[ Generalna ] 23 Oktobar, 2008 19:20

Posecujem ovaj blog servis vec skoro dve godine.
I smem reci da me je nagradio mnogim vrednim stvarima...
Naucio me je da,ponovo,pisem.
Naucio me je da na svetu postoje i oni kojima se to dopadne....
Upoznao me je sa dosta dobrih ljudi.
Nekima sam video oci
nekima ne...
Ali svaki susret,bio stvaran ili virtuelan...cinio me je bogatijim.
Bez nekog narocitog reda
Orastitj
koju nikada nisam upoznao
a zbog nje sam ovde dosao
Andrijana
Cicilly
Tekstopisac
Shadow
Baladasevic
mmmila
Mladiluk
Sanjarenja
Pinokio
Mandrak72
KrilaAndjela
Domacica
Nastasja
Hypperbloger
TijanaS
Donna
Iluzuja
Glumac
Kaleidoskop
Flordeluna
.
.
.

Siguran sam da sam mnoge zaboravio...neka se dopisu,slobodno.
Svi oni me raduju sto,jos uvek,postoje,takvi kakvi su...sto  jos uvek ima nade za ovaj svet.
Volim vas sve
Sa svim vrlinama
I narocito,manama
jer
Samo se tako i moze voleti.
Zar ne?

Hvala svima koji su pratili moje pisanje,kolebanja duse,moju borbu za Zvoncicinu dusu,
moju opijenost Ivanom i slatkim trenucima provedenim sa njom...
Hvala onima koji su imali strpljenja i dobru rec,svaki put kada je ona bila potrebna.
Hvala onima koji su me tako zdusno "branili,kada me je neko peckao...
Osnazili ste me u veri da istrajem,ovakav kakav sam...da se dobrota i strpljenje isplate,
da se za ljubav vredi boriti
Vredi je cekati,stvarati...
Hvala onima koji su pratili i moje komentare,pronalazili u njima sitna,zlatna zrnca...pa,tako,i meni otvarali oci...cinili me mudrijim no sto jesam.

Odlazim.

I nije ovo najava odlaska za uvek.
Nije revolt.
Nije bezanje.

Ovo je samo tih pozdrav
svima koje volim...
Topli zagrljaj na peronu...nekoliko casaka,pre nego sto se rastanemo,sa cvrstom verom u ponovni i skori susret.
Bicu negde tu,citacu pazljivo sta pisete,posmatrati vase sitne svadjice.
Samo necu pisati.
Vreme je da krenem u susret svojim zeljama.
Vreme je da se susretnem sa svojim snovima.
Vraticu se,mnogo brze nego sto ce se ciniti...i nadam se,ponovo cu vas sve sresti ovde.
Vraticu se kada zivotom okrenem jedan krug.

Sada je vreme da putujem dusom.
Vraticu se sa pricom sa tog putopisa.

 

[ Generalna ] 22 Oktobar, 2008 18:47
Prosla je godina kroz godinu
mesec kroz mesec
dan kroz dan
noc kroz  noc...
I prodje zima kroz zimu
prolece kroz prolece
leto kroz leto
i jesen dodje
polako nam ona prodje...

Prodjose oni kroz njih
ja kroz tebe
ti kroz mene
mi mimo svih...

Prodjose i usne
i dah njihov vreli
jedino mi
mi se jos nismo sreli....


Za sve sto je trebalo...a jos nije.


[ Generalna ] 21 Oktobar, 2008 20:04
Na svetu postoje 
samo dve istine.






Jedna je da te volim....
[ Generalna ] 20 Oktobar, 2008 18:38
Ti si  moje blago
skriveno na dnu okeana.

Okean je moje srce.

Ja sam Narcis Zlatousti
ogledam se u bistroj vodi...

Tvoga oka.

[ Generalna ] 19 Oktobar, 2008 11:44
Mislio sam,ne stidim se za ljubav moliti
niti klecati pred Velikom Istinom
ali sada,kada se sve razgoliti
u bolu koji preti svojom velicinom,
stidim se ljubavi koju treba moliti.

