[ Generalna ] 28 Mart, 2008 07:49

Nema se vise kud,osvanulo je prelepo jutro,tako lepo kao da je jedino do kraja sveta.

Niti jedan dan vise ne treba potrositi na proslost
na nervozu
na besmislene dileme
na napetost i svadjice...

Treba udahnuti ovaj svezi vazduh
treba namignuti Suncu
treba poceti ovaj dan.

Ponesto,tera me inat kroz lavirinte zivota...
Kada nesto zelim,zelim to do kraja,potpuno i bez izostatka.
 I meni se zelje ostvaruju
jer  moja zelja nije velika 
mala je
taman koliko i njene usne.

One koje zelim da vidim nasmejane
one koje zelim da mi sapucu
one koje zelim da ljubim...

 

 

[ Ivana ] 26 Mart, 2008 21:53

Da te nemam
smislio bih te za sebe...

Tako lepu
tako nasmejanu
i tako...nestasnu.

Smislio bih te bas takvu
da me vedris i oblacis
da zbog tebe pravim gluposti
i svakakve ludosti...
da mi se uvlacis pod kozu
pravis ljubomornim
u danima umornim.

Da te nemam
izvajao bih te tako zgodnu
tako vragolastu
i tako prostu
samo bih se na osmehu dugo zadrzao
jer se tako nesto moze samo jednom stvoriti.

I kada bih te jednom stvorio
bas takvu kakva si sada
tiho bi ti sapnuo
sasvim tiho
da vise niko ne cuje


"jeste,jesam pricao mnoge price
i mozda sve one na isto lice
ali nije imao sluha svako
da me slusa lepo tako
tako kao ti..."
 

[ Generalna ] 25 Mart, 2008 20:12
Potpuna belina papira ispred mene…I strah od praznine.
Kao sto,poneko,ume da iz pukog straha i nesigurnosti zatrpava vazduh oko sebe praznim recima,tako se i ja,ponekad,nadjem ispred praznine papira ispred sebe.
I pocnem da kuckam.
Tek onako…da ispunim,ne znam ni sa cim.
Jednostavno,reci pocnu da se nizu bez nekog narocitog reda i smisla,a ja u svemu tome kao nemi posmatrac.
Cutim,gledam i cekam,da vidim kuda ce me odvesti ovo jednolicno kuckanje po tastaturi…
U jednom savrseno nepotrebnom danu promicali su ljudi,lica,sudbine…I ni jedna me nije dirnula niti pokrenula.
Da sam zaspao juce uvece i da sam se probudio sutra,ne bih propustio nista vazno.Stavise,ne bih nikada ni primetio nedostatak ovog tmurnog,besmisleno hladnog dana…
Tu je,cak,citav dan bila i Ona.
Ali,eto,ni sve moje magije nisu uspele da ozive dodire i osecanja,jedno pored drugog,bez strasti,uspavani,kao da smo dvoje koji nestaju,kopne…I sav uzas mojih najgorih kosmara je u bezvoljnosti i bezidejnosti,pokazao se u ovom danu.
Svu svoju energiju,sav zar krvi,svu inteligenciju,svaku procitanu knjigu spreman sam da ulozim u stvaranje savrsenog dana,punog ideja,smeha,sarma i uzbudjenja.
Stvaranje magicnog sveta nije lak zadatak,ali to je ono sto zelim da uradim u svom zivotu.
Samo da pored sebe imam nekog za koga cu da se borim,kome cu da ulepsavam svaki dan,koga cu da zavodim i zavedem svakog Bozjeg dana.
Da ovaj zivot pretvorim u umetnost zivljenja.

Zavrsicu ovaj dan nezadovoljniji nego sto sam ga zapoceo.
A to je neuspeh.
A ne postoji ni jedan razlog za to,osim licnog osecaja praznine.

I znam da ce proci.
Mora proci.
Ali iskoristi cu ovaj dan da ispunim jedan papir.
Jos jedna fotografija,kao uspomena na 25.03.2008.
Mnogo zivotvornija i sa vecom moci podsecanja nego bilo koja prava fotografija.

Danas sam se probudio u 6 30.
Danas sam radio do 13 30 i nista se nije dogodilo.
A NISTA je nesto STRASNO.

