[ Danijela ] 26 Januar, 2012 15:58

U oblaku
ovog sivog dana
ja zatvorim oci
i vidim boje...



Kao da si juce jos
zakoracila smelo
otvorivsi
tako malena i nejaka
ta velika staklena vrata
kafea...


A ja sam tek
godinama kasnije
saznao
da si tako malena i slatka
kroz ta velika
i staklena vrata
pravo 
u moju dusu usla.

Nema tog kafea
vec danima
mesecima i godinama
ni nas tu nema...


Tu sam samo ja
i tu je moja dusa
koja vazdan
neke stare pesme slusa.

I zatvorim oci
u oblaku 
nekog sivog dana
zatvorim oci
i gledam-boje!

Ali,
nista nije
zeleno tako
kao oci tvoje...






[ Danijela ] 20 Jun, 2010 10:01

Da...stiglo ti je pismo.

Brzo i nespretno si otvorila kovertu,zeleci sto pre da vidis sta se krije unutra.
 Citas po nekoliko puta iste redove,trazeci skriveni smisao,a nista skriveno nije ostalo.
Trebalo je da ovo pismo bude napisano jos dok je bilo ljubavi u nama.
Ti bi,tada,ovaj list hartije cuvala ispod jastuka,da ti donese mirne snove,a ja bih cekao jutro da te cujem i pitam kako si spavala.
Ali,eto...
Nismo uspeli u ovom pokusaju.
Mozda uspemo u nekom drugom,ali u stvari i nije vazno.
Vazno je da se dogodilo nesto lepo,da su pesme starih pevaca dobile smisao,zivot boje,a noc mirise...

Osecaj kada se zagrlimo,kada zelis da utones u mene i pokrijes se mojim telom,kao najtoplijim prekrivacem...to je nesto nepojmljivo,nemerljivo i vecito.
Tisina koju stvaraju zaljubljena srca,osecaj ceznje kada smo razdvojeni i hiljade iskirca u oku i u grudima kada se sretnemo...i jedan trenutak ljubavi je kao vekovi.

Voleli smo!
A to mogu samo velika srca...

Danas je cetvrtak.
Osmi dan juna.
Hladno je i pada kisa.
Savrsen dekor za tugu.

Neka napisano ostane kao spomenik.
Da me opominje i podseca kako sam se osecao ovog kisovitog dana.
Ljubav ima osetljiv plamen...ponekad je potrebna citava jedan oluja da raspali njen plamen.
A tako mali lahor  ume da je ugasi.
Zato ljubomorno cuvam maleni zar ljubavi u grudima.
Da se sve ne pretvori u pepeo.
To je pravo malo cudo,koje sve ostalo u zivotu cini sjajnim i velikim.


Kao sto je sjajan suncan dan usred kisovitog leta...
 

[ Danijela ] 10 Oktobar, 2009 07:40

Po prvi put u zivotu,nisam srecan…
Skupio sam ovaj dan u saku,kao parce prljave hartije i pozeleo da ga bacim daleko od sebe.
Vreme je jedino sto imamo.
Kada nam neko ukrade malo naseg vremena,krade nas zivot.
Onog trenutka kada sam prestao da budem gospodar svog vremena,prestao sam biti i gospodar svog zivota.
A kako biti srecan,ako u rukama ne drzimo uzde sopstvenog zivota?

 

Sav uspeh i sve ono sto on nosi,menjao bih za malo mira,jutarnju kafu pored Dunava zazarenog od jutarnjeg sunca i sansu da spokojem ogrnem citav svoj dan,do sutona.
A nocu?
Nocu se sanja…

[ Danijela ] 25 Septembar, 2009 17:03

Uhvatio sam
na jedan kratak tren
negde u prolazu
lepotu tvoga oka
i osetio opet
onu srecu
onu lepu srecu
kada stomak zaigra
svaki put kada te vidim...

I nisam te dugo video
a mislio sam
bice mi te puno
svakoga dana
citavog zivota
budice me zora tvoga oka
da cemo biti uvek
da cemo biti zauvek
vecno
i ponovo posle
sve u krug...

A samo sam te u srcu uspeo zauvek sacuvati.



I nasmesila si se ti
i nasmesila se ona
i nasmesio sam se i ja.

