[ Generalna ] 31 Januar, 2008 21:25
Zelim ljubav
Veliku,jaku i zivu,vanvremenu!
I jednu devojku za tisinu i sapat,za ples i smeh…
Zelim ono malo i obicno
sto stane u jutro,zagrljaj i nju snenu,na mom ramenu…
Zelim sve sto zeli svako sa velikom dusom
Da dvoje na jastuku ne budu nalik na greh.

I ne zelim mnogo,znam!

Ali nije to ono sto mogu sam
Potrebna si mi TI
Da me snazis svojim dahom
Da zbog tebe pomeram planine
Zakriljujem daljine…

Potrebna si mi
Da te pridignem kada klones
Jer samo u tebi postojim

Da te prihvatim kada tones
Jer tebi zvezde brojim

Tebi da ih dam i srce osmehnem
Jer sva je moja svrha
Stala u tvoj mali dlan.

Trebas mi ti
I mala,bela kucica u cvecu…

Eto,tako ja zamisljam svoju srecu.

[ Generalna ] 31 Januar, 2008 10:20

Opet ces naci
Nekoga kao ja
Ali mene!
Mene neces naci
Vise nikada.
Nikada me vise neces naci
Nikada,nikada,nikada
Jedno "nikada” je mnogo
A tri,vec previse
Nikada je mnogo vremena
A mene neces naci
Vise nikada.



[ Generalna ] 30 Januar, 2008 09:26


Zbunjeno
 Uzbudjeno
  Sumanuto
   Uzurbano
    Drhtavo
     Nesredjeno
      Smuseno i
       Uplaseno
        Dete


Kisne na ulici
Gledajuci zalazak sunca…

[ Generalna ] 29 Januar, 2008 08:51
Jos uvek volim
Volim jednu devojku.
Ona ima oci kao ti
I osmeh
I kosu
I prica kao ti
Cak se isto I zove
Zivi na istoj adresi

Ali
To nisi ti
To vise nisi ti.





[ Generalna ] 28 Januar, 2008 14:27

Uzdah po uzdah
Pogled po pogled
Sve sam ti blizi…
Osmeh po osmeh
Rec po rec
Sve smo tisi
Polako,lagano
Kao noc kada se prikrada
Ja te prekrivam
Svom svojom zeljom…
Sve blize i blize
Dok nas ne odeli
Samo otkucaj srca
Tvog
Ili srca mog

Bicu ti blizu
Toliko blizu
Koliko treba da osetim
Toplinu tvojih usana
Ali uplasenom
Bices mi daleko
Kao sunce sto me topi
Zracima
sto lice na tvoje poglede
moj nemiru
tugo moja!


[ Generalna ] 27 Januar, 2008 20:38
Bice jos dana…
Jos ce se suncu smesiti
zaljubljeni pogledi.
Bice jos dana i noci
toplih i ozvezdanih,
ali da li ce biti nas?
Da li ce nas biti
Da se suncu smesimo
Zaljubljenim pogledima
Da dane i noci ozvezdane
U zagrljaje sakrijemo…


