[ Generalna ] 29 April, 2008 21:28

Prolece i ovakvo kakvo je,ipak je prolece...jedino koje smo dobili ove godine.I jedino za koje izvesno znamo da je nase.Hoce li sledeceg biti za nas,niko ne moze sa sigurnoscu da nam obeca...

I treba biti pametan,pa osmisliti kako izvuci iz ovakvog proleca svaku kap poleta i zanosa
 novog pocetka.
Odabrao sam da u zivam u slow food restoranima.
E,nije to nista posebno,ali jeste nesto sto smo zaboravili.
Posto se grozim hrane koja se jede na ulici i sa nogu,valjda zato jer mi je to cesti jelovnik,
odabrao sam da ovo prolece provedem sto cesce u restoranima pored reke.
Dunav me smiruje,zivim pored njega,i odabrao sam jedan sjajan restoran na njegovoj obali.
Ko voli neka nadje vremena da skokne do Starog Slankamena.
Nekoliko restorana,zbijenih uz obalu,odmah ispod ostataka tvrdjave stare 1500 godina...
Nisu Rimljani bili bas toliko ludi.
Vazdusna banja,slani izvor,magican Dunav i kristalno cist vazduh...
Eto sta vas tamo ceka.
I to odmah iza spusta koji neodoljivo podseca na serpentine
koje postoje na putu ka Jadranu...
I pogled koji puca prema Banatu,odmah iza mocnog Dunava.
Da ne pominjem izuzetno dobru hranu,opustenu atmosferu i besmisleno jeftin meni.
Sednem tako sa mnostvom drugara,dragih lica.
Popijemo jedno pice,drugo...
Narucimo savrseno dobru riblju corbu.
Koju zalijemo sa dobrim domacim vinom.
I pricamo...smejemo se.
A Dunav tiho sapuce i odnosi nase osmehe.
A onda nastavimo sa ribom,mesom...
pa opet vino,prica,smeh...


Zivot je lep onoliko koliko mu dozvolimo. 

 

[ Generalna ] 25 April, 2008 14:04

Eto sta ostade posle citave jedne veceri,okupane znojem,plesom i muzikom...
Neobican bend,jos neobicnijeg naziva "SO SABI" odneo me je sinoc u daleku Afriku
 i jos dalju Kubu.

SO SABI,po recima pevaca Raula Alberta Diasa znaci "ljubav,mir,prastanje..."
a to je ono sto nam je svima najpotrebnije...
Raul je citavo vece ponavljao,kao mantru, te reci:"Lepo vama,lepo nama...",na najsarmantnijem
srpskom jeziku koji sam cuo.
Ne znam sta ga je nagnalo da i svoje zemlje rodjenja potegne cak u daleku i malu Srbiju,
niti sta ga je nateralo da ovde ostane,ali doneo mi je sa sobom toliko lepih pesama,vrelog ritma i puno osmeha.
Vec posle prvih taktova bio sam mokar do gole koze,a zurka je trajala,bez stajanja,citavih 3 sata.
Ritam Afrike i Kube,rastvoren u dobrom raspolozenju,presao je hiljade kilometara i reke znoja
da bi dosao do  mene.
Slusao sam ih i ranije,ali sinoc su mi bili potrebni.


Da ne zaboravim koliko je zivot lep i veseo,kada mu dozvolimo da takav ostane.


Muzika...


Reci pesama i melodije koje su nastale daleko i davno,stvorene da utese,razgale,
osnaze,pruze nadu i utehu...eto ih ispred mene,kao da su samo za mene pisane.
Nisam razumeo ni rec,ali sam osetio i tugu u radost onih koji su ih stvarali.
Osetio sam svakog ko ih je otpevao bilo gde i bilo kad.
Osetio sam,cak,i sve one koji su svuda na planeti igrali,vodili ljubav,plakali i cekali bolje dane
uz ove pesme i ritmove.





Svet jeste jedna velika lopta sarena... 

I svi smo samo jedna jedina velika dusa.

