Kap po kap

Po prvi put u zivotu,nisam srecan…
Skupio sam ovaj dan u saku,kao parce prljave hartije i pozeleo da ga bacim daleko od sebe.
Vreme je jedino sto imamo.
Kada nam neko ukrade malo naseg vremena,krade nas zivot.
Onog trenutka kada sam prestao da budem gospodar svog vremena,prestao sam biti i gospodar svog zivota.
A kako biti srecan,ako u rukama ne drzimo uzde sopstvenog zivota?

Sav uspeh i sve ono sto on nosi,menjao bih za malo mira,jutarnju kafu pored Dunava zazarenog od jutarnjeg sunca i sansu da spokojem ogrnem citav svoj dan,do sutona.
A nocu?
Nocu se sanja…

Otkud sad te suze... 
Ti mali dijamanti
iz ociju tvojih sjajnih
tih ociju sto me lepo miluju
svakim svojim pogledom
iz kojih volim da citam
ljubav
kao iz najlepseg romana na svetu.

Kada reka potece
iz svakog oka
to postane voda duboka
i svaka kap pece...
Cista tuga,esencija bola.

I ja ostanem nem...

Vise volim da se kupam
u zori tvoga osmeha
radosnom suncu tvoga smeha.

Suze su oci sto se od muke znoje
vise volim osmehe tvoje... 

Ocutalo je sunce
tvoju lepotu
mozda iz ljubomore
a ja nisam
i nikada ne bih uspeo
sakriti radost 
koju pruza pogled na te lepe oci.

Plavetnilu neba
u tvoja oka dva
moze se pribliziti
samo razigrani Dunav
tvoga pogleda...

Susret ocima
je dodir duse.
 

Kada bih nesto umro
nestala bi sa mnom
sva ona lepa i rumena jutra
Dunav bi zastao bez mog pogleda
i jutarnjeg osmeha
nestalo bi svako sutra
svaka nada i svako dobro sto ceka da dodje...

Nestali bi sa mnom
prvi moji  poljupci
prve ceznje
rastanci
rastopile bi se sve tuge
i sva ona slatka mastanja.
Ostale bi sve one pesme
one lepe pesme
koje nisam stigao ocutati
sve usne koje nisam stigao poljubiti
i one lepe oci,koje nisam stigao pogledati...

Nestalo bi tada
sve ono sto je bilo u meni
svako secanje
svaki dan sto je prosao
i narocito
one lepe duge noci
noci kada sam ljubio 
sakrivajuci se od meseca
iznad usnulog Dunava
sapucuci o vecnosti...

I sutra bi nestalo 
ono lepo sutra
u kojem sam hteo 
da docekam zoru
na nekoj planini
drzeci je za ruku
osecajuci vecnost
o kojoj sam toliko pricao
sutra u kom sam hteo
da kazem "volim te"
svakom kome nisam stigao
ono lepo sutra
od kog sam uvek okretao novi list
koje sam cekao sa osmehom
verom
da ce biti lepse nego bilo koje do sada

Mnogo bi toga nestalo.

Necu jos da umirem.


Niceg lepog nema u nepostojanju.


Zivot je najveca radost i slava Vaseljene!

Koga sam to hteo zagrliti?
Je li to san bio?

Vreme je sad razotkriti
sta sam to snio...

Da li je zabluda
voleti cisto,snazno
ili je samo zelja luda
a u stvari nikom vazno?

Da li je to jedini smisao
jedini razlog za sve
zbog cega sam pesme pisao
pratio svoje sne...

Uhvatio sam
na jedan kratak tren
negde u prolazu
lepotu tvoga oka
i osetio opet
onu srecu
onu lepu srecu
kada stomak zaigra
svaki put kada te vidim...

I nisam te dugo video
a mislio sam
bice mi te puno
svakoga dana
citavog zivota
budice me zora tvoga oka
da cemo biti uvek
da cemo biti zauvek
vecno
i ponovo posle
sve u krug...

A samo sam te u srcu uspeo zauvek sacuvati.



I nasmesila si se ti
i nasmesila se ona
i nasmesio sam se i ja.

