[ Ivana ] 03 Novembar, 2007 08:46
Lutao sam svetom….i nisam nasao nista. Samo nemir. Od ljubavi do ljubavi,kao od cveta do cveta,a nista lepog u tom sudaranju sa ljudima nisam nasao. A ne znam ni zasto sam to radio. Bezao,valjda.Od sebe najvise,iako sam znao da to nije moguce. I evo me sada,kako zbunjen i porazen gledam sebe pravim ocima,prvi put nakon toliko vremena. I gle! Nema se od cega bezati… Gledam sebe u oci i vidim mir i srecu. I osecaj teskobe u srcu. Snazan osecaj tuge zbog svega propustenog,sve ono sto je nedostajalo dok sam od sebe bezao,a nije trebalo. I ti si me tome naucila. Svojim nemustim jezikom,sa samo nekoliko dodira I pogleda. Znam,nisi toga svesna…I sama si cesto zamisljena i tuzna,ali mene si probudila. I eto,kao i uvek,iznenadjenom i tek probudjenom snevacu,potrebno je malo vremena da se oci naviknu na svetlost. Pre nekoliko dana bili smo na koncertu Nevernih Beba. I bilo mi je lepo,kao malo kada do tada. Ako sam ti se cinio hladan i odsutan u povratku,to je bilo samo zbog toga sto su mi misli odlutale daleko,tamo gde se sakrio onaj Dalibor koji se tako uspesno folirao sve ove godine. I bilo mi ga je zao. Bilo mi je zao mene. Zao svih onih koje sam,nesvesno,povredjivao budeci ljubav i nestajuci svaki put kada bi mi se priblizili. Jedan ogroman jecaj budio se u mojim grudima… I ostao u njima. Sada ga pustam na slobodu. Ogoljujem sebe pred svima i pisem ovde sve ono sto i tebi precutim. Ne znam kuda nas vode nasi putevi,ali sam radostan sto mi te je Nebo poslalo. Hvala ti. Sto si bas takva kakva si.
[ Generalna ] 18 Oktobar, 2007 21:47

Ne treba puno
Samo jedan pogled
Samo jedan dodir
Tihi sapat…
Ne treba puno
Otisak u pesku
Nasih golih ledja
I jedno drvo
Na obali ceznje
Da se ispod njega
Zagrljeni ljubimo.
Ne treba mnogo
Na ovoj planeti

Da se srecnim nazovemo…


[ Ivana ] 17 Oktobar, 2007 11:44
Eto…pojavila se i ona.
Tesko mi je reci ko je i sta.zapravo,predstavlja u mom zivotu,ali tu je…
Ni sam ne znam koje ime da joj dam,u koji ram da je stavim.
Volim da je drzim za dlan.
Volim da osecam lagane drhtaje njenog dodira,kada i nju nesto dirne.
Volim da slusam pesme sa njom,kao da tek tada ja razumem reci pesama koje su mi tako poznate,a tako nejasne bez nje.
Osvajamo jedno drugo,kao da igramo “monopol”,polje po polje.
A opet,cini mi se,sto je vise poznajem,manje je znam i ispuni me ushicenjem kada osetim kolika se prostranstva jos kriju u njenoj dusi!
I spreman sam dva zivota da potrosim u tom istrazivanju.
Ma koliko mi bio lep svaki trenutak sa njom,svaki ples i ludi provod…tek me tisina i cutanje sa njom umiruje do kraja i cini potpuno ispunjenim.
Mnogo smo isti.
Savrseno jednaki!
I,dok upoznajem tebe,sve sam vise sebi jasniji…
Ivana!