Mislio sam,ne stidim se moliti
ako molim za ljubav,za istinu molim
Ali sada,kada se sve razgoliti
da li sam,ikada,trebao da volim?

Ipak,stidim se,te jadne ljubavi
koju na kolenima moliti treba
kao da sam bednik gubavi
koji trazi samo koricu hleba...

Stidim se,sad,ranjen i jadan
pred svetom koji se smeje
ma kako se trudio da budem hladan
pogledom trazim,ona gde je...



Nikada nemojte moliti za ljubav...
Ljubav je svetlo i radost
Ona se ne deli kao  milostinja
ona se zasluzuje
trazi...
[ Generalna ] 18 Oktobar, 2008 20:11
Da li da verujem u ljubav il' ne?
Da ubijem tu malu pticu srece
kojoj dugujem svoje najlepse sne...
Ima li veceg bola ili radosti vece
Da li da verujem u ljubav il' ne?

[ Pahuljica ] 18 Oktobar, 2008 16:37

U moru tvojih ociju
moja se dusa ogleda
svaki moj mir,svaka sreca
vodi do tvog pogleda.

I ne ume svako da shvati
da ja ne umem da placem,
moje srce ne sme da pati...
cuva ga Andjeo sa macem.

TI!

[ Ivana ] 17 Oktobar, 2008 19:18
Vidim sada,sasvim jasno
bice to sjajan
suncan dan...
Kise ce stati,
posvuda okolo
samo ce plavo nebo postati
tako plavo
kako samo vedro moze biti
onda kada je nezamislivo
da oblaci nekuda nestanu
a onda ipak nestanu
nekuda...

I ceo svet ce se smesiti
i ptice
i cvece
nasmesice se
cak i oni koji to nikada nisu cinili
mislili da ne umeju
a naucice
koliko je lepo smesiti se
kada vide mene 
nasmejanog
vedrog
sjajnog
bas kao to jutro
toga dana
nakon mracne noci...


KADA TE BUDEM POLJUBIO...
[ Ivana ] 16 Oktobar, 2008 20:43
Osmehom saram po licu Meseca...
Pogledaj!

Sa beskraja
nekoliko mesecevih zraka
pravo na tvoje obraze...

Da ne budes usamljena.
Da ne budem uznemiren.

Tajni kod do mog svakog sana
ostao je zapisan
na linijama tvoga malog dlana.
[ Generalna ] 16 Oktobar, 2008 19:22

Izvinite...znate li gde je ulica Tresnjev cvet?

-Pa,sad...znate
nije tako daleko
eno,tamo
od onog frizera krenite levo
pravo do solarijuma
na cosku,pored prodavnice
tamo gde prodaju divne cizmice
skrenite desno
idite do kraja
i eto...tu vam je.

Rekla bi devojka
plave kose i brzog pogleda...

Ili:

-nije to daleko
odmah cu vam reci
idite pravo
tacno do one kladionice
pa skrenite levo
pravo do limara
na cosku,pored kafane
tamo gde sedi ono veselo drustvo 
idite do kraja
i eto...tu vam je.

Rekao bi  mladic
trsave kose i veselog osmeha...


Kada negde zalutate
pazite koga pitate za put.

[ Generalna ] 13 Oktobar, 2008 18:53
Nesto mi nedostaje...ne bih sebi mogao da objasnim sta tacno,tek osecam da se u meni pokrenulo izvesno nezadovoljstvo.
Negde iz dubine podsvesti krenuo je lagani talas nespokoja,uvukao se pod kozu,krenuo ka srcu i zelucu.
I osecam da dobija na snazi,kao cunami,preti da spere sa povrsine sve sto jesam i sto zelim da budem.
Imam ispunjen zivot,poslovi se krecu uzlaznom linijom,intezivno se druzim,upoznajem nove ljude i stalno vidjam sa dragim drugarima...pored mene je prelepa,atraktivna devojka,koja me odlicno razume.
Cak i dobro kuva...sto nikada i ne ocekujem od nekoga.
Umem i sam.
Veceras cu da spremam ribu sa drustvom i devojkama,picemo vino,pricati price...smejati.
Savrsen kraj jednog dana.
Opet,nesto nedostaje...
Mozda je to osecaj da je pored mene,najzad,devojka sa kojom bih mogao da provedem citav zivot.Osecaj da je vreme da nekoga pustim u sve moje i da se,na radost svih baka,tetki,komsinica,kasirki,zena na pijaci...ozenim i cekam decicu.
Ona je sve sto jedan muskarac sme pozeleti i jos i vise od toga...drugar,pravi laf!
A,opet,ljustura u koju sam se sakrio ne da unutra.
Osecaj da bih,mozda,celo svoje bice izdao kada bih se predao.
Kada bih bio,bar,siguran da sam stigao na kraj puta.
A da me ne muci ovaj osecaj,da moram jos da pesacim i trazim.

