Kap po kap

Pruzam nebom
najsareniji autoput
mostom od ciste duge

Jednostavno tako.

Da ti istom bojom
naslikam najlepse osmehe
jer ti tako lepo stoje.




I najoblacniji dan
ima svoju dugu...



 

Sanjao sam te...

Kako je to cudno,u mojim snovima,uvek je sve crno-belo...i samo si ti,jedino ti,uvek obojena najzivljim bojama.
Nedostajes mi...jako,najjace.
Cini mi se da bih sve dane zivota,koji su mi preostali,zamenio za onaj osecaj...onaj lepi osecaj,kada smo se grlili...ljubili,saputali.

Mnogo je vremena proslo,citav zivot,cini se...a opet,u meni je jednako ziv onaj osecaj.
Obojila si citavo moje postojanje.
Osuncala me za citav zivot.
I mnogo me bolela nasa razdvojenost,ona cinjenica da vise nepostojimo,da jutro nece doneti tvoj poljubac,da te dugim,mirisnim nocima necu vise grliti.
Ne znamo kako se dogodilo da nestanemo,to mi vise nije ni vazno...
Vazno mi je da jos uvek umem da pomislim na tebe,da nestanem sa ovog sveta,da te sanjam.

Moja jedina tuga,jeste ona koja je tu jer nisam imao priliku da te jos jednom zagrlim,kada si odlazila.
I moja najveca zelja je da te ponovo vidim,bilo gde i bilo kada.

Neka i budemo dva ostarela lica,koja ce se osmehom sresti na Keju pored Dunava,neka prodju godine preko nas,neka vek iscuri kao vreo pesak sa dlana...neka.
Ali ja hocu jos jednom da te vidim.
Da te privijem uz sebe,zaronim u te dubine tih lepih ociju.
Zazmurio bih,poslednji put,spustio usne na tvoje...i otplovio.

Iz lepote prve ljubavi,iz bola prvog odlaska...naucio sam sta je smisao zivota.
Sve dok disem,nosicu vrelinu nase ljubavi u svojim grudima.
I tom vrelinom,grejacu citavu planetu.

Mnogo bih toga napisao Tebi,ali se bojim...ono najvaznije uvek precutim,znas to.

Ti ovo nikada neces procitati.
Ali,kao da hoces.

Moja si ljubav,u svim ljubavima.

"Zivot ima smisao jedino kroz ljubav,a to znaci:
Ukoliko je veca nasa sposobnost da pruzamo ljubav,toliko vise ce imati smisla nas zivot..."

Htedoh to reci...
Ali me je dobri Herman Hesse pretekao,jos 1956. godine.

Nema veze...

Istina je uvek lepa. 

Hteli,ne hteli...stiglo je.

Ne cini vam se lepo?
Pa,ni vi niste toliko lepi koliko vam se cini..

 Onda,kada bude najpotrebnije,pojavice se Sunce.
Obasjace svaku vedru dusu ovoga sveta.
U silnom vatrometu boja,sinuce Prolece.
Znam to.

Ako ne verujete...ne verujete u srecu.
Zivite u mraku.
Sve dodje kada treba.
Svakoga ceka suncan dan.
Zbog malo oblaka,ne vredi se brinuti.
Dodje nasih 5 minuta.
Ko ne veruje...
Neka zivi u tami.
Njima ni prolece ne ume pomoci...

Nedostajes...

da te poljubim
da te zagrlim
da te ocima ispijam
usnama milujem
da ti osmehe slikam
oci osuncam...

nedostajes. 

Sebicnost je kratka.
Zivot je dug...

Smisao svega
samo u ljubavi priznajem...

Tvoje me oci ljube,
lepe kao gorske vile.

Sav su smisao sveta
tvoje oci bile...

Neporecivo
neizrecivo
blesavo i sasavo
ludo
kao pravo cudo

nedostajes...


I ovog lepog dana
dusi jedina hrana
tvoje oci bice...

Ti si moje savrseno bice!