[ Generalna ] 26 Januar, 2008 11:23
Dve male glave,nagnute nad zelenu kartu Amazonije…
Istina,cas matematike je odavno poceo,ali je beskrajno dosadan.Dva mala decaka radije gledaju u kartu Juzne Amerike i zamisljaju borbu sa hordama Pigmeja,bezbrojne opasnosti i iskusenja,stare hramove,sakrivene iza zelenih zavesa puzavica i lijana,prepune zmija i raznih cudovista…
I u tim malim glavicama,sve je vec bilo jasno i isplanirano…
Sacekacemo jos nekoliko godina,skupljati novac i,cim budemo punoletni,otici tiho i neprimetno.
Pa neka se svi pitaju gde smo!
Vraticemo se posle puno dogodovstina,ovencani slavom i okiceni trofejima…
Visoki i snazni Jezdimir ce sve potrositi na pice i zene,jer on je bio onaj koji je voleo da se tuce,da se penje na najvise grane i da vuce devojcice za kikice…
A ja sam hteo da napisem knjigu.
Da!
Jednu knjigu koju ce decaci zadivljeno citati,dok ih majke budu opominjale da je kasno,da ce ih boleti oci i da ceo dan nista nisu ucili…
Knjigu cija ce izdanja devojcice kriti ispod jastuka,mastajuci da jednoga dana upoznaju hrabrog istrazivaca i pisca.
Ja sam bio onaj vaspitani decko sa pametnim ocima,koji je sa lakocom savladavao i najteze skolske zadatke.
Jezdimir je bio vecita mora nastavnika,nestasko pun humora ali i nemira.
Onaj koji je primoravao nastavnike da prizeljkuju penziju,mnogo pre nego sto joj je bilo vreme…
Tukao se,bezao iz skole…nikada nije ucio.
I niko nije mogao da shvati,sta nas dvojica radimo zajedno u poslednjoj klupi.
Mozda ne znam ni ja,ni danas.
Sada,kada pomislim,Jezda je bio tako pun zivota,ziveo je kako je hteo.
I ninasta se nije obazirao.
A ja sam sa lakocom zavrsavao sve obaveze,sve zadatke,skola je bila dosadna,a moja smirenost,vladanje situacijom i sarm koji mi je davao prednost nad ostalim djacima,samo su doprineli tome da se druzim sa onima “iz zadnje klupe”
Medju njima sam bio svoj.Nikada me nisu privlacili oni koji iz kuce idu u skolu,iz skole u kucu,zive svoje male zivote,zavrsavaju svoje male obaveze…I boje se da zaista zive!
Voleo sam,ja tako dobar i vaspitan,da se penjem po nedovrsenim gradjevinama,upadam tajno u skolske prostorije,kradem tresnje i kajsije iz dvorista vikendasa…i nikada nisam dao,da se u mom prisustvu,nesto veliko ukrade ili napravi neka steta.
Samo obicni deciji nestasluci.
Ali odlazak u vecito neistrazenu Amazoniju!
E,to je bilo nesto…
Mastali smo tako moj drugar Jezda i ja.
I mastali…
I odrasli.Postali momci,osvajali devojke.
Jezdimir je izrastao u snaznog mladica tvrdih i brzih pesnica.Koliko puta je samo nudio da nekog prebije,samo ako me popreko pogleda.Nije bilo potrebe,Jezdo,nikada.
Ali mi je uvek bilo drago sto si me uvek smatrao tako posebnim,da pazis “da me neko popreko ne pogleda”.
Cuvao sam se i sam.
I onda.septembar 2000 godine.
Mozda mu je bio i rodjendan tih dana.
Mozda i nije.
Decko sa krvavim rukama,prosutim crevima…molio je za pomoc.
Svi oko njega su trcali,vristali,zaustavljali kola…niko nije hteo da stane.Niko nije zeleo da isprlja svoja kola krvlju jednog dvadesetogodisnjaka.
Jezdimir je umro,tu u prasini ispred nase skole.
Nikada nismo stigli do Amazonije,borili se sa divljim plemenima…
Nikada i ne bi.
Znali smo to odavno.Ali tako sam zeleo da pricam sa njim o tome,jednom kad nam se unuci budu igrali na kolenima,ili kada ispred skole budemo cekala neka druga dva mala pustolovnjaka.
Tako bih voleo da nase dve male glave budu ponovo iznad karte Juzne Amerike.
Da mastamo…I da zivimo.


[ Generalna ] 24 Januar, 2008 12:39
Severna hemisfera
A nad njom…noc.
Zvukovi u mraku svedoce o pokretu materije
galama i svadja
zvuk motora
automobili i avioni
Cak
i cvrci,ptice,macke
lavez…
Mozda negde i neki pucanj u daljini…
A negde na vrhu noci
cuti MESEC
Na njemu nema pokreta
na njemu nema zvuka
samo tisina…
Bled kao mrtvac
Svoju tisinu pruza po celom svemiru

Nocas cujem mesecevu tisinu.

[ Danijela ] 23 Januar, 2008 09:21

 

Sta radis u ovoj pesmi?


