[ Generalna ] 23 Novembar, 2007 15:01

Probudio sam se posle teskog popodnevnog sna.
Probudio se,umorniji nego sto sam bio.To je bio san koji iscrpljuje i cedi dusu spavaca.
ne secam se vise,da li je bio lep ili strasan...znam samo da mi je curio iz ruku kao vruc,suv pesak sa svakim trenutkom koji me je vodio javi.

 

Procitao:
"srece covek  nece imati sve dok bude zeleo,nadao se ili strahovao..."

 

 

 

 

[ Pahuljica ] 22 Novembar, 2007 11:41

Kada sam ovo procitao,prvi osecaj je bio lagani drhtaj citavim telom.
Bila je to prica,citav jedan trenutak,koji sam u sebi osecao,ali nikada nisam zapisao.
Lutajuci po nekim blogovima sirom neta,"upoznao" sam i Hanibala Lektora,koji nije stedeo pohvale za sve sto sam napisao.
Bio sam zbunjen.
Siguran sam i sada da ne pisem nimalo posebno,pa to su samo piskaranja kojima oslobadjam svoju dusu preteranog pritiska!
Ali,eto...nekom je to izgledalo,ne samo lepo,vec i istinito.
Naime,sve sam vise ubedjen da su sve price opste i zajednicke,isto osecamo,isto se radujemo i isto boli.
Cak i onda kada mislimo da smo najusamljeniji u svom bolu.
I tako,citajuci,naidjem na pricu,Hanibalovu pricu,od koje mi je dah zastao.
Ne zato sto je lepa.
Ne!
Vec,zato sto je to moja prica,ona koju nikada nisam napisao,od reci do reci!
Nista ne bih dodao ni oduzeo.
Dragi druze,hvala ti na ovome,iako ne svesno,mnogo si me obradovao.
A da ne bi ostali duzni ostalim blogerima,"ukrao" sam tvoju pricu i sada je dajem na znanje:

 

 Ispricacu vam jednu pricu...
Pricu o neobicnom susretu.

Zureci kroz jedan od normalnih hladnih dana mog zivota,prolazio sam kroz park.
Pratio sam stazu koju su ljudi  napravili kroz snijeg,koji  je vec dugo padao.
Uporno sam se borio da zastitim lice od tog snijega.
Najedanput,na rukavu sam primjetio nesto divno.
Zastao sam...
Primetio sam jednu malu pahuljicu.
Ne znam koliko dugo je vec bila tu,ali je bila posebna.
Osvrnuo sam se oko sebe daprovjerim da li neko posmatra sta radim.
A sta sam radio?
Polako sam uzeo pahulju i stavio na dlan.
Tek tada sam primjetio koliko je ona,zapravo,divna i da se mnogo razlikuje od ostalih.
Bio sam ocaran njenom jednostavnoscu.
Eh,kako li je samo izgledala carobna...
Utim trenucima sam zaboravio na sve.
Zaboravio sam i na zivot,hladan dan i na snijeg.
Na zalost,moja zanesenost je trajala kratko.
Desilo se nesto,na sta sam potpuno zaboravio.
Pahuljica je pocela da se topi na mom dlanu!
Razocaran i vodjen zeljom da je jos malo zadrzim,na trenutak sam se dvoumio.
Ipak,sagnuo sam se i lagano je vratio tamo gdje treba da bude.
Brzo je vratila sjaj svoj i ljepotu,
jer bila je na mestu gdje i pripada.
Ja sam jos malo ostao u tom polozaju.
POsmatrajuci je i diveci joj se ponovo,ali ovog puta sa tugom,
jer sam znao da vise ne smijem da je uzmem.
Ustao sam i krenuo dalje.
Mnogo puta sam se osvrnuo u pravcu,gdje sam,do maloprije,
drzao na dlanu jednu pahuljicu...

[ Generalna ] 21 Novembar, 2007 22:03

Kap rose na latici ruze,
slusaj kako trava dise!
Sreca je kada se nezne ruke pruze
 i nekom tuznom pesma pise...

