Coveku najvise snage treba da bude ono sto jeste.
Pretvaranje je lakse od doslednog postovanja svog bica.
Toliko lica...
A tako malo ljudi.
[ Generalna
]
28 Decembar, 2008 15:45
[ Generalna
]
26 Decembar, 2008 20:21
Ono sto postoji-mora nestati.
Nista nije vecno...
Ono cega nema-ne moze nestati.
Ali moze postati!
I tako...u nicemu prepoznah sve.
U svemu....videh nistavilo.
Jedini zvezdani trenutak duse
bio je onaj u kome sam te ljubio.
Nista nije vecno...
Ono cega nema-ne moze nestati.
Ali moze postati!
I tako...u nicemu prepoznah sve.
U svemu....videh nistavilo.
Jedini zvezdani trenutak duse
bio je onaj u kome sam te ljubio.
[ Generalna
]
25 Decembar, 2008 18:44
...pod prozor mojim
bela brezica je
ogrnuta snegom
k'o srebrna da je...
A sa grana,ledenim po strani
razvile se rese k'o beli djerdani...
Saputao mi je Sergej Jesenjin,kad sam bio mali...
I eto,jos pamtim te stihove,one koje sam prve naucio,u isto vreme dok sam sricao prva slova.
Nekakav sneg se spustio niz oblake.
Lici na zimu.
Ali,kao da nije.
Zabelilo se...ali nije to onaj sneg,onaj koji je najlepsi za grudvanje,sankanje.
I hladno je...ali nije to ona zima,ona koja ledi obraze a mirise na peceno kestenje i caj od nane...
Sve je...a kao da nije.
Ipak.
jedan vreli poljubac na mojim usnama
topao zagrljaj
i te oci,sto me gledaju kao tek probudjeno dete...
E,to je!
To je zima,sto mirise na lepo,nezno i ceznjivo...
[ Generalna
]
23 Decembar, 2008 11:07
Lepa je...
Kao suncan dan
Usred kisovitog leta.
Procitao negde
ko zna gde
ko zna kada...
Mozda i sam napisao.
To
sada
zaista nije vazno...
Vidim te
tako maznu,sanjivu i neznu
i pomislim
kako si lepa...
kao suncan dan.
Onda kada je suncan dan najpotrebniji.
Kao suncan dan
Usred kisovitog leta.
Procitao negde
ko zna gde
ko zna kada...
Mozda i sam napisao.
To
sada
zaista nije vazno...
Vidim te
tako maznu,sanjivu i neznu
i pomislim
kako si lepa...
kao suncan dan.
Onda kada je suncan dan najpotrebniji.
[ Generalna
]
22 Decembar, 2008 14:36
Sreca ili Slucajnost?
Tako jednostavne reci,a mozda kriju u sebi neku veliku tajnu...
Mozda se iza nih krije smisao velikog poretka stvari,skrivenog od ljudi.
'imao sam srece"
"Slucajno sam naisao"
A mozda se slucajno nista ne desava.
Tako jednostavne reci,a mozda kriju u sebi neku veliku tajnu...
Mozda se iza nih krije smisao velikog poretka stvari,skrivenog od ljudi.
'imao sam srece"
"Slucajno sam naisao"
A mozda se slucajno nista ne desava.
[ Generalna
]
18 Decembar, 2008 22:07
Za danas,bilo je previse...
Ne zelim da mislim,ispravljam,tesim,popravljam.
Necu da se smejem,radujem,veselim...
Hocu da budem besan,ljut,van sebe.
Hocu da zalupim vratima
udarim sakom o sto
skrgucem zubima
opsujem zestoko
i oteram sve u...negde daleko.
I da mirno zaspem i okoncam ovaj nemili dan.
Ne zelim da mislim,ispravljam,tesim,popravljam.
Necu da se smejem,radujem,veselim...
Hocu da budem besan,ljut,van sebe.
Hocu da zalupim vratima
udarim sakom o sto
skrgucem zubima
opsujem zestoko
i oteram sve u...negde daleko.
I da mirno zaspem i okoncam ovaj nemili dan.
[ Generalna
]
17 Decembar, 2008 18:30
Uzmi jednu svoju brigu
neku malu
sto svrbi kao da je velika
stavi je na dlan
malo je posmatraj
zagledaj
sa svih strana...