[ Generalna ] 12 Oktobar, 2008 11:33
Saberi se!
Oduzmi se!
Na kraju svih jednacina
uvek dodjes do istog skora...

Od svih na svetu ti si bolja
Od svih na svetu ti si gora...

[ Ivana ] 11 Oktobar, 2008 01:54

Tvoj me osmeh opio kao vino.


Plesemo kao da zivimo
sapucemo kao da disemo
volimo se kao da nam je poslednje...

I da zivim jos 1000 godina
nikada necu
sresti oci
kao oci tvoje.

Znas...
u dusu me gledas
i golicas
tako da se smesim
osmehom koji nikada nece nestati
jer ti si sreca
koja ce trajati,
taman toliko
koliko  Sunce bude radovalo ovu Planetu.

Da sam ziveo milion godina
da sam imao sve na Svetu
opet nista ne bih imao
da te nisam poljubio
one noci
kada se Vasiona smesila
radosna
i vesela
sto su se nase usne dotakle... 

[ Generalna ] 10 Oktobar, 2008 18:49
Ni radost
A ni briga...

Ni sreca
A ni tuga...

Zivot i smrt.

Danas je samo ostalo
ovakvo kakvo je
i nikako drugacije...
[ Generalna ] 08 Oktobar, 2008 21:25

Tuzno je,zaista tuzno.


Postoji jedan fenomen,prisutan kao snazna crta naseg mentaliteta.
Verujem da nesto slicno postoji i medju drugim narodima,ali mi se ipak cini da se kod nas najlakse voli.
O kakvoj ljubavi sada pricam?
Nas ce vas narod jako voleti,skoro bezrezervno.
Sve dok ste slabi i u nevolji,sve dok vas susrecu razne bede i nesrece.
Pomagace vas i hrabriti kada tonete...imacete svo sazaljenje sveta,topli stisak ruke,cak i u odsudnim trenucima,nigde necete naci toliko toplu rec i tako snazan zagrljaj,kao u Srbiji.
Ali,ne dao vam dragi Bog, da ste snazni i samosvojni!
Nemojte se usuditi da mislite svojom glavom,i jos da se drznete da budete u pravu!!!
Ako ste vec mladi i lepi,ako ste obrazovani i rado docekani u svakom drustvu...
Ako ste uspesni i jos kadri da pomognete svakome,i to bez nadoknade i reci hvale,vec iz cistog licnog osecaja solidarnosti...e,tu se dobro pripazite.
Cini mi se da ljudi misle,ako ste vec takvi da vam pomoc ne treba,ako ste toliko snazni da odskacete od njih,onda niste zasluzili ljubav i iskreno divljenje,vec podmetanje nogu i razne spletke.
Ko da vas voli,kada ste se usudili da budete srecni?
Zar na ovu bedu i krizu da se smejete i radujete,i jos da uspevate u zivotu?!
E,ne moze brajko...
To nije pristojno,a nije ni u redu.
Ima da patis kao i svi,a ne svojom srecom da izazivas posten svet.

Zato,ako si srecan i dobro ti ide...pogni glavu i ucuti,primiri se.
Proci ce i to.
Pa ces ponovo biti voljen i gledace te sa sazaljenjem,pomagati ti.
Samo pazi da te ne "krene",to je nemoguce oprostiti.