Zamisljen pogled
susret ocima
Korak po korak po opalom liscu
nekoliko pahulja
na dlanu kada se tope
i sve ono sto stane izmedju
veselog 'dobro jutro"
i tihog "laku noc"
Pa:
venac od vrbe
i mindjuse od napuklih tresanja
i miris pokosene trave
ukus prvih jagoda...
I onda kada pleses prvi put
u zagrljaju i tisini
koju stvaraju zaljubljena srca,
i prvi stisak prstica jednog novog zivota.
Nabacaj na to
bez reda i narocitog smisla
nekoliko junskih noci
miris lipa
slatko iscekivanje prvog susreta
i duge i tuzne rastanke...
Sve zime
sve jeseni
sva leta
i proleca...ta divna proleca.
Sreca ima mnogo lica...
Sreca je u malom
onom dovoljnom.

I sada
sve to zaboravi
zaboravi sve svoje
sreca je sreca...
tek kad se deli na dvoje!

[ Generalna ] 21 Novembar, 2007 12:10

Sreco nasa
ne budi nesretna
ne budi tako tuzna.
Zivot se smesi i kad ti places,
pa zasto onda plakati?
Ne uspeva svaka ljubav
treba je zalivati,hraniti
a kad naraste i procveta
iscupaj je iz srca
ako ti  njen cvet ne mirise
nije vredna paznje...
Tvoje oci
lepe su
moraju biti lepe
pune zvezda
zato nemoj plakati
samo ponekad
onda kada su suze caroban napitak
jer,bojim se
iscurece sa suzama
i te zvezde u tvojim ocima,
iscurece i ona najveca
ona sto nas vodi kroz noc
i ne da nam da zalutamo
jer i mi smo nekada bili
tuzni decaci i tuzne devojcice
usamljeni u nocima
neutesni danima...

Nemoj vise biti tuzna
nemoj zbog nas
nasmesi se sada
tako...
lepsa si kad se smesis.
Lepsa si nego sto mislis...

 

[ Pahuljica ] 21 Novembar, 2007 09:19

Postoji nesto kod tebe sto mi se jako dopada,
nesto sto cini stvari ispravnim.
To je nesto sto,moda,ne postoji samo prema drugima,vec samo prema meni.
Zvuci neobicno,ali ja bih samo pred tobom mogao da se postidim!
Nije da imkam zasto,ali  kad bi bilo,samopred tobom bih pocrveneo i spustio pogled.
Tako me ti cinis jos ispravnijim i vis dobrim od drugih.
A zbog takvih kao ti ja znam da vredi biti dobar i iskren,da ne treba da se menjam i da ovakvi kao ja nesto vrede u ovom svetu...
I eto...Dok postoji devojka kao ti,ima nade za one kao ja.
Mozda su to osobine koje sam ti ja dao,ali nije vazno.
Sacuvala si me u uverenju da vredi cekati nekog posebnog,za setnju,sapat i smeh...

[ Generalna ] 20 Novembar, 2007 11:19

1998. 03. 04.

Trazio smisao i znacaj zivota,kukao nad nesavrsenoscu,stalno zudeci za necim trajnim,istinitim...
Trazio ljubav,veliku i vecnu,prijateljstvo iskreno i istinito.
U toj potrazi izgubio se i zaboravio:
Zivot jeste savrsen i to je tako ocigledno da je neshvatljivo samo za onog ko se drznuo da pita za ocigledno,da trazi ono sto postoji svuda oko njega...
Stidim se!
Svaka ljubav je velika,istinita i prava,svaki zivot je lep i ispunjen.
Treba ga uzimati u velikim zalogajima,halapljivo i gladno,treba shvatiti da je sve bitno i ne zapostavljati ni jednu jedinu,ma i najmanju sitnicu,kao i da nista nije toliko bitno i vazno i ozbiljno koliko se cini.
Zivot sve jedno tece i ne pita sebe gluposti...

