Kap po kap

Da...stiglo ti je pismo.

Brzo i nespretno si otvorila kovertu,zeleci sto pre da vidis sta se krije unutra.
 Citas po nekoliko puta iste redove,trazeci skriveni smisao,a nista skriveno nije ostalo.
Trebalo je da ovo pismo bude napisano jos dok je bilo ljubavi u nama.
Ti bi,tada,ovaj list hartije cuvala ispod jastuka,da ti donese mirne snove,a ja bih cekao jutro da te cujem i pitam kako si spavala.
Ali,eto...
Nismo uspeli u ovom pokusaju.
Mozda uspemo u nekom drugom,ali u stvari i nije vazno.
Vazno je da se dogodilo nesto lepo,da su pesme starih pevaca dobile smisao,zivot boje,a noc mirise...

Osecaj kada se zagrlimo,kada zelis da utones u mene i pokrijes se mojim telom,kao najtoplijim prekrivacem...to je nesto nepojmljivo,nemerljivo i vecito.
Tisina koju stvaraju zaljubljena srca,osecaj ceznje kada smo razdvojeni i hiljade iskirca u oku i u grudima kada se sretnemo...i jedan trenutak ljubavi je kao vekovi.

Voleli smo!
A to mogu samo velika srca...

Danas je cetvrtak.
Osmi dan juna.
Hladno je i pada kisa.
Savrsen dekor za tugu.

Neka napisano ostane kao spomenik.
Da me opominje i podseca kako sam se osecao ovog kisovitog dana.
Ljubav ima osetljiv plamen...ponekad je potrebna citava jedan oluja da raspali njen plamen.
A tako mali lahor  ume da je ugasi.
Zato ljubomorno cuvam maleni zar ljubavi u grudima.
Da se sve ne pretvori u pepeo.
To je pravo malo cudo,koje sve ostalo u zivotu cini sjajnim i velikim.

Kao sto je sjajan suncan dan usred kisovitog leta...
 

Nasmesio se dan
onako lepo
kao ti kada se smesis
svakoga jutra
kada te poljupcima budim...

I ja sam se nasmesio
dok sam ti plesao
po ocima snenim
jer je svanuo dan
kada cu da te zenim! 

Mojoj poslednjoj ljubavi.

Koje ime da ti dam?
Koju ulogu,koju boju,koji smisao sobom nosis...
U koji da te stavim ram?

NE ZNAM!


A ipak...
I tako bezimena postojis
kao moja ljubav
moj svet
kao moje sve...

Ne umem ti dati ime
ali znam da su tvoje oci
one iz kojih nisam izlazio
par dana
i nekoliko godina.

Da nisi kraljica
ali da ti je moje srce
kraljevstvo bez granica.

Da nisi boginja
ali da ti moja dusa
slepo veruje.

Ne umem te cak ni voleti
osim zato
sto te toliko volim. 

I ne treba se tu nista znati...

Nista ja tu ne znam
osim da te volim
i da uz tebe nisam sam.

To je jedini odgovor
koji umem da ti dam! 

Imam potrebu da cutim...

Eto!
I cutacu,kao da nesto slutim.

Voleo bih da govorim i da pisem
ali nekako tiho i polako
kao sto disem...
Voleo bih da sve u malo reci stane
da svaku rec kazem
bas kao da je poslednja
da tako teska bude
i dovoljna.
Da se nista posle
nece moci
i da se nista posle
nece smeti
reci...

Reci su izvor nesporazumevanja.

U cutanju je istina.

Tezak je zivot i nema goreg zadatka od tog-proziveti svoj broj dana.
I umreti zadovoljan...

Ipak,formula uspeha je jednostavna,iako nije lako upotrebiti je:

-sve u svoje vreme-

Sve sto covek moze da pozeli jeste:

Bogata i zanimljiva MLADOST
Uspesno ZRELO DOBA
I mirom i spokojem ispunjena STAROST.

Neka mi nebo dozvoli da tako pametno izdelim svoju stvarnost..
I nista mi vise na ovom svetu nece trebati. 

Vecito pitanje smisla...
Ono muci ljude otkad postoji razum u coveku.
Muci i mene.
Pitanje bez odgovora...

Ipak,postoji olaksanje.

Ono je sadrzano u jednoj jedinoj recenici,koje sam se danas setio,a procitao sam je jako davno:

"...i cvece cveta svake godine,
da bi bilo poseceno srpom 
ili uvenulo,ali ipak cveta.
Lepo je,a ne pita zbog cega!"

Nije mnogo...

Trazio sam samo malo
onoliko koliko stane u dva dlana
nezno isprepletana
i malo saputanja u krilu
kozu neznu kao svilu
i dan dva mira...
Malo tisine i da me niko ne dira.

Trazio sam ono malo i obicno
klasicno
ljubav,srecu i strast
i u sebi tiho
zbrajao uspomene
svih onih koji se secaju
nekog dalekog mene...

Nisam trazio mnogo
i sve sam dobio
a nikada gubio
samo zato sto sam do bola
i iskreno
ljubio...

