Kap po kap

Vodi cu te,hocu
na salas negde
tamo na severu...
Napravicu leto,nocu
i sve one zvuke iz trave
i veceru jednu
i tamburase prave
i mnogo dobrog vina
belog,kakvog volis
i neces moci
zasigurno
neces moci da mi odolis...

Pa kad nam se oci
onako zacakle
kad nas pesme budu dotakle
odvescu te gore
u one tihe sobe
da ti sapucem
stare pesme ljubavne
da te osvajam
kao zemlju svetu
do poslednje kapi krvi
i da budem poslednji i prvi  
koji te drzi otetu
u narucju svom.

Vodicu te
hocu
nisu ovo obecanja nespretna
samo ti prva obecaj
da ces uvek biti
uvek ovako divno sretna...





 

 Hocu li moci
da smislim jedno nebo
samo za nas
i zvezde,mesec
veliki plast noci...

Hocu li moci
tada
da smislim i jednu klupu
jedan kesten
devojcicu jednu
i tu da bude
jedan momak,zanesen...

I njih dvoje
da smislim
kako se vole
uvek i zauvek
kao da nikada nece proci...

Hocu li moci?

Hocu li moci
tada 
da smislim
za nas
vecito prolece?

Ako ne...


Bolece!

Rekose doktori,cekate sina...

Ajd da im verujem.
Ne znam sta se to desava u stomaku moje ljubavi,ali znam da ce na svet stici jedno malo srce.
Jedna tiha dusa.

I pocinje...

Hocu li umeti da prenesem,tom malom srcu,svu ljubav koju osecam prema svetu,zivotu i ljudima?
Hocu li znati da zastitim,to nevino i naivno,od zalutalih dusa...onih koji hoce da pokvare svet iako im to ne uspeva.

Ne znam.

Hrabro hodam kroz svet,nepokolebljivo resen da naslikam osmeh na svako lice koje sretnem.
Volim i ljubim,pa odem jos i dalje.
Svuda pisem i pricam o ljubavi,o osmesima,o nadanju i predivnom plavetnilu neba koje ume da ushiti svaku cistu dusu...

A znam,duboko u sebi,da je to hodanje po ostrici noza.
Da je ovo zivot za surove,cvrste i tvrde.
Da se slabost kaznjava.
I da je covek coveku vuk.

Da...

Tesko je ovo vreme za vaspitanje dusa.

Treba sad preneti
sa kolena na koleno
svu onu ljubav
sto nosim u sebi
kao metak
davno ispaljen
da pogodi svako srce na Svetu
da naslika osmeh
osunca dane
ulije nadu
istopi strah...

Do poslednjeg daha
verujuci celim bicem
bicu nepokolebljiv
i samo cu to traziti
i samo cu to ostaviti
iza sebe...

Da je ljubav spas
i jedina Vera na ovom svetu
i da samo tako
i jedino tako
duse mogu doseci neba visinu...

Jedini je to nauk
koji mogu preneti
svome najmilijem sinu.

Hodao sam svetom
ovuda i onuda
trazio zivot bez boli.
Ne vredi...
Kad sam covek koji voli.

I druzio se
sa ovim i onim
polozio ispite
u zivotnoj skoli.
I opet...
I dalje...
Ja sam covek koji voli.

Pustao srcu
sve sto mi dozvoli
nicemu moja dusa
nije mogla da odoli...

Ma,
moze ova luda glava
moze i da oboli
i dalje i vise
sve da zaboli...

Uvek cu ostati
covek koji zavoli.

I tako...citav zivot voli.

Nasarao bih
snovima
najlepse lice
i oci
lepe kao decije
i jedan mali obraz
da na njega
usne stanu...

Naslikao bih
lepotu
pa je tacno tako
po toj slici
od snega izvajao
da traje
tacno toliko
koliko sneg bude beo...

Jer to se sada u meni svilo.

Savrseno je samo ono 
sto je nekada
nekada davno bilo...

Ne prodje
tako
ni jedan divni dan
da sebe ne zapitam
da li si
ti si
moja ljubav
za svaki dan
moj san
dosanjan...

I ne prodje
tako
ni jedna divna noc
da sebi ne priznam
da si
ti si
moja ljubav
moj san
dosanjan...

 I vise od toga!

I dugujem zahvalnost
vise ne znam kome
ne znam cemu
pogledam u Nebo
i zahvalim se Njemu.

Zahvalim se Bogu
sto ovako voleti mogu...

Taj osmeh
i te lepe oci
savrsen su putokaz
do srece...

Krenuo sam
davno
trazeci neki cosak raja
parce sna
gde se dusa krece
trazio mesto
gde se ostvaruju sni
gde od mene i od tebe
postajemo MI... 

Kud sam krenuo
tamo sam i stigao.

Osluskivao znakove pored puta...

Taj osmeh
i te lepe oci
savrsen su putokaz
do srece
i to nije video
samo onaj koji nece...

Nisam to ja
to je Dunav
pozlatio ovaj dan...

Izveo me pred  sebe
pokazao Nebo
i nebeski beskraj 
kako ume da stane
izmedju dve obale
kao sto sreca i srece sjaj
ume da stane u moje grudi
i onda
od srece
dusu probudi.