Osmeh moje prve ljubavi
i osmeh moje poslednje
sve je to jedno
voleti iskreno i tiho,zauvek...
to je jedino vredno.

[ Danijela ] 08 Jul, 2009 09:44

Da...


Hodio sam nocas po Mesecevoj prasini
nosio me vetar kroz puste predele
bio i na usijanom limenom krovu
i u onom tramvaju
sto ga zovu "zelja"
kao Petar Pan lutao
druzio se sa Zvoncicom
ovom i onom
ronio po najdivnijim okeanima
za noc sam putovao danima...

I ljubio sam tebe
uzavrelu i drhtavu
medenu...
Ispijao ti dahom oci
a srce?
Da iz grudi iskoci...
jos uvek.


Jos uvek je lepo sanjati te! 

[ Danijela ] 21 Maj, 2009 09:58

Voleo sam te
uvek
i pre i posle
voleo sam te...

Voleo sam te pre nego sto si se rodila
i pre nego sam se rodio
znam da sam voleo
jer
ljubav je postojala i kada nismo postojali mi...

Prvo sam se rodio ja
da bih voleo...
onda
rodila si se ti
da bih voleo TEBE.

Jer
Ja te volim.

Volim tvoj osmeh
kada se protezes
volim tvoje oci
kada me gledaju
volim tvoj miris,tvoj ruz za usne i senku kada se razmaze...
volim te kada pricas mi
preko telefona
i "muziku kada mi propustis kroz zicu"
Volim pisma koja mi pises
i one lude razglednice...

 
Volim te kao sto se voli sunce
posle svih onih meseci
sa slovom "r" u svom imenu
volim te kao sto dete voli kolace,kao sto ti volis bob-tejla
kao sto ja volim tebe...

Rodjen sam da bih te voleo
svakoga dana mog zivota
i tu se vise nista ne moze
popraviti ni izmeniti...

I volecu te.
I kada bude padala kisa
jednako kao onda kada je nebo bilo plavo,
volecu te jer ljubav ne zna za vreme.
Volecu te kada ostarimo
i smrt se priblizi na treptaj oka,
Volecu te jer ljubav ne zna za kraj.

I volecu te kada budem i gladan i zedan
i bolestan i umoran
i kada mi bude hladno
i kada mi sunce udari u glavu
i onda kada budem mrzeo 
i sebe i druge
Volecu te...

Jer ljubav je jedini smisao ovog zivota.


I niko mi nikada
ne moze oduzeti moj smisao.

Ako ljubav i ne zna za nas...
veliki su oni koji poznaju ljubav!

[ Danijela ] 19 Maj, 2009 15:05

Samo pocetak i kraj
ponesto i vrede
i onaj u oku sjaj
sto do kraja dovede.


Neka prodje,jer sve prodje...
Ali,neka bude!

 

 

 

Svaka sreca ponovo dodje
jedan je zivot za prave ljude! 

[ Danijela ] 18 Maj, 2009 10:19

Ucini mi se...kao da je juce.


A bili je tako davno
kada si bila moja kraljica noci
i tajne koje smo delili
reci koje smo saputali
zvuce kao bajka
davno ispricana
pesma
davno opevana...

I zivimo da bi bezali
i bezimo da bi ziveli
sakrivamo se
cutimo
da nas ne oda
u uglu usne
u cosku oka
zaboravljena misao
priguseno osecanje
secanje... 

Trcimo protiv vetra
i dalje...
Zauvek.

[ Danijela ] 28 Mart, 2009 19:21

Sanjao sam te...

Kako je to cudno,u mojim snovima,uvek je sve crno-belo...i samo si ti,jedino ti,uvek obojena najzivljim bojama.
Nedostajes mi...jako,najjace.
Cini mi se da bih sve dane zivota,koji su mi preostali,zamenio za onaj osecaj...onaj lepi osecaj,kada smo se grlili...ljubili,saputali.

Mnogo je vremena proslo,citav zivot,cini se...a opet,u meni je jednako ziv onaj osecaj.
Obojila si citavo moje postojanje.
Osuncala me za citav zivot.
I mnogo me bolela nasa razdvojenost,ona cinjenica da vise nepostojimo,da jutro nece doneti tvoj poljubac,da te dugim,mirisnim nocima necu vise grliti.
Ne znamo kako se dogodilo da nestanemo,to mi vise nije ni vazno...
Vazno mi je da jos uvek umem da pomislim na tebe,da nestanem sa ovog sveta,da te sanjam.