Osetio sam to kada mi je Raul,na kraju veceri,prisao i stegnuo ruku.
Znao sam da je meni pevao citavo vece
I znao je da sam ga ja slusao,kao niko drugi...
Njegovo "hvala" i moje stopili su se u jedno.
I hvala svima koji su igrali oko mene.
I vama koji ovo citate.
I hvala onoj kojoj ne treba da se zahvaljujem.
Ona vec zna...
Ista smo dusa.

[ Generalna ] 24 April, 2008 10:06

"Tri sibice kresnuh u noci
Prvu da ti vidim lice
Drugu da ti vidim oci
Poslednju da ti vidim usne
Onda pomrcina da se svega secam
Dok te u narucju svome stezem srecan."

 

...saputao  je moj drug Prever,sa neizbeznom cigaretom u uglu usana.
Pevao je ko zna kome,ko zna kojoj,ko zna kada....
A ja sam se smeskao.
Svega nekoliko redova napisanih ko zna kada,a eto kako bude emocije i secanja.
Koliko sam ih puta saputao.
Koliko puta su ih saputali.
Koliko osmeha dobili
Tih sest redova nabacanih reci....

Taman tako da mi je zao sto ih ja nisam napisao.
Taman tako da sam srecan sto su,ipak, zapisane i objavljene.
Sto ih neko moze sapnuti nekome
Bilo ko
Bilo kome.
I sto se na kraju poslednje reci
odmah iza sicusne tacke
one koja se i ne vidi kada se sapuce....
iza ovih nekoliko reci i njihovog kraja
Uvek,ali zaista uvek
krije jedan nezan osmeh i nekoliko dugih zagrljaja!


Merci,mon ami Jacque... 

[ Generalna ] 23 April, 2008 11:26

"Volim je smrtno
volim je ludacki!
dao bih svu svoju krv
a da joj ustedim samo jednu suzu..."

 

Procitao negde,jednom davno.
I udarila me je ova recenica tako snazno da sam je zapamtio za citav zivot.
To je ljubav! 
Uzvisena,bezrezervna,iskrena i odana...
Ali to nije ljubav ljubav.
Ona ljubav koja nagoni da se cine lepe stvari,da se zajedno sanja,
ona ljubav koja pokrece,hrani,leci...
Nije mi se dopala ova ljubav o kojoj sam citao,ali me je poterala na razmisljanje.
Dok sam bio sasvim mladji,gonile su me "Ljubavi jednoga dana..." one koje traju kratko u trenutku,ali zive u nama citavog naseg ovozemaljskog postojanja,one ljubavi koje nas cine zivim.
I ovde sam o tome pisao,prepisujuci dragog Ivu Andrica.
Ali sada,kada vec osecam da vecnost mog zivota vise i ne mora biti zaista vecna,
kada polako gazim po reci zivota,skoro na pola puta od druge obale,
sada vec zelim "ljubav citavog zivota",uz sve sto ona nosi. 
Trazim.
I spreman sam da je nadjem.
Ma gde ona bila
i ma u kom licu se pojavila...
Ali pre toga
sasvim malo pre toga
Jos samo malo
zelim da usnama po kojim volim da plesem
dopustim onoliko trenutaka vecnosti
koliko bude nasih dana
u kojim se volimo
u kojima se radujemo
u kojima postojimo.
I sve tako
dok se ne pojavi
bas ona
koja je vec dugo tu.

