
u jednoj sekundi.
Mozes se i nasmejati
jako,iz sveg srca.

U jednoj  jedinoj sekundi
mozes pokupiti osmeh u prolazu
neke lepe neznanke
ili napraviti balon od zvake
kao kad si bio decak...

Mozes i poljubiti obraze svoga necaka
i gledati ga kako raste
u jednoj sekundi...

U toj sekundi stane
trista cuda
sva tvoja leta i trcanje po kisi
po sumi na kraju sveta
onda kada nam je nestalo pica i cigara
bas kad je i nestalo struje u toj sumi
po toj kisi
u toj noci...
i stane u jednu sekundu citav zivot.
Znam!
I nestane u toj sekundi citav zivot...
Za tebe,nestale su sve sekunde sveta.
U jednoj jedinoj.
Za nas...nestao si ti sa ovog sveta.


Iako nikada nisi ovo citao
i ako nikada i neces...
Znam da osecas svaku suzu koja je danas,za tebe,pala na dlan.

Putuj druze...


Jednom decaku,tragicno nastradalom u 24 godini zivota...
[ Ivana ] 05 Jul, 2008 11:50

Volim….

Kada se nasmejes
to volim.
I onda
Kada utones u mene
kao u toplu rec
i tvoje dlanove
kao nezne ptice
kada drhte
na dlanovima mojim.
Volim sto umes da se veselis
i da tugujes
i sto kazes
ono sto treba reci
a sebi precutim,
i sto precutis
ono sto sam sebi rekao.
I sto brines bole li me ledja
kada dugo stojim u crkvi
na badnje vece
drzeci te za ruku
da ne odletis sa ostalim andjelima
i tvoje tiho: “hvala”.
A nije bilo na cemu…


I volim sto si luda
I sto nisi normalna
I sto si drugacija
I sto si nicija


A opet tako moja…

Kao sto je moj zrak sunca
Od kog ti oci tako lepo sjaje…


A najvise volim
Vise od svega nabrojanog
I jos i vise
Od svega precutanog
Najvise volim ono sto se ne sme
Sto bih
Zbog tebe

Pisao pesme...