Kap po kap

Sneg ce...
kazu
oni sto se 
u to razumeju.
Hladno je
vidim i sam
setajuci
po usamljenim drumovima
ruku pod ruku
sa severnim vetrom
igrajuci valcer
laganim korakom
po opalom liscu
i proslim danima.

Sneg ce i hladno je...

Bice to savrsen dekor
za jednu casu
dopola popijenog vina
crvenog kao krv
i jedan prazan
list hartije
na koji
nikada 
nece stati
pesma
za tebe...

Tuzne su i tihe jesenje noci...Ali ima u njima mnogo lepote.
Posle buke i boja leta,doslo je vreme za tisinu i usamljenost.
Doslo je vreme za misli.
Mirisu peceni kesteni,zaljubljeni parovi greju dlanove u istom dzepu,a Jesen poziva one vestije i hrabrije da pronadju sve lepote koje krije pod svojim kaputom.
Oni drugi,i dalje ce ceznjivo gledati put leta,jos uvek u neverici da onome sto je proslo,povratka nema.
A jesen,tu pred nama,prosipa sve ono najbolje sto ima.
Otezali su slatki grozdovi na cokotima,tamo na obroncima Fruske Gore,uskoro ce se iz njih cediti nektar koji obecava mnogo dobrog vina.
Vina uz koje ce se ljudi druziti,pevati i plakati.
Vina kojim ce dopracati drage goste,nazdravljati rodjenja i krstenja,slaviti zivot...
Neko ce poljubiti svoju ljubav,setajuci se zemunskim kejom,krisom uzeti list sa klupe i kasnije ga presovati u nekom privremenom herbarijumu...bice to najlepsi suvenir,veciti svedok ljubavi i tog divnog popodneva.
Jesen je doba kada se ubiru plodovi,sabiraju utisci.
Jesen je doba kada se prave uspomene.

Volim jesen...svaku do sada.
A ovu najvise.

Ovo je prva jesen jednom malom decaku.
Koji prve korake pravi jureci pozutele listove pored Dunava.

Lud sam
priznajem
sasvim
jos odavno...

Lud sam
od onda
kada sam
udahnuo
vazduh
ovog
divnog sveta...

I lud sam
jos uvek
i bicu
lud
zauvek
dok 
disem
ovo
predivno nebo.


Lud sam
sto se radujem
gotovo svakom danu
i sto 
tako lud
uzivam
u ludosti svojoj.

Stavljam
tako lud
i poslednju paru
na ruletu zivota
stavljam uvek
na crveno
na radost
na ljubav
na strast
stavljam
sve do zadnje pare
stavljam sve...

I sve sto dobijem
moje je!