[ Generalna ] 19 April, 2008 12:32

Ne volim opsta mesta,volim nesto svoje...
Kao sto je moje da odlazim na svirke bendova koji umeju da naprave posebnu atmosferu. 
Eto,sinoc,par sati izuzetne svirke napunilo mi je baterije za sve sto moze doci narednih dana.
Bend "PROROK" slusao sam prvi put pre nepunih mesec dana,i tada odlucio da odem ponovo
cim budem saznao gde ih mogu cuti ponovo...
Harizmatican pevac par sati mi nije dao mira sa pesmama domacih i stranih rok hitova.
Nekoliko puta,zatvorenih ociju,imao sam utisak kao da pola metra od mene peva glavom i bradom 
John Bon Jovi..."she's a little runaway" za sve "pobegulje" ovoga sveta...
Potpuna magija sabijena u 3 sata ciste harmonije gitare i energicnog glasa.
Mozda sam rodjen u pogresno vreme,ili u pogresnom okruzenju,
tek za sve ove godine nisam nasao nista zanimljivo
u muzici "moje mladosti".
Kao da se sve sto valja vec snimilo u nekom vremenu kada ja jos nisam postojao,
ili sam bio jako mali...
I onda,gledam tog pevaca kome je Bog dao izvanredan glas,koji se tamo smesi,potpuno svestan kakve nam darove daje sa svakom pesmom koju je otpevao.
Pevaca koji,cak i fizicki,izgleda kao potuno uspela rok zvezda americke estrade.
Pevaca koji mi kaze:
"veceras smo momci i ja zaradili po 50 evra...ko kaze da se ne moze ziveti od rok muzike u Srbiji?"
Rece i nasmesi se kao da je upravo zgrnuo 50 000 evra od svirke pred prepunom Arenom...
I ja sam se nasmejao...pomalo kiselo,doduse.
A onda smo,obojica,shvatili da je tu noc,kao i svaku koju je proveo svirajuci i prevajuci,
darivao dobre vibracije svim ljudima oko sebe,kao i da mu se to vratilo umnozeno mnogo vise puta nego sto je to moguce novcem izraziti.
Muzika je magija.
Ples je radost.
A ja sam se sinoc mnogo radovao...
Negde,u belom svetu,vrte se milioni preko gitarskih zica...
Ovde,upoznao sam coveka koji je milione pretocio u osmehe.
Mozda bi negde bio nesto kao Bon Jovi.
Ovde je veciti decak sa osmehom i glasom.
Neko ko zivi svoj san,potpuno srecan.
Tuzno je sto ovde ne moze biti sve sto bi mogao.
I lepo je sto je potpuno zadovoljan svojom zvezdom srece.
Dovoljno je sve sto je potaman.
Jos jedno divno vece
jos jedan zvedani trenutak.
Jos ima magije na svetu...

[ Generalna ] 18 April, 2008 11:02

Niko ne moze biti srecan za ceo zivot,vec samo za trenutak.
To su oni trenuci za koje vredi ziveti….

Zbir trenutaka cini jedan lep zivot.

I problema covek nema,dok ih sam sebi ne napravi. 

[ Generalna ] 17 April, 2008 10:34
Nikada ne budite tako uzurbani
A da nemate vremena
Da oslusnete travu kako raste…
Niti toliko zauzeti
da nemate vremena
pogledati kako se otvara pupoljak ruze…

Jedan se izlazak Sunca
Razvuce na nekoliko sekundi
toliko potraje i njegovo nestajanje
Svakoga dana

Nemojte da nemate vremena…

Da uzberete prvu tresnju
I zatvorenih ociju uzivate u ukusu Prirode,
Da sednete na obalu Reke
I osetite mir vekova koji proticu….
Da tiho oslusnete otkucaje svog srca.

jer to su otkucaji Svemira u Vama!

Nemojte da nemate vremena…
Jer
Sta onda imate?!

[ Generalna ] 16 April, 2008 10:32

Pomislio bih da je lenjost u pitanju,pa nedostatak inspiracije,"kilavo" prolece...ili bilo sta drugo.

U stvari,ne pisem jer nemam vremena!
Ne znam kako se doogodilo da jedan klasican dvadesetcetvorocasovni dan postane tako kratak da u njega stavim sve sto zelim...