[ Generalna ] 19 Novembar, 2007 22:10

Naslikati osmeh
na licu koje ne poznajemo
mozda je zadatak najtezi na svetu!
A opet
pomislim kako lako moze biti
slikati po tvom licu...
Vidim oci
znatizeljnog pogleda
kako lete,rec po rec,preko slova na ekranu
trazeci skriveni smisao,neku poruku...
Vidim usne,kako sricu,slovo po slovo,trazeci razlog...
I osmeh koji igra ispod njih
cekajuci dozvolu da izleti napolje.
Kao razdragano dete...
 I polako
red po red
pre nego i shvatis
ti  se smesis
jer te raduje neko tamo
negde daleko
neko koga ne poznajes
ali od koga ocekujes REC
onu koja ce da razvenca sve
koja ce dati odgovore
cak i na ono sto se nikada nisi usudila da pitas.
I sada
nezno kao pahulja na dlanu
i kao kad noc prekrije svice
nezno kao poljubac u sanu
i vetar kada miluje lice
ti se smesis
i ne znas zasto to cinis...
I ja ti nemam sta vise reci
osim
da cuvas taj osmeh
cuvaj ga na licu
citavog dana
i opet sutra
i posle...
zauvek!
Ljudima ce prijati
bice to vrtlog srece
za svakog koga sretnes
i prenosice se sa lica na lice
i vratice se meni
jednoga dana
kada bude najpotrebniji...
I neka znaju sada
svi oni tuzni,uvredjeni,sami na svetu...
da se negde krije osmeh i za njih
negde tamo,na mesecevom cvetu!

[ Ivana ] 18 Novembar, 2007 10:45

I tako...
"Cudna suma je to"... pa,"kome se radujes?"
I onda smo morali reci: "you give love a bad name"
Bilo je i malo "Cocain"...dok nas "Daire" nisu bacile negde daleko...
I morali smo reci:"All right now"
Jer "Suzy Q" je saputala "neko te ima nocas"...
I sve su to oko nas bili "Mamurni ljudi".
A ti u svemu tome "Black magic women"
I na kraju "Balada o ljubavi"...
I tvoje ruke svuda oko mene i ja svuda oko tebe
U zagrljaju znoja,ljubavi i plesa...
A onda millioni pahulja kojima smo vodili rat na parkingu ispred.
(ja pobijedio)
Jedna savrsena noc.
I jos imam osmeh na licu...
Rekao sam ti: "you makes me a better man"
I ti mi odgovorila isto tako.
I dodir usana na kraju,kao tacka.
I dodirujem ti usne svaki put kada pozelim da me pretvoris u princa...zatvaram oci,otvaram...nista.
Izgleda,prevelika sam zaba,ili sam princ odavno...samo mi nedostaje princeza.
Carobne su reci nedovoljne da uspe svaka magija.
Potrebno mi je jos zrnce,dva tvoga daha da napravim cudo koje menja svet.


Svaki trenutak sa tobom vratio mi je sve ono sto mi je vekovima nedostajalo.
Imamo svoje privatno pozoriste,sa najboljim glumcima koje ljubav moze platiti...
I svoj licni bend,sa najboljim pevacem na svetu.
Imamo jedno drugo,onako najlepse kako neko moze posedovati nekoga.
I sta covek jos da pozeli?!
Samo da ta sreca nikuda ne nestane...

[ Danijela ] 16 Novembar, 2007 09:40

 

 Nije tesko pisati istinu
niti pisati  lepo,ako pisem Tebi.
Slusaj sad,mnogo puta izgovarane reci:
Kada se ti smejes
sreca mi se osmehuje
ti znas to...
Kada me gledas,moj me zivot gleda
i to znas...
Pa mi ostaje samo jedna stvar
samo jedna misao
uvek nova i nesvakidasnja
nikad ponovljena i uvek sveza.
Ta misao ...to si TI
i to sam ja.
I da mi trebas kad te nema
da tebe zelim zagrliti
kad mi je hladno
sve to znas
i kolutas ocima
jer sam ti dosadan
jer pricam tako poznate stvari.
Ali ja cuvam onu misao
i ti je cekas.
Reci cu ti,obecavam.
ali hocu da jos malo
kolutas ocima
dok trpis moje neznosti...
Da ne duzimo
evo te misli
koju si,sigurno,vec cula
ali nema veze
Ponavljanje ne kvari istinu
i sunce vidjas svaki dan
a ono je uvek lepo
i opet izlazi i zalazi...