A ovi redovi su bas za tebe.
Ako se veceras vidimo,da ovde procitas sve ono sto cu,opet,zaboraviti da ti kazem.
Lepo spavaj…


P.S.
Svi komentari dobro dosli ;-)

[ Generalna ] 02 Oktobar, 2007 12:49
Vecito pitanje ljubavi…jos nisam sreo nekoga kome ta tema ne bi bila zanimljiva,niti nekoga ko nema nekoga koga se sa setom seca.
Ma koliko sebe “zanimali” sitnim zivotnim brigama,poslovima i problemima,uvek se negde pozadi,u dubinama svesti krije neka stara rana,prva neostvarena ljubav,gubitak i usamljenost.
I to je lepo.
Sva umetnost,poezija,muzika stoje na krhkim nogama ceznje,usamljenosti i bola.
Stavise,ta bol nas i cini uzvisenim i sposobnim da osecamo i patimo i ja u svemu tome vidim lepotu.
Kazu da se svaki lep dan,dan osuncan i srecan,mora platiti oblacima i dugim trenucima tuge.
Sve je odvajkada bilo u ravnotezi i lepotu nasih dana,u stvari,cine oni losi.
Kao sto zidovi posude daju smisao onom praznom prostoru unutra.
Mi moramo biti omedjeni trenucima lose srece,usamljenosti,the boli i beznadja…tek tako onaj prostor unutra,omedjen problemima dobija svoj pun smisao i znacaj.
Lepo je samo ono sto se moze uporediti losim.
Ljubav je kruna svacijeg zivota,ideja oko koje se vrti citav nas svet i sve ono sto cinimo ili ne cinimo dok zivimo na ovom svetu punom vreve i gungule.
I eto carobne formule koja i neizgovorena daje sansu da zivimo srecni na ovom svetu.
Ljubav je sveta,kljuc svega…alfa i omega.
I izgubljena ljubav je ljubav.
I ona koja traje
I ona koja nestaje
Sve ono sto moze biti i ono sto nikada nece postati…
Sve je to ljubav u koju treba da se zakljinjemo,za koju treba da zivimo.
Nikako sebicna
Niposto samoziva
Vec ljubav opsta i savrsena.
Zato…
Poljubite onog pored sebe
I ne ljutite se ako negde ode,prateci svoju zivotnu pricu.
Vazno je da negde postojimo
Da volimo.


[ Danijela ] 27 Septembar, 2007 11:17

Poljubio sam te jednom

poljubio sam te dvaput

A onda...

Nisam mogao da prestanem da te ljubim

A onda...

Napila si  me poljupcima sladjim od vina

A onda..

Onda smo se rastali 

 

A moje je srce i dalje pijano. 

 (Dalje)

[ Danijela ] 20 Septembar, 2007 11:08

Smejes se veselo

smejes se lagano

tako se lako smejes

ti kao da ne znas sta je briga

tuga

i ti si nekad tuzna

vidi se

vidim ti u ocima da si tuzna 

ali ne cesto

ponekad samo...

 

Znas sta si ti?

Ti si osmeh

osmeh suncanog dana

deciji osmeh srece

vragolasti osmeh tvojih obraza leci bolesne

vraca nadu

i donosi zaborav

zaborav briga

i svega sto nije vredno pamtiti...

 

I tako.

Ja napisah pesmu.

Mozda je nikada ne vidis

jer,moja je

samo za mene pisana.

Ipak,treba te nagraditi

nagrada za osmeh kojim placas sver svoje dugove

a ja imam samo pesmu

samo njome da te darujem

i,ako citas ovu pesmu

a ja to mozda ne vidim 

ipak znam

znam da ti na licu igra osmeh

i opet ti ostajem duzan... 

 

[ Generalna ] 13 Septembar, 2007 10:47
Snovi…svi imamo snove i skrivene zelje.
Prate nas kroz zivot,uvek su tu,ali kako starimo,stare i nase zelje,snovi i nadanja.
Ali oni ne stare istom brzinom i na isti nacin,kao mi.

