Kap po kap

Uhvatio sam
na jedan kratak tren
negde u prolazu
lepotu tvoga oka
i osetio opet
onu srecu
onu lepu srecu
kada stomak zaigra
svaki put kada te vidim...

I nisam te dugo video
a mislio sam
bice mi te puno
svakoga dana
citavog zivota
budice me zora tvoga oka
da cemo biti uvek
da cemo biti zauvek
vecno
i ponovo posle
sve u krug...

A samo sam te u srcu uspeo zauvek sacuvati.



I nasmesila si se ti
i nasmesila se ona
i nasmesio sam se i ja.

Osmeh moje prve ljubavi
i osmeh moje poslednje
sve je to jedno
voleti iskreno i tiho,zauvek...
to je jedino vredno.

Zamisli dekor
kakav se samo pozeleti moze
da se ljubav desi...

Zamisli noc
i hiljade iskrica
prosutih po tom plastu
pozutelu jesen
jedan ugao sveta
i u njemu bastu...

Zamisli sada
jedan kesten
jedan Dunav
jednu klupu...

I sada jos dvoje zamisli.

Nista nije romanticno
kao te noci
kada smo   prvi put zajedno pokisli!

Ako nista drugo ne uspe u ovom danu,nasmesi se!
Nasmesi se siroko i iskreno
radosno i smireno...

Osmesi imaju to retko svojstvo da se uvecavaju i upotrebom rastu.
Osmesi umeju da putuju svetom,sa lica na lice.
Ko posalje jutrom osmeh prvome koga vidi,vec dovece moze ocekivati da mu se vrati natrag.
Osmesi su zarazni,lako se prenose.
Osmehom postajemo imuni na moderne boljke.
Nestaje stres,mrzovolja,briga...
Osmesi lece!
A od njih su jeftiniji samo suncevi zraci...
Jedan se osmeh uvek dobro kotira na berzi zivota.
I najlepsa fasada,prazna je bez osmeha.
Osmeh od svakog lica pravi najlepsi prizor na svetu...

Covek je jedino bice koje ume da se smeje.
Jer je jedino bice koje ume da se raduje zivotu.
Jer zivot je radost,cak i kada nam se tako ne cini.
Narocito tada.
Osmeh uvek hoda svetom,ruku pod ruku,sa jos dvoje:
Nadom i Srecom.

Smesite sa jako,najjace...iz sve snage!
Smesite se i kada vam nije do toga.
Narocito tada!

Osmesi teraju zle duhove
razbijaju zle cini...
Osmesi su molitva svim dobrim silama
koji umeju da nam od zivota nacine magicno polje srece...

Osmeh je znak da smo zivi.
Da smo prkosni.
Da ce sve,na kraju,dobro biti...

Verujte mi.

Na casnu rec....

Hteo sam
samo da te volim
i sve sto jos u to moze stati
hteo sam
samo da te ljubim
da te mazim i razmazim
kako i zahteva veciti zakon srca...

Hteo sam toliko toga
a bojim se
bice to malo
premalo
kad pomislim koliko sam hteo
a stici cu samo malo
samo cu stici da te volim
jedan kratak zivot
kratko
od sna do sna
a hteo sam da te volim vise
najvise!
Bar zivota dva!

Prvi dani jeseni
i hodamo zaneseni
po suskavom tlu...

Dosunjala se noc
opija nas moc
k'o u nekom snu... 

Svako je doba lepo
kad se voli slepo
i kad se s nekim deli
jedan zivot celi
i jos jutro pride
da dlanovi bride
od poljubaca vrelih.

Eto,tako...

Uh...
Trazio sam te po pesmama
citav moj zivot
sanjao
pa te onda i u snu trazio
nadajuci se u sebi
da si se tu negde skrila...

Trazio sam kud god
iza svakog coska
gledao
pa se mislio
da smo mozda zmurke igrali
i ti se nekud sakrila
tako vesto
iza nekog bora
dok sam ja zanesen
brojao do vecnosti i nazad...