Pogledaj je dobro
i videces
koliko je mala,ruzna,beznacajna...
kakve su to trice!
O,koliko je sramote
u toj jednostavnoj istini
da nam dan kvare nevazne sitnice!
neku malu
sto svrbi kao da je velika
stavi je na dlan
malo je posmatraj
zagledaj
sa svih strana...
Pogledaj je dobro
i videces
koliko je mala,ruzna,beznacajna...
kakve su to trice!
O,koliko je sramote
u toj jednostavnoj istini
da nam dan kvare nevazne sitnice!
[ Generalna
]
14 Decembar, 2008 11:38
Pre nekog vremena,bio sam na koncertu Nevernih Beba i proveo se mnogo dobro.
Kao gost koncerta,negde na polovini,pojavio se Aki Rahimovski,pevac Parnog Valjka.
Fenomenalan glas me je odneo u samo nekoliko taktova pesama koje je pevao...i ja sam pozeleo da slusam njegov koncert,cim bude bio bilo gde u Srbiji.
Zelja mi se ispunila,jako brzo,jos prosle nedelje...sedeo sam par metara od bine i uzivao u tom glasu koji je budio davno zatravljene emocije.
Ponekog je Bog nagradio predivnim glasom i nesebicnom zeljom da taj dar podeli ljudima.
Znam da se peva za novac,ali i znam da neko to radi zato sto zeli da dirne svojom pesmom...
I ja sam ostao dirnut svakim stihom kojim me je Aki castio.
Kada bi zivot mogao da bude samo onaj kratak trenutak kada iz grudi krene ushicenje izazvano lepom pesmom,stihom...prvim poljupcem...ne bih zalio da umrem cim se taj trenutak zavrsi.
Tko te salje da me probudis
tko te salje da me podsjetis
sto je bilo vise nije, vrijeme prolazi
sto da radim kada zelim da zaboravim
Jezik zmije, u ruci jabuka
cije grijehe covjek ispasta
ajde reci svoje ime, Kazna ili Nagrada
dio kriza koji nosim tebi pripada
Ako si od crnog vraga
sto je tako, tako slatko
ako si od samog Boga
zasto traje tako kratko
zasto prolazi vrijeme ljubavi
Tko te salje da me probudis
tko te salje da me podsjetis
sto je bilo vise nije, vrijeme prolazi
sto da radim kada zelim da zaboravim
http://tekstovi-pesama.com/Parni-Valjak/Vrijeme-ljubavi/9699/1/
[ Generalna
]
13 Decembar, 2008 11:01
Pokupio sam krhotine sna
sa svoga jastuka
ostatke slomljenog ogledala
u kom si se
citavu noc
ogledala ti....
Jutro je slomilo Snove
ali
jutro je nasmesilo Javu.
Naginjem se nad tebe
toplu i usnulu...
spustam poljubac na cupavu glavu.
Probudi se,ljubavi
dosta je spavanja
dan nikoga ne ceka
dosta je bilo sanjanja...
Ma...
Budi se,bre!
Probudilo se i Sunce,lici na nasu omiljenu jaffu
Probudi se,vec jednom...
Hocu sa tobom da popijem kafu.
Ponekog je tesko prevesti iz noci u dan.
Onda,kada je sve kao san.
[ Generalna
]
11 Decembar, 2008 17:54
Nemam reci
opisati tu snagu...
Nabrekle misice Dunava
obasjane tihim Mesecom.
I namreskanu povrsinu
milovanu vetrom.
Istina je neizreciva.
Kao ljubav...
[ Generalna
]
08 Decembar, 2008 20:45
Cuo pricu:
"pitali jednog nasmejanog,postarijeg coveka,kako je izdelio svoj zivot i imali nekakav savet za mlade ljude...
Isprva,bio je zbunjen i zatecen.
Nakon nekoliko trenutaka prozbori:
pa,deco...meni to ovako izgleda,
od rodjenja,do tridesete godine...to vam je DETINJSTVO.
od tridesete,sve do sezdesete...to ce biti MLADOST.
Tu covek zastade i pogleda nekud u daljinu.