Osmeh moje prve ljubavi
i osmeh moje poslednje
sve je to jedno
voleti iskreno i tiho,zauvek...
to je jedino vredno.

Zamisli dekor
kakav se samo pozeleti moze
da se ljubav desi...

Zamisli noc
i hiljade iskrica
prosutih po tom plastu
pozutelu jesen
jedan ugao sveta
i u njemu bastu...

Zamisli sada
jedan kesten
jedan Dunav
jednu klupu...

I sada jos dvoje zamisli.

Nista nije romanticno
kao te noci
kada smo   prvi put zajedno pokisli!

Ako nista drugo ne uspe u ovom danu,nasmesi se!
Nasmesi se siroko i iskreno
radosno i smireno...

Osmesi imaju to retko svojstvo da se uvecavaju i upotrebom rastu.
Osmesi umeju da putuju svetom,sa lica na lice.
Ko posalje jutrom osmeh prvome koga vidi,vec dovece moze ocekivati da mu se vrati natrag.
Osmesi su zarazni,lako se prenose.
Osmehom postajemo imuni na moderne boljke.
Nestaje stres,mrzovolja,briga...
Osmesi lece!
A od njih su jeftiniji samo suncevi zraci...
Jedan se osmeh uvek dobro kotira na berzi zivota.
I najlepsa fasada,prazna je bez osmeha.
Osmeh od svakog lica pravi najlepsi prizor na svetu...

Covek je jedino bice koje ume da se smeje.
Jer je jedino bice koje ume da se raduje zivotu.
Jer zivot je radost,cak i kada nam se tako ne cini.
Narocito tada.
Osmeh uvek hoda svetom,ruku pod ruku,sa jos dvoje:
Nadom i Srecom.

Smesite sa jako,najjace...iz sve snage!
Smesite se i kada vam nije do toga.
Narocito tada!

Osmesi teraju zle duhove
razbijaju zle cini...
Osmesi su molitva svim dobrim silama
koji umeju da nam od zivota nacine magicno polje srece...

Osmeh je znak da smo zivi.
Da smo prkosni.
Da ce sve,na kraju,dobro biti...

Verujte mi.

Na casnu rec....

Hteo sam
samo da te volim
i sve sto jos u to moze stati
hteo sam
samo da te ljubim
da te mazim i razmazim
kako i zahteva veciti zakon srca...

Hteo sam toliko toga
a bojim se
bice to malo
premalo
kad pomislim koliko sam hteo
a stici cu samo malo
samo cu stici da te volim
jedan kratak zivot
kratko
od sna do sna
a hteo sam da te volim vise
najvise!
Bar zivota dva!

Prvi dani jeseni
i hodamo zaneseni
po suskavom tlu...

Dosunjala se noc
opija nas moc
k'o u nekom snu... 

Svako je doba lepo
kad se voli slepo
i kad se s nekim deli
jedan zivot celi
i jos jutro pride
da dlanovi bride
od poljubaca vrelih.

Eto,tako...

Uh...
Trazio sam te po pesmama
citav moj zivot
sanjao
pa te onda i u snu trazio
nadajuci se u sebi
da si se tu negde skrila...

Trazio sam kud god
iza svakog coska
gledao
pa se mislio
da smo mozda zmurke igrali
i ti se nekud sakrila
tako vesto
iza nekog bora
dok sam ja zanesen
brojao do vecnosti i nazad...

Trazio sam te po svim vremenima
jutrima i vecerima
po mislima i pesmama
uvek po pesmama
i nikuda te nisam nasao
cak ni u onima
koje sam sam za tebe napisao
tako nevesto...

Nikud
nigde
nikada
te nisam nasao
a bice te...

sve dok te trazim.

Dovrsio bih svoju poslednju pesmu
slegao ramenima
i zacutao
glasno
najglasnije sto mogu...

Tisina i Cutanje
najbucnija su Istina
od kad je reci u coveku
i toliko bih toga hteo reci
a ne umem
toliko  za osetiti,znati...
A nista coveku ne ostane
osim da tiho cuti
i jos tise pati...

Zbuni me belina papira
i praznina reci.