Zato cu ti reci:
Sa svakim izlaskom sunca
i njegovim zalaskom
prolazi jedan dan
a u tom danu blista samo jedna misao
posvecena tebi:

VOLIM TE!!! 

[ "prava" poezija ] 04 Novembar, 2007 11:10
“Trazio sam te danas,tebe najlepsu U zelenilu polja,pod dahom zvezda Na kamenju hladnom,punom pukotina… Nije te bilo. Trazio sam te dalje i dalje i dalje i dalje Pregledao sam hiljadu i jednu sumu sve do Himalaja… Nije te bilo. Ronio kroz hiljadu i jednu reku sve do Amazona… Nije te bilo. Isao sam na Mesec hiljadu i jedan dan Ne,nije te bilo. Otvorio sve pecine,sve jazbine i provalije Rasklopio sve skoljke,morske zvezde… Nije te bilo. Pregledao sam sve livade,travku po travku… Nije te bilo(ni od korova) Onda sam isao,isao,isao,isao U glavi zamislio hiljadu devojaka Medju njima nije te bilo… Zatiom sam pogledao prema Suncu I…nista nisam video. Na kraju sam se vratio kuci Pustio jednu suzu i nasmesio se… U njoj si plakala ti!”
[ Ivana ] 03 Novembar, 2007 08:46
Lutao sam svetom….i nisam nasao nista. Samo nemir. Od ljubavi do ljubavi,kao od cveta do cveta,a nista lepog u tom sudaranju sa ljudima nisam nasao. A ne znam ni zasto sam to radio. Bezao,valjda.Od sebe najvise,iako sam znao da to nije moguce. I evo me sada,kako zbunjen i porazen gledam sebe pravim ocima,prvi put nakon toliko vremena. I gle! Nema se od cega bezati… Gledam sebe u oci i vidim mir i srecu. I osecaj teskobe u srcu. Snazan osecaj tuge zbog svega propustenog,sve ono sto je nedostajalo dok sam od sebe bezao,a nije trebalo. I ti si me tome naucila. Svojim nemustim jezikom,sa samo nekoliko dodira I pogleda. Znam,nisi toga svesna…I sama si cesto zamisljena i tuzna,ali mene si probudila. I eto,kao i uvek,iznenadjenom i tek probudjenom snevacu,potrebno je malo vremena da se oci naviknu na svetlost. Pre nekoliko dana bili smo na koncertu Nevernih Beba. I bilo mi je lepo,kao malo kada do tada. Ako sam ti se cinio hladan i odsutan u povratku,to je bilo samo zbog toga sto su mi misli odlutale daleko,tamo gde se sakrio onaj Dalibor koji se tako uspesno folirao sve ove godine. I bilo mi ga je zao. Bilo mi je zao mene. Zao svih onih koje sam,nesvesno,povredjivao budeci ljubav i nestajuci svaki put kada bi mi se priblizili. Jedan ogroman jecaj budio se u mojim grudima… I ostao u njima. Sada ga pustam na slobodu. Ogoljujem sebe pred svima i pisem ovde sve ono sto i tebi precutim. Ne znam kuda nas vode nasi putevi,ali sam radostan sto mi te je Nebo poslalo. Hvala ti. Sto si bas takva kakva si.
[ Generalna ] 18 Oktobar, 2007 21:47

Ne treba puno
Samo jedan pogled
Samo jedan dodir
Tihi sapat…
Ne treba puno
Otisak u pesku
Nasih golih ledja
I jedno drvo
Na obali ceznje
Da se ispod njega
Zagrljeni ljubimo.
Ne treba mnogo
Na ovoj planeti