Pokaza mi Dunav
kako je lepo Sunce
kada se ogleda
u plavetnilu dubokih voda 
kao decak
kada se ogleda
u dubini ociju
svoje devojcice
i kako je lepo
kada teces
nekuda davno
i nekuda daleko
i bas te briga
da,bas te briga
kuda ces doteci.

Nisam to ja
ovoga puta...

Dunav je danas pisao bajke
a ja sam samo sedeo
na njegovim ledjima...


 

Vidis...

Deo si mog svemira
moj san
nenadan...

Svaki titraj tvoga srca
cunami je moje duse
pa zasto bi onda
bilo cudno
sto zelim da si srecna?

Kada bi bila tuzna
ja bih plakao.

Kada bi se bojala
ja bih umro.

Kada bi bila nesretna
ja bih se ubio.

Pa sada
samo probaj
samo probaj da se ne smesis
citav dan! 

Usrecis me
samo kad si ti srecna....

Ta,jebes ga...kako bi rekli Sremci.
A i sto da krijem vise...Bosna mi je majka i otac,u Banatu sam rodjen.
A Sremac sam jer Dunav volim od kad za sebe znam.
I sto sam Sremicu ozenio.
I sto cu umreti ovde,ako Bog da.

 Sremacko je selo malo,okolo ravnica...

Kako rastem u sebi,do deteta kako veliki Mika kaze,sve vise osecam kako me opija nebo koje me pokriva i Dunav koji me zaliva.
Tambura svira po notama srca,fruskogorsko vino iz podruma Iriga greje,a usne zalepile za oci moje Sremice.
Zaljubio sam se u ovo parce zemlje na koje su me doneli malo posto sam se rodio...i,jebes ga,ostacu zaljubljen doveka.
Volim te ljude,mirne i vredne,a koji umeju tako da se razgoropade kad svirci okasne tamburom,pa ne otpevaju narucenu pesmu.
Te dobre ljude koji svakog umeju da docekaju i isprate.
Volim ih sa svim manama.
Jer svi su odnekud dosli.

A tako je lako Sremcem postati.

"Ima jedan kucerak u Sremu
pravljen je od blata iz inata... "

Spustila se vrela avgustovska noc niz Dunav.
Neko je zvezde prosuo po plisanom kaputu neba.
Savrsen dekor pozornice jedne divne predstave zivota...

I tako...

Nestale su sve ceznje,sva nadanja.
Zivot se pretvorio u tihu,obicnu ljubav.
U poljupce i radosna davanja.
Predavanja...

U obicnom sam sebe zatekao
tamo gde nikada nisam mislio da cu biti
i sto kriti
lepo je to
i divno
biti tebi sve
u svemu videti tebe...

Ziveti polako
sigurno
dan po dan
a sanjati
kao jedan veliki i celoviti san.

Otvorim oci
protegnem se
tiho nasmesim
pozdravim novi dan
i tebe poljubim.

I onda...

Posmatram tvoje oci
kako se protezes
tiho smesis
pozdravljas novi dan
i ljubis me.

Pa,
hiljadu i jedno "volim te"
poljupci u prolazu
nekoliko zagrljaja
i mnogo,mnogo osmeha...

I sve tako
tako do noci.

A nocu...

Nocu se sanja.
I milion malih milovanja...

I nocima
drugacije ne mogu da dozvolim.
I nocima
ja te jednako i ludo volim!

Divno sam leteo
najdivnije
od srca do srca
kao od cveta do cveta
po dusama i snovima
po zvezdama i nebima...

I jos uvek
zanesen i svetao
letim
najdivnije letim
jer ne umem
drugacije
ne umem zemljom da hodam.

I ne znam sto vas to cudi
zasto nekome let
mozda lici na pad...
U mojoj je dusi ceo svet
i ja cu vecito biti mlad...

Bas! 

Pala je kap
teska olovna kap
kap kise
teska kao zemlja
udarila kao zivot
posred cela...

Opstanak je teska stvar
na ovoj planeti
i covek je
da,covek je...
covek je coveku vuk.

Kazu da se od ljubavi ne zivi...
Pametnjakovici!

Ja kazem
gordo i veselo

BEZ LJUBAVI SE NE ZIVI!

Zavrsi se dan
tezak kao zivot
stisa se buka
svo silno komesanje
a mene na pragu veceri
doceka tvoj topli dlan
milo,nasmejano lice...
Tako se zavrsava dan
i voli nestedimice!

Neverne Tome... 

Verujte tome. 

Sta znaci biti srecan?
Imati ono sto je zeljeno?
Mozda...

Sad je sreca u malim stvarima.

Jedan ovakav dan
jedna mala soba
toplo cebe...

Hiljade neznosti i saputanja...
Vetar duva sve jace
a ja te istom silinom grlim.

Dok kisa dobuje po prozorima
ti sa istom upornoscu poljupcima brojis kapi.

Malo parce planete
i onoliko ljubavi koliko stane u tvoj mali dlan.
Eto,toliko je dovoljno za srecu.