Ocuta nekoliko sekundi...
Slusaoci,okupljeni oko krepkog cice,cekali su nastavak nepodeljenom paznjom.
Cutao je i dalje.
Neko,nestrpljiv da cuje nastavak glasno upita:
"a starost...kad nastupa starost?"
Cica se prenu,okrenu slusaocima i nasmeja najlepsim osmehom,rasiri ruke i rece:
"ma kakva starost..."
"pitali jednog nasmejanog,postarijeg coveka,kako je izdelio svoj zivot i imali nekakav savet za mlade ljude...
Isprva,bio je zbunjen i zatecen.
Nakon nekoliko trenutaka prozbori:
pa,deco...meni to ovako izgleda,
od rodjenja,do tridesete godine...to vam je DETINJSTVO.
od tridesete,sve do sezdesete...to ce biti MLADOST.
Tu covek zastade i pogleda nekud u daljinu.
Ocuta nekoliko sekundi...
Slusaoci,okupljeni oko krepkog cice,cekali su nastavak nepodeljenom paznjom.
Cutao je i dalje.
Neko,nestrpljiv da cuje nastavak glasno upita:
"a starost...kad nastupa starost?"
Cica se prenu,okrenu slusaocima i nasmeja najlepsim osmehom,rasiri ruke i rece:
"ma kakva starost..."
[ Generalna
]
07 Decembar, 2008 09:55
Ustajem u 7 casova,bez obzira na sve.Cudna je to navika,da pocinjem dan uvek u isto vreme,ma kada zaspao prethodnog dana...
Doruckujem,jer iz kuce nikada ne izlazim bez prvog obroka.I to,obicno,budu ovsene ili razene pahulje sa dosta jogurta...
Vec u 8 sam na poslu.
Nista glamurozno,ali pomalo kreativno...bavio sam se mnogim stvarima,ali sam mir nasao u poslu koji je daleko od ljudi i vreve.
Baveci se komercijalom i trgovinom,uzivao sam radeci sa ljudima,jer volim drzenja,nove kontakte...uz moju naviku da pravim psiholoske profile ljudi koje srecem,ne mogu reci da mi nije bilo lepo i zanimljivo.
Medjutim,vremenom,coveka potrosi stalan stres i komunikacija,i ja sam odlucio da se povucem i da radim na razvijanju starog posla.Uredjivanja enterijera,izloga i pravljenja raznih proizvoda od pleksiglasa...ono sto sam vremenom poceo da cenim,slobodno vreme,planiran dan i odsustvo stresa i rokova,nasao sam baveci se ovim poslom...
U 16 casova sam zavrsio i vracam se kuci,svracam u Rodu megamarket,pazarim nesto sitno za klopu i vec u 17 ulazim u kucu...
Malo radim za racunarom,odlazim na kafu sa prijateljima,sat vremena vezbanja u teretani...i nekoliko sati pored najlepse devojke na svetu...
Vece petkom,rezervisano je za flasu dobrog vina i opustajuce vece sa devojkom...sve do zore.
Subota mora poceti zajednickom kafom u kafeu sa najlepsim pogledom na voljeni Dunav...
Popodne,opet...kafic i drustvo.
Uvece svirka.
Tako punim baterije.
A onda,duga i lenja nedelja...ispunjena dragim ljudima.
Tako teku moji dani,ove jeseni i zime...
Ogromna ralika u odnosu na vreme kada me je svuda bilo,bez reda i poretka.
Skakao sam na svaki telefonski poziv i bio ukljucen u svet i ljude 20 sati dnevno.
Ovaj mir mi prija,leci me.
I srecan sam sto sam uspeo da organizujem svoj zivot,onako kako zelim,sa ljudima koje volim...
Ali,pitam se...necu li iskociti iz koloseka u nekom trenutku i ponovo poceti da zivim kao nomad?
Cud je covekova cudna rabota.
Doruckujem,jer iz kuce nikada ne izlazim bez prvog obroka.I to,obicno,budu ovsene ili razene pahulje sa dosta jogurta...
Vec u 8 sam na poslu.
Nista glamurozno,ali pomalo kreativno...bavio sam se mnogim stvarima,ali sam mir nasao u poslu koji je daleko od ljudi i vreve.