Eto,na primer
Kada smo bili mali
Sanjali smo da putujemo na druge planete
Da imamo svoju raketu
sanjali smo Zemlju Cuda
Likove iz bajke
Kasnije
Sanjamo ljubav
Jednu veliku,filmsku srecu u ljubavi
Pa da budemo heroji ulice,najjaci u skoli…
A vreme prolazi
Pa sanjamo sedmicu na lotou
Lep i bogat zivot
Seksi svalerku…
I starimo
Pa sanjamo zdravlje i mir
Sanjamo mladost
Kako su nam misice jake kao nekada
Devojke nas zele a drugi zavide…
I eto
Kako starimo nasi se snovi podmlade.

Ima nesto utesno u tome
Nije uzalud prica ova
Sada
Upravo dok ovo citate
Zivite zivot necijih snova!


[ Danijela ] 12 Septembar, 2007 11:10
Veceras
Sretoh ti pogled
U noci zvezdanoj.

Htedoh nesto da ti kazem
Ali oci me tvoje opise
I omamljen zanemeh
U trenu jacem
Od veka
Coveka
Jednog sto te voli. (Dalje)
[ Danijela ] 10 Septembar, 2007 11:19
Oprosti
Sto nisam umeo da budem savrsen
I u zlatne okove okujem
Nasu ljubav i nase nebeske dane i noci.
Oprosti sto nisam umeo da budem tako divno smusen
I u slatkim snovima da snujem
Sve nase dodire i nase carobne moci…

Oprosti mi,ako mozes,svako nase radosno “dobro jutro” i tiho “laku noc”
I nasu decu neznu i plavu
I sve one slatke reci koje smo saputali jedno drugome…
I vecnost u koju smo se kleli,vecito nasmejani
Onako kako se samo mladost smeje.
I sto nisam tu pored tebe
I sto ti nisi tu
A trebali smo biti
Sjedinjeni u zagrljaju ljubavi,
Zasticeni od sveg zla,ususkani u paperje snova.

Oprosti,ako mozes oprostiti,sve ono sto je moglo biti,a nije…
I sve ono sto jeste a nije nam bilo potrebno
Oprosti…

Ja ne mogu.

[ Danijela ] 10 Septembar, 2007 11:17
eto...ovih dana sam i ja pozeleo da nazovem.
Proslo je 9 godina kako vise nisam njen.
Prva ljubav,lepa kako samo ona moze biti…
Nikada se nismo posvadjali,izbegavali.Jednostavno samo nismo ostali zajedno.
Mislio sam da zasluzuje bolje od mene,da cu se vratiti po nju,jednom…ako ikada bude nesrecna,da je ljubav vecna i jaca od svega.
Kakva sam budala bio.
Za svoju ljubav covek treba da se bori svim srcem,telom i dusom.
Na kraju,pored mnogo devojaka koje sam imao i praznog srca,magnovenja ovih deset godina,kako pokusavam da popunim prostor koji je za sobom ostavila tako malena devojka,nista nije ostalo.
Samo knedla u grlu svaki put kada bih pozeleo da je pozovem...
Nikada nisam nazvao.
A pre dva dana sam saznao da se udala,pobegla od kuce!
Moja princeza...a u mislima sam je video na velikoj i lepoj svadbi,kakvu je zasluzila...jedan lep i srecan zivot...
A samo da sam je nazvao,zagrlio poljubio...pozeleo sve najbolje.
Ne...nema sujete kod mene.
Istrpeo bih njem novi zivot i srecu koju ima,ako je ima.
Samo sam hteo da je cujem,zagrlim…da se ispricamo i podelimo sve ono sto se desavalo sve ovo vreme.
A nisam je nazvao.
Nisam smeo.
Pravio se snazan i hrabar u svakom slucajnom susretu.
Ponosan.
Jebem ti ponos.
Sada samo tuga sto je ipak nisam nazvao i video jos jednom,makar i poslednji put.
Sinoc sam dugo sedeo na obali Dunava...sedeo i plakao kao kisa.Sve do zore..
I to su bile suze stare skoro 10 godina.
Tacno toliko sam sebe lagao da mogu bez nje i suze skrivao.

Samo da sam je nazvao...
«Prethodni   1 2 3 ... 30 31 32