Trazio sam te po svim vremenima
jutrima i vecerima
po mislima i pesmama
uvek po pesmama
i nikuda te nisam nasao
cak ni u onima
koje sam sam za tebe napisao
tako nevesto...

Nikud
nigde
nikada
te nisam nasao
a bice te...

sve dok te trazim.

Dovrsio bih svoju poslednju pesmu
slegao ramenima
i zacutao
glasno
najglasnije sto mogu...

Tisina i Cutanje
najbucnija su Istina
od kad je reci u coveku
i toliko bih toga hteo reci
a ne umem
toliko  za osetiti,znati...
A nista coveku ne ostane
osim da tiho cuti
i jos tise pati...

Zbuni me belina papira
i praznina reci.

E,tako...

Nasmesio sam se Dunavu
i veselo namignuo Suncu
prosuo dobru volju
po putu
i krenuo...

Udahuo sam duboko
jako
najjace
i poleteo preko plavog neba
obleteo Gardos
mahnuo Pobedniku
vinuo se jos vise
jos dalje
i eto me iznad Krka
pozdravio zacudjenog Danijela
koji se tek probudio
i eno ga
jos trlja zbunjeno oci
a mene eto iznad Rima
Koloseum jos drema
espreso se nije ohladio
Italija odmara
pa naravno
nedelja je...

Udahnem jos malo
skocim do Pariza
odmorim na Kuli
ah,grad ljubavi
ma vazi
jos tamo
tamo na Kalisu
lepse se ljubi
lepse voli
i odem do Londona
svetska Metropola 
puna guzve i buke
a i vazduh se nesto oseca
nije mi nesto danas
bas nista
taj London.

I krenem ka Velikoj Jabuci
da mahnem onom kipu
sto ga zovu imenom Slobode
ali nesto mi se nije dalo
zastanem iznad okeana
malo odmorim
pomislim
idem nazad
hocu kuci
nedelja je danas
necu daleko
dosta sam se igrao.

I vratim se nazad
u jednom hipu
poljubim Dunav
u uzburkan obraz
kazem Suncu
i ovde si lepo
sto da letim
bilo kuda
sto da idem
bilo gde
sad je septembar
bice vina
eno u Karlovcima
eno u Vrscu
eno u Zupi
ma svega ima i ovde 
necu da me neko uhvati
kako pripit letim
nedelja je
sacekacu rucak
popicu vino
sedecu pored Dunava
i mirno cu spustiti glavu
u narucje svoje ljubavi
leteo ne leteo
u centar Sveta sam sleteo 

Vreme je...
da se odbace predrasude
da se umire oluje
da zasija Sunce.

Mora se
nasmejati iz sve snage
slobodno i vedro
zazvoniti sve osmehom.

Zivot nije borba
ne
lagali nas
zivot je
jedino i samo igra
kao dete kada trci oko stola
i kaze majci:
necu vise necu vise necu vise...
A onda opet
nastavi da trci oko stola
i da se smeje
tako slatko 
tako neodoljivo
da se ne umete naljutiti.

Ne smeju vise biti prvi
oni besni
oni ljuti
oni sto su najglasniji
najbezobrazniji
najbezobzirniji...

Prvi su oni
koji se najlepse smeju
sarmantni lazljivci
sto lazu samo sebe
oni koji umeju da se smeju
i nasmeju
zacene od smeha druge
prolaze ispod duge
kao ispod slavoluka
svakoga dana
kao da je to nista
iako je to sve
biti prvi
biti prirodan
tih 
nasmejan
umeti radovati
i biti dobar
kako samo deca umeju biti dobra
kada nam pruzaju ruke
i zahtevaju sve
sa punim pravom
i daju sve
sa celim srcem.

Nema vise
juce
danas
sutra.


Zivot je igra.
Zivot je osmeh.
Zivot je lep.

Zivot je pravedan.


Koliko damo
toliko i dobijamo
sta sejemo
to i zanjemo
i dobro se uvek
dobro se bas uvek
dobrim vraca...