Zaljubiš se, po stoti put.
Poljubiš usne
uhvatiš dlan
pogledaš u zvezde.
I shvatiš da kao nikada pre nisi voleo…
I shvatiš da kao nikada pre nisi živeo.
Jel da?
E, to je ljubav.
Svaki put, kao prvi put.
Briše sve sto je bilo i pravi sebi svekoliku budućnost u samo jednom trenu.
Onom kada se zajedno ćuti, sa rukama isprepletanim poput žila kakvog večitog Hrasta.
Svaka je ljubav jedina, večita i prava!
I zato se nemojte čuditi što postoji ljubavi onoliko koliko i života.
Ne čudite se sto je ljubav jedna i da to mi svi isto volimo, u hiljadama lica što dolaze i prolaze.
I ne zaboravite ono najvažnije…
Od svih ljubavi, koliko god da ih imamo, uvek će nam biti važne samo dve.
Ona prva, koja je seme svih budućih.
I ona poslednja…što svemu daje smisao.
Sve je u ljubavi.
I u svemu je ljubav.
Baš!