Da se srecnim nazovemo…


[ Ivana ] 17 Oktobar, 2007 11:44
Eto…pojavila se i ona.
Tesko mi je reci ko je i sta.zapravo,predstavlja u mom zivotu,ali tu je…
Ni sam ne znam koje ime da joj dam,u koji ram da je stavim.
Volim da je drzim za dlan.
Volim da osecam lagane drhtaje njenog dodira,kada i nju nesto dirne.
Volim da slusam pesme sa njom,kao da tek tada ja razumem reci pesama koje su mi tako poznate,a tako nejasne bez nje.
Osvajamo jedno drugo,kao da igramo “monopol”,polje po polje.
A opet,cini mi se,sto je vise poznajem,manje je znam i ispuni me ushicenjem kada osetim kolika se prostranstva jos kriju u njenoj dusi!
I spreman sam dva zivota da potrosim u tom istrazivanju.
Ma koliko mi bio lep svaki trenutak sa njom,svaki ples i ludi provod…tek me tisina i cutanje sa njom umiruje do kraja i cini potpuno ispunjenim.
Mnogo smo isti.
Savrseno jednaki!
I,dok upoznajem tebe,sve sam vise sebi jasniji…
Ivana!


A ovi redovi su bas za tebe.
Ako se veceras vidimo,da ovde procitas sve ono sto cu,opet,zaboraviti da ti kazem.
Lepo spavaj…


P.S.
Svi komentari dobro dosli ;-)

[ Generalna ] 02 Oktobar, 2007 12:49
Vecito pitanje ljubavi…jos nisam sreo nekoga kome ta tema ne bi bila zanimljiva,niti nekoga ko nema nekoga koga se sa setom seca.
Ma koliko sebe “zanimali” sitnim zivotnim brigama,poslovima i problemima,uvek se negde pozadi,u dubinama svesti krije neka stara rana,prva neostvarena ljubav,gubitak i usamljenost.
I to je lepo.
Sva umetnost,poezija,muzika stoje na krhkim nogama ceznje,usamljenosti i bola.
Stavise,ta bol nas i cini uzvisenim i sposobnim da osecamo i patimo i ja u svemu tome vidim lepotu.
Kazu da se svaki lep dan,dan osuncan i srecan,mora platiti oblacima i dugim trenucima tuge.
Sve je odvajkada bilo u ravnotezi i lepotu nasih dana,u stvari,cine oni losi.
Kao sto zidovi posude daju smisao onom praznom prostoru unutra.
Mi moramo biti omedjeni trenucima lose srece,usamljenosti,the boli i beznadja…tek tako onaj prostor unutra,omedjen problemima dobija svoj pun smisao i znacaj.
Lepo je samo ono sto se moze uporediti losim.
Ljubav je kruna svacijeg zivota,ideja oko koje se vrti citav nas svet i sve ono sto cinimo ili ne cinimo dok zivimo na ovom svetu punom vreve i gungule.
I eto carobne formule koja i neizgovorena daje sansu da zivimo srecni na ovom svetu.
Ljubav je sveta,kljuc svega…alfa i omega.
I izgubljena ljubav je ljubav.
I ona koja traje
I ona koja nestaje
Sve ono sto moze biti i ono sto nikada nece postati…
Sve je to ljubav u koju treba da se zakljinjemo,za koju treba da zivimo.
Nikako sebicna
Niposto samoziva
Vec ljubav opsta i savrsena.
Zato…
Poljubite onog pored sebe
I ne ljutite se ako negde ode,prateci svoju zivotnu pricu.
Vazno je da negde postojimo
Da volimo.


[ Danijela ] 27 Septembar, 2007 11:17

Poljubio sam te jednom

poljubio sam te dvaput

A onda...

Nisam mogao da prestanem da te ljubim

A onda...

Napila si  me poljupcima sladjim od vina

A onda..

Onda smo se rastali 

 

A moje je srce i dalje pijano. 

 (Dalje)

«Prethodni   1 2 3 ... 26 27 28 29 30 31 32  Sledeći»