Baveci se komercijalom i trgovinom,uzivao sam radeci sa ljudima,jer volim drzenja,nove kontakte...uz moju naviku da pravim psiholoske profile ljudi koje srecem,ne mogu reci da mi nije bilo lepo i zanimljivo.
Medjutim,vremenom,coveka potrosi stalan stres i komunikacija,i ja sam odlucio da se povucem i da radim na razvijanju starog posla.Uredjivanja enterijera,izloga i pravljenja raznih proizvoda od pleksiglasa...ono sto sam vremenom poceo da cenim,slobodno vreme,planiran dan i odsustvo stresa i rokova,nasao sam baveci se ovim poslom...
U 16 casova sam zavrsio i vracam se kuci,svracam u Rodu megamarket,pazarim nesto sitno za klopu i vec u 17 ulazim u kucu...
Malo radim za racunarom,odlazim na kafu sa prijateljima,sat vremena vezbanja u teretani...i nekoliko sati pored najlepse devojke na svetu...
Vece petkom,rezervisano je za flasu dobrog vina i opustajuce vece sa devojkom...sve do zore.
Subota mora poceti zajednickom kafom u kafeu sa najlepsim pogledom na voljeni Dunav...
Popodne,opet...kafic i drustvo.
Uvece svirka.
Tako punim baterije.
A onda,duga i lenja nedelja...ispunjena dragim ljudima.
Tako teku moji dani,ove jeseni i zime...
Ogromna ralika u odnosu na vreme kada me je svuda bilo,bez reda i poretka.
Skakao sam na svaki telefonski poziv i bio ukljucen u svet i ljude 20 sati dnevno.
Ovaj mir mi prija,leci me.
I srecan sam sto sam uspeo da organizujem svoj zivot,onako kako zelim,sa ljudima koje volim...
Ali,pitam se...necu li iskociti iz koloseka u nekom trenutku i ponovo poceti da zivim kao nomad?
Cud je covekova cudna rabota.
[ Generalna
]
04 Decembar, 2008 22:52
Zasto su moje oci
dobile boju pepela,
zasto zar mojih zenica
vise ne greje tudja srca?
Ugasilo se sve
cak ni mesec vise nije svetao
tamna je noc
tamniji dan
izgubio sam se u Vrtu Propalih Sudbina.
A zasto?
Vise se ne smejem
a i ne placem.
Vise ne postojim...
A nisam umro.
23.02.1998.
Znao sam zasto...
Znam to jos uvek.
Ali da me je tada nestalo,mnogo lepih sutona ne bih video,mnogo neznih cvetova omirisao...
Mnoge ne bih nasmejao,raznezio...
Iza svake tuge,mora biti smeha.
Znam to sad,vise nego ikada.
I bilo je dana,kada je glava luda,pitala sebe "zasto"
A zivot je lep.
Prelep.
I vise se nista ne pitam...samo,zivim.
I zivim dobro.
Bio sam tuzan,toliko tuzan i bespomocan,da sam napisao pesmu iznad,poslednjim svojim ocajem...
A sada sam, srecan,kao malo ko na Planeti.
Za svaki se dan treba boriti.
Za svakog se treba boriti.
I ovo napisati Tuznoj,Hyper...i svima koji posustanu...da iza ovog dana,svakog dana,postoji jos jedan,prelep,koji samo nas ceka.
I da nikada ne smemo tu lepu tajnu kriti od drugih...naprotiv!
Boriti se svakoga dana,za jedan,novi,lepsi...i boriti se za svakog,ko to ne ume za sebe.
[ Danijela
]
03 Decembar, 2008 21:25
Jos je jesen,moja draga...
Hladno je i kise padaju.
Da li ce se laste vratiti
ili ce ostati
tamo gde ima neznosti
niko ne zna.
Tu smo
samo ti i ja
da placemo
onu pesmu
pesmu
ljubavi...
[ Generalna
]
01 Decembar, 2008 16:29
Srebrn srp mladog meseca
i sitne zvezdice
mladezi na obrazu noci...
Sam sa sutonom stojim.
Da ti pokazem koliko te volim
hteo bih
ali ne znam hocu li moci...