Moja jedina tuga,jeste ona koja je tu jer nisam imao priliku da te jos jednom zagrlim,kada si odlazila.
I moja najveca zelja je da te ponovo vidim,bilo gde i bilo kada.

Neka i budemo dva ostarela lica,koja ce se osmehom sresti na Keju pored Dunava,neka prodju godine preko nas,neka vek iscuri kao vreo pesak sa dlana...neka.
Ali ja hocu jos jednom da te vidim.
Da te privijem uz sebe,zaronim u te dubine tih lepih ociju.
Zazmurio bih,poslednji put,spustio usne na tvoje...i otplovio.

Iz lepote prve ljubavi,iz bola prvog odlaska...naucio sam sta je smisao zivota.
Sve dok disem,nosicu vrelinu nase ljubavi u svojim grudima.
I tom vrelinom,grejacu citavu planetu.

Mnogo bih toga napisao Tebi,ali se bojim...ono najvaznije uvek precutim,znas to.

Ti ovo nikada neces procitati.
Ali,kao da hoces.

Moja si ljubav,u svim ljubavima.



[ Danijela ] 17 Februar, 2009 09:03

Bolestan sam
bez nade u ozdravljenje
zatvoren sam
bez snage za oslobodjenje
srecan sam
a ne znam razloge...

I eto ljubavi. 

[ Danijela ] 16 Februar, 2009 09:30

Prolazi milenijum
kap po kap
jos
1000 godina
u kojima sam te voleo...

I jos jedna noc
u kojoj sam
hrabro
junacki
mogao bez tebe...

Eto...

Sada vec sigurno
smem reci,glasno i tecno:

Na ovoj sam planeti...
samo da bih tebe voleo vecno. 

[ Danijela ] 03 Decembar, 2008 21:25

Jos je jesen,moja draga...
Hladno je i kise padaju.

Da li ce se laste vratiti
ili ce ostati
tamo gde ima neznosti
niko ne zna.
Tu smo
samo ti i ja
da placemo
onu pesmu
pesmu
ljubavi... 

[ Danijela ] 16 Novembar, 2008 17:33
Trebalo bi ubijati hladno
saki dan sto prodje
da ne zivi ni u srcu
izbrisati sve
da ne boli vise
lakse bi se podnosio 
dan sto traje
i noc
tako tiha i tako mracna.

Trebalo bi ziveti srecno
svakoga dana zivota...

Ali,kako?


Brisem gumicom zaborava
svako juce sto je bilo
a svakoga dana
svakim udisajem vazduha
ti mi se vracas
svake noci
u svakom snu
opet tebe sanjam...

Trebalo bi ubijati hladno
svaki dan sto prodje
i opet
nikada ne bih uspeo
ubiti tebe
u sebi...

24. 08. 1998.
[ Danijela ] 12 Novembar, 2008 17:41
Vece je
pa neka je...

Cvece je
pa neka je...

Sveca dogoreva
vino se greje
vecera hladi...

Neka ih...nema tebe!
Deset godina i nedosanjan san.
U dnu case gledam sebe
i malu suzu,kanulu na dlan.
[ Danijela ] 26 Jul, 2008 13:58
Ja te volim
volim tvoj osmeh
kada se protezes
volim tvoje oci
kada me gledaju...

volim tvoj miris,ruz za usne
i senku kada se razmaze
volim te kada pricas mi preko telefona i
"muziku kada mi propustis kroz zicu"
 Volim pisma koja mi pises
i one lude razglednice
volim te
volim te kao sto se voli sunce
posle svih onih meseci
sa slovom "r" u svom imenu
volim te kao sto dete voli kolace,kao sto ti volis bob-tejla kao sto ja volim tebe
volim te toliko
da bih to ponavljao svakog sata
jer znam da se te lepe reci ne mogu izlizati
volim te
rodjen sam da bih te voleo
svakog dana mog zivota
i tu se nista vise
ne moze izmeniti
dodati
ni oduzeti...

05 05 1997
1 2 3  Sledeći»