Hteo sam da napisem
jednu pesmu ljubavnu
punu najneznijuh reci
lepih osmeha i toplih zagrljaja
hteo sam ni sam ne znam sta
ali
kada sam okrenuo stranicu 
Imao sam sta da vidim
na dnu papira
odmah iznad ivice
nazvrljano tvojom neznom rukom
pisalo je jedno najlepse
VOLIM TE.

 

Sada bi ti napisala
jedno tuzno
volela sam te...
ali nema veze
samo mi reci, 
sta ti radis u ovoj pesmi? 

[ Generalna ] 21 Januar, 2008 14:53

Jedan
blistavo plavi dan
probudio se u tvojim ocima...
bisernim osmesima
okiti ga kao najdrazu osobu
ispuni pesmom i cikom radosti
najlepsim plesovima mladosti.

Druzi se sa njim
od prvog treptaja oka
pa dok ne utones
u neki tisi svet... 

Kada jednom ode
ovaj se lepi dan
nikada vise nece vratiti!

Ne cini li ga to tako posebnim?
Tako dragocenim... 

[ Generalna ] 20 Januar, 2008 10:59
Dunav i ti…
Zagrljeni plesete
okupani poslednjim suncevim zracima
ovog plavog dana.
Gledam te kako se osmehujes
osmehom vecnog deteta.
Kao da je sva radost ovog sveta
skrivena u tom osmehu
tako lakom
tako prirodnom
kao sto je prirodan suncev zrak
na tvom golom ramenu.
Gledas me kako cutimn
tih kao suton
sto se polako prikrada
negde iza nasih ledja…
U mojim ocima samo san
san koji jos uvek traje
jer je tesko probuditi se…

[ Generalna ] 19 Januar, 2008 17:50
Vreme okrece stranice zivota
Spokojan,miran
Cekam svoju smrt
Prateci svakoga dana
Umiranje moje duse
Danas sam vise mrtav nego juce
A sutra?
Sutra,mozda,suvise mrtav.

Svakoga dana umiremo
Za neke ljude
Umiremo za neke stvari
Misli,secanja
Umiru uspomene
A i mi sa njima.

I na kraju

Kada,najzad,sklopimo oci po poslednji put
I kada iznad nas postave spomenik
Neki dobri ljudi
Isklesace za vecnost dve cifre.
Prva ce biti
Ona lepa godina,kada smo udahnuli vazduh
Taj lepi vazduh jednog aprila ili mirise juna
Druga ce biti
Ona najlepsa godina,kada nismo hteli da ostavimo jedno prolece…
A izmedju
Izmedju ce da stoji jedna kratka,tanka crta.
E ta crta…
To je citav nas zivot!
[ Pahuljica ] 18 Januar, 2008 13:31
Ne bih znao …nikada
Sta se to dogodilo onda kada sam te upoznao i pozeleo da te poznajem citav zivot.Bilo je to vec dovoljno davno,tako davno da su svi razlozi izgubili svoje obrise,ako je razloga ikada bilo.
Tek,neko sa Tvojim osmehom morao je privuci paznju.I danas,sto te duze gledam i vise poznajem,sve si mi nestvarnija…

Nije to zato sto imas tako lepe,smaragdne oci
I tako nasmejan pogled
Niti zbog osmeha koji pleni i razoruzava
Nisam nikada zastao ni zbog toga sto si malena i slatka,kao da je neko,zaista nadaren,seo pa te smislio…
Mogao bih svoju naklonost pripisati i tome sto me,danima posto se vidimo,zaustavljaju i pitaju ko je bila onako lepa devojka pored mene…
Ili tome da te toliko volim i da mi toliko znacis,taman toliko da napisem odu Tebi.

Cini mi se,nista od toga ne mora biti bitno
Iako je sve istina,od reci do reci.

I jos i vise…

Samo

Obeshrabri me belina
Kada pokusam da napisem nesto o tebi
Mozda zato,jer ne razumem
Sto si jedina kojoj usne nisam ispio
Nezno i zudno,kako umem…

Cuvam te kao najdrazu uspomenu
I zato sto me toliko volis
I cuvas
I pazis kome ces me dati i ljubav resiti
Taman tako
Da pomislim ponekad,na ivici nekog sna
Da nikada vise u zivotu necu moci pogresiti
Jer me tvoja cista dusa
Cuva od svakog zla.