Onda sam bio do Nje,pokupio je sa posla.
Kupovali gluposti u Maksiju(nismo se smejali)
Bili u Sava Centru da kupimo karte za Crvenu Jabuku.
Otisli na Gardos.
(mislio sam da ce me pogled na moj Dunav razvedriti)
Poljubili se na klupi.
Rucali u “Vagonu”
(konobari bili odvratni,spori i lenji,restoran previse bucan…)
Vozili se kuci kroz vejavicu snega,drzali za ruke i cutali…
I to je sve.
Zapamticu kako su joj dlanovi bili vruci,koje smo pesme slusali,i praznine koju smo oboje osecali.
I nervoze koju sada osecam.
I belog papira koji se ispunio redovima koji imaju zadatak da me podsete na ovaj dan.

To je fotografija ovog mog utorka.

Da me podsete
kada ponovo budem sav u bojama svih duga Sveta
kada budem slikao osmehe na svakom licu koje sretnem
kada magicni stapic pocne da posipa svoju zvedanu prasinu
da sam covek
kome treba Sunca.


[ Danijela ] 24 Mart, 2008 14:06

1. Zivot je da se zivi To je jedina njegova svrha,ne zamarajte se pitanjima njegovog smisla.


2. Uvek radite ono sto Vama odgovara Vi ste sami sebi ono najvrednije sto posedujete.Niko nece ceniti vas napor da nekom budete dobri,ako pre svega,niste zadovoljili svoje potrebe.


3. Nikada se ne pravdajte i ne dajte razloge zasto nesto cinite. Nesto radite,zato sto to Vama prija.
Nikakav drugi razlog nije potreban.

4.Dozvoljeno je sve sto ne skodi drugima i sto se ne kosi sa licnim osecajem morala i pravde. Okanite se predrasuda i kocnica koji su vam drugi uvrteli u glavu.
Zivot svejedno prolazi,dok se Vi grizete kajanjem i laznim moralom.

5.Uvek radite tako da sebe mozete pogledati u oci na kraju svakog dana.

6.Novac,karijera,uspeh...to su norme koje su DRUGI postavili. Postavite sebi licne ciljeve. Ostvarite ono sto zelite bas vi,i napravite sebi zivot koji vama odgovara.
To je jedina sreca.

7.Tragajte za osecajem licne ispunjenosti i zadovoljstva. Ako jurite za onim sto treba da se dopadne komsiji ili kolegi samo hranite tudju zavist i licnu sujetu.

8.Naucite da uzivate u muzici,dokolici,izlascima i zalascima sunca...tisini.

9. Zivot je lep i uvek je bio za svakog,osim za one koji se drznu da imaju vise od onog sto mogu da progutaju. Vase zdravlje jedino sto je vazno,ne brinite se oko gluposti jer je to najbrzi put da se razbolite... Uzivajte u zivotu jer i on stari sa nama,danas smo mladi,zdravi i lepi...nase "sutra" nam niko nije obecao.
Zivot jeste lep.

10.Nikada ne verujte pravilima za zivot... Narocito ne onima koji se sastoje od deset stavki.

[ Generalna ] 23 Mart, 2008 09:27
Ljubav je kada brines za mene
I kada brinem
Ljubav je u nedostajanju
A ne u prisustvu
Onda kada mi nedostaje tvoj dlan i tvoj dah
Onda kada ne mozes zaspati bez mojih ruku oko tebe…

Ljubav nije stvar dogovora
Njoj razloga ne treba
Cak ni stvar potrebe,izbora…

Ljubav je ljubav
Sama sebi dovoljna

Ljubav je kada ti sapucem
A ti tiho usnis
Srecna i zadovoljna.

I ljubav ume da grebe i boli
Ne dopustimo joj uvek da bude lepa
Ljubav je kad se jos jace voli
Kada dusa postane slepa.

I mnogo je toga da nas povredi ,uvredi…
Ne marim mnogo za to.
Jer znam da svaki trenutak ljubavi vredi
Kao drugih zivota sto…


[ Generalna ] 21 Mart, 2008 15:19

Nebo je rodilo Sunce
samo da bi tebe grejalo

moja ljubavi...