Kratka formula Zivota 

Ne pitaj nikad
otkud sam znao
kuda plovis
otkud u meni sve tvoje reke
otkud sam poznao horizonte
i puteve daleke...

Ne pitaj
nikad
zacelo nikad
zasto sam tu
zauvek snen
i zauvek tvoj.

Tako je moralo biti! 

U tebi sam oduvek
samo 
to nikada nismo znali
i sve ono lepo
sto smo od sebe dali
dali smo za jedan san
jer je sanjanje
jedini zivot koji imam
jedino sto vredi...

Mi smo najlepsa slika zivota
koja nikako ne bledi.

Kada bi sve lepo
sve sto postoji
u jednu tihu Rec 
sada stalo...

I kada bih
umeo i smeo
samo jednu tihu Rec
sad da sapnem...

Saputao bih ti zauvek.


Da nas ne probudim
iz ove srece
koju zivimo....

Provuce se ovaj dan,kroz ledeno i vetrovito jutro...
Eto,ispade da se ni Danu danas nije ustajalo i pocinjalo.
Ali mora se...

Zavuci ruke duboko u dzepove
uvuci vrat i glavu sto vise u kaput
koracaj i kroz ovaj i ovakav dan
mora se...

Ledena kisa hladi lice
vetar provetrava dusu
a ja se osmehom borim.

Ljubavlju...

carobnu Vasionu tvorim! 

Usne tople
sto mirisu na mleko
nezne kao lahor
ceo dan sam cek'o

I cekao
i cekao
i cekao...

I na kraju
kada dan nam prodje
dotaknu se usne
slatke,kao slatko grozdje.


Sreca je lepa i kad se ceka... 

Svasta mi je padalo na pamet
oduvek
nekada bih lutao
sasvim tako
bez reda i cilja 
posmatrao ljude
tumarao svetom
sarao dusama
nekada bih snivao
otvorenog oka
gledao ljude
onako, sa visoka
a ponekad bih
opet
padao nisko
i sve bi mi nisko
bilo tako blisko
pratili me uzvici
pola zivota
predao ulici
lutao bih knjizarama
spavao u biblioteci
smejao se drugoj deci
i bilo je cesto
malo stani,malo kreni
dok su se drugi smejali meni...
Bio sam dobar
ponekad najbolji
ponekad i najgori
tek tako
jer je uvek bilo lako
biti na vrhu
biti na dnu
ziveti svoje
u svom snu
Ma
sve sam bio
i sve,jos uvek,mogu biti...
i propalica i kralj
i ekser i malj
sve ja mogu biti.


Ipak... 

Najbolje sto mi je ikada palo na pamet
od vremena dok sam jos bio raspet
sta je vaznije:
zivot ili sni
najbolja ideja mog zivota
to si bila TI! 

Ispred nas je jedna sasvim nova,neotpakovana nova godina...neko je nekada odredio da nosi redni broj 2010.

Da ne lazem:nece ona biti ni bolja ni gora od ostalih koje su prosetale kroz nas zivot.
Sve su godine iste,zato nikome necu nista ni pozeleti za ovu novu godinu.
Pozelecu nesto za citav zivot.
Svako ko odvoji vreme da procita ovo,neka prvo udahne duboko.
Neka shvati da se lepe stvari desavaju.
Neka im dozvoli da se dese.
Neka doceka svako jutro sa osmehom,
jer mnogi nisu imali tu srecu da dobiju jos jedan dan.
Da taj osmeh ne stedi i neka ga poklanja svakom zivom stvoru koji srete u danu.
Neka shvati da osmesi imaju to divno svojstvo da cine ljude radosnim
 i da se svaki osmeh vrati onom koji ih poklanja, i to uvecan bar dvostruko.
Da ljubav postoji,da nije strasno voleti,pripadati nekome i imati nekog.
Stavise,da je to jedina sreca na ovom svetu.
Da voleti sebicno,znaci ne voleti uopste.
Da svaki cilj koji imamo,mora biti dostizan,ukoliko nam je zelja zaista iskrena.
I da je zivot bez zelja prazan.
Da postoji hiljadu ispravnih saveta za dobar i lep zivot,ali da svako mora
sam za sebe da pronadje svoj put.

Zivot je da se  zivi.
Da se raduje.
Da se voli.

Tako
svaka ce godina biti lepa i uspesna.
Nemojte nikada zeleti nesto sto sami sebi ne mozete podariti.
Zdravlje cuvajte.
Lepoti negujte.
Novac zaradite. 

Isti ovaj post sam napisao prosle i pretprosle godine.
Ne vidim sta se promenilo...

Nisam te trazio
nisam te zeleo
nisam te sanjao
niti  proganjao...

Nisi mi trebala
nisam te hteo
i bez tebe
ja sve sam smeo...

Ali.

Tek sada...

Mene si ti
ogroman deo
samo sam s tobom
savrsen i ceo!

Carobno je jutro svanulo
prekriveno belim i nevinim
tek rodjenim snegom
i ti si se probudila 
kao lane
tek progledalo...

Kad sneg padne
i kad se utisaju svi zvuci
sreca se u malom prepozna
kao dodir dlana,sa rukom u ruci
kroz noci hladne...