Davno sam ti rekao
A nije ruzno ponoviti istinu
“kada bi bilo zasto
jedino pred tobom bih mogao da se postidim.”
A to jos nikome nisam rekao
Na casnu rec!

Ti si mir
Na kraju svih mojih nemira
Moj glas razuma
Neko ko sve moze i ume
I zasto te toliko volim
Ne mora niko da razume…

I znam da si tu
Uvek i zauvek

I to me cini zaista bogatim
Jer se moje blago
Svakim danom,ne trosi i osipa
Vec raste i lepse sija
Kao da te neko od gore,sa neba
Svake noci zlatnim prahom posipa!

[ Generalna ] 17 Januar, 2008 09:39
Drugi ce doci da te voli
Ali to cu,opet,biti ja
To cu te ja voleti.
I doci ce ti neko
Da te mazi
Da ti tepa
Da te grli,ljubi,sapuce
Da te svojom zove…

To u,opet,uvek biti ja

Da te mazim
Da ti tepam
Da te grlim,ljubim,sapucem
Jedino necu
Jedino ne smem
Svojom da te zovem.

Drugi ce doci
I ti ces biti njegova
Ali ako te voli
To cu te opet voleti ja
Uvek ja…
[ Generalna ] 15 Januar, 2008 23:10
Verujem u spontanost,uvek sam verovao.
Ako nesto ide,ide…ne vredi se muciti.
Dvoje se mogu sresti i zavoleti,ali samo onda kada to dodje iznutra,samo od sebe.
I bilo ih je,nije da nije…cak i previse devojaka se motalo oko mene.
A ja sam uvek bio zacudjen.
Pa nisam ni bogat ni prelep,sasvim normalan,mislim…
Ali eto,u meni su uvek videli mnogo vise nego sto sam sam bio spreman da priznam.
I odbijao sam…trazio dalje.
Tu se negde stvorila i Ona.Sa recima da me voli,da sam njen zivot,da hoce da se uda za mene…uf!
Nije mi to trebalo.
Kao sa mnogim drugima,cinio sam sve da je oteram od sebe,u svojoj skromnosti,nadao se da gresi,da zasluzuje bolje od mene…I da je negde ceka mnogo bolji zivot.
I uspeo sam…otisla je.
Naravno,pocela odmah da nedostaje,ali tvrdog sam srca,utesio sam se drugima.
I prodjose dani.
Ne znam kuda…
I opet Ona.
Nisam to zeleo,nekako i bezao od nje…ali uvek je bila tu.
Kada smo se,najzad,ponovo poljubili i proveli noc zajedno,to je bilo kao da se nikada nismo ni rastajali.
I stvarno…moje je zagrljaj bio samo za nju,njene su me usne milovale najlepse…
A koliko je samo jeda bilo u njoj!
Nisam nikada sreo nekoga kome je ljubav bila potrebnija!
Kao kazna za sve sto je drugima radila…
Rekla je da sam kriv sto sam probudio ljubav u njoj,jer je tako bila snazna pre…
A ja sam slegao ramenima,zbunjen.
Mozda je i bila u pravu.
Tako joj je bilo lepo,onda kada je mutila razum mnogima.
Sada…nisam siguran da je potpuna bez mene.
I ne znam da li sam svoj kada nije tu.
Jos nismo zajedno…
Ona spava u nekom drugom krevetu.
I nedostajem joj.
Ma koliko jaka bila.
I nedostaje mi.
Ma koliko sam ogrubeo i navikao da budem sam…
I vise nista nije isto.
Sada je neprirodno da se budi bez mene.

Potreban sam joj.
I naravno,neko ce se zapitati,zasto ne gledam sebe i ono sto je potrebno meni…
Ali ne mogu.
Toliko prica o ljubavi…
Slagao bih sebe,kada ne bih bio tamo gde sam potreban.
Sav moj smisao,ostao je tamo gde ona spava…