Ustajem,redovno,oko 7 i nisam kuci pre ponoci,skoro nikad!
A pojma nemam sta sve stane unutar tih 17 sati aktivnosti.
Previse ljudi oko mene,zivotnih prica,dobrih i losih dogadjaja,sastanaka,poslovnih prilika,
priprema za neke druge vode... 
Kada se najzad nadjem u svom krevetu,na kraju dana,sa prvim dodirom meke posteljine,tonem za nekoliko sekundi u san.
I ne mogu zamisliti lepsi trenutak od onog kratkog momenta,kada sam jos uvek budan,a svaki treptaj oka me vodi u opustenost sna....
Kao ni one zlatne trenutke kada jutrom otvorim oci,promeskoljim se...i osetim mir i tisinu jutra.
Sve dok ne otvorim vrata i zakoracim u uskomesanost novog dana.


Vidim da je svega bilo na blogu.
Susreta,povrataka dragih blogera,nekih novih lica koji prete da postanu draga
kao i stara,dobro poznata...

Drugar je juce objavio da mu je devojka trudna.
I to je najdraza vest u ovom prolecnom sivilu.
Stizu nam "neki novi klinci..." razmisljamo ovih dana,ja i moji drugari.
A ja razmisljam:
Sve dok ima ljudi kao ona,meni draga,vecina na ovom blogu
i sve dok na svetu ima dobrih ljudi
ima nade za buduce klince i klinceze...
Nismo im sasvim upropastili ovaj svet.

 

I eto...ja sam dobro,sto i vama zelim.
Zeljno iscekujem vasa nova pisma. 

Prijateljski pozdrav

 

Dalibor 



 

[ Generalna ] 10 April, 2008 22:03

Kao lud
jurio sam nocima
Kao lud
jurio sam danima...
Pokusavajuci da te ubijem u sebi.


Najzad sam shvatio!

 

 

Nestaces
tek onda kada i mene nestane...

[ Generalna ] 09 April, 2008 12:45


Kada zazmuris
I pogledas sebe iznutra
Sve ti postane jasno namah
Svako juce,danas,sutra…

Kada zazmuris
Jako,najjace,iz sve snage!
Pozelis da nestane ovaj svet
I sve one prilike drage…

Jer kada zamuris
I osetis sve,iza nemira
Pozelis da izmastas lepsi svet za sebe
Na obodima ovog svemira.


A masta…
Zna se!
Masta moze svasta…

 

Zazmuri!

Jednom kada otvoris oci,sve ce doci na svoje mesto...
Ako umes da zelis zmureci,
devojcice. 

[ Generalna ] 08 April, 2008 07:09
Nekako s proleca…nasao sam se tamo gde ljubav pocinje
U vrtlogu emocija moje srne oci crne
Gledale su u mene
plesale su pored mene…
I kad sat zazvoni na kuli
Znacu da je vreme
Da se prosetam pored Miljacke.

I za sve ove godine,zvale su me moje ulice
I hodio sam njima
I nikada zazalio ni zbog jednog koraka
I umrecu nocas od lepote…znam
Jer umirem svake noci.
A umreti ne mogu
Nema smisla
Umreti sada
Kada je zivot najlepsi.

Na dlanu mi pise da moramo sanjati
jer sanjati mogu samo uzviseni
Oni kojima su zvezde sestrice.
I volio bih da si tu
Uvek tu
Da setamo daljinama
I da ne damo da ovaj osecaj ode
Jer ima nesto od srca do srca
Suzo moja…

I znam
Tebi je do mene stalo
I ti znas
Znam da znas da me bolis
I ne dam da taj osecaj ode…
Jer sad je srce stena
Ali stena cvrsta kao ljubav.

I posegnucu jos jednom
U riznice secanja
Pa cemo malo da se kupamo
Malo cemo da se suncamo
Volimo
Kao nekada
Kao uvek
Kao zauvek.

Jer ti si
Lepa
Mlada
Pametna

A ja lud za tobom

Sve do kraja
Kada ti sapnem:
”oci su se navikle na mrak”
I kada zaplesemo
Kroz tvoga srca vrata
Dirlija Ti i Ja…

Sve dok nemiri ne budu deo nas
Sve dok ne kucne…zadnji cas.