Vredniju nego ikad
mogli bi mi te ukrasti

moja ljubavi...

Ali ne plasim se
jer imacu ljubav
a uvek cu te voleti...

Moja ljubavi. 

[ Generalna ] 18 Mart, 2008 19:46
Tiha ceznja
Neznost
Lepa uspomena
Nekoliko lepih
trenutaka
Sapat
Tiho:
Laku noc
Ma
Toliko je lepih
Stvari na svetu
Ne treba se stedeti.


[ Ljubavne izjave ] 17 Mart, 2008 19:32
I da zivim jos stotinu godina,
Uvek ce me isto opijati prolecna noc…
I nadam se,
ako budem ziveo stotinu godina,
bices tu da ti to sapnem...
[ Generalna ] 16 Mart, 2008 14:57

I slobodno se vec moze reci: doslo je u svoj svojoj raskosi!


Istina,promicu oblaci,ume sve da se zatalasa i posivi...ali prolece je tu.
Stiglo je i ulepsavace dane onima koji umeju da uzivaju.
Umrecu jednog ovakvog proleca,znam da hocu.Prosto zato jer sva muka dugih,bljutavih zima,dozivi prolece kao trenutak kada sve,konacno,pocinje da izgleda lepse...dodju dani koji ulivaju nadu u buducnost...
Tako bih i voleo da umrem,na kraju jedne hladne zime,kada me prolece podseti na radost zivljenja.
Da celim bicem osetim sta napustam.

Ali nije to ono sto me baca u razmisljanje ovog proleca.
Pomislim kako me od celog 24-casovnog dana,opije samo nekoliko trenutaka proleca.
U cik zore,onda kada se ponosito Sunce pocne promaljati iznad dremljivog Dunava,
ja osetim svu vedrinu prolecnog zanosa.
Udahnem tada duboko i osetim kako se u meni,svakoga jutra,
bude uspavani osmesi i nada u jos jedan divan dan.
Tek nekoliko trenutaka novog prolecnog dana ispune me ushicenjem koje nosim citav dan...
Vazduh mirise,tisinu jutra bude usamljeni zvuci prirode,sanjivi putnici,lavez pasa...
I dan krene.
A onda,na samom kraju,doceka me jos jedan trenutak.
Sunce,zavrsivsi svoju setnju plavim Nebom,pocinje polako da se sprema na pocinak...pocinje suton.
A ja,nem i ganut,pratim ocima nestajanje uzarene kugle,pomalo tuzan i zamisljen,
osetim tisinu koju stvara dolazeca noc.
 I  sva lepota proleca stane mi u ova dva kratka i tiha trenutka,u prepunom,uzburkanom danu.

Zalim one koji nemaju vremena
da osete i predosete
ta pomeranja svemira
sto stanu u nekoliko trenutaka
dugih kao sva drevna stoleca.
Nista ne moze biti lepse i sjajnije
od budjenja uspavanog proleca!
 

[ Ljubavne izjave ] 15 Mart, 2008 21:35

Pogledaj u moje oci...
i videces sta mi znacis.

Pogledaj u svoje srce
Zaviri u svoju dusu...

I shvatices da si ti Sunce
oko koga se okrecu sve moje planete.

Prosto,zar ne? 

[ Generalna ] 12 Mart, 2008 10:12
Tesko je kada postoji neko ko se mnogo muci,neko kome zelimo pomoci celim svojim bicem,a znamo da smo nemocni,da se sve snage potrebne za uspon duse nalaze samo u toj osobi,da nista izvan nje ne moze da utice na to sa koliko ce snagom odgovarati na udarce sudbine…
Nisam fatalista,po prirodi,onaj koji sve objasnjava famoznom Sudbinom…necu poreci trag postojanja neke “sile” koja nezavisno od nas odredjuje nase puteve,ali osecam dubinom celog bica,da svi danasnji dogadjaji,srece,nesrece,ljudi koji nas okruzuju,posao koji radimo…zavise najvecim delom od nasih predjasnjih postupaka,dela,reci.
I cak i najvise od nasih misli…
Cak,Sudbinu bih mogao opisati kao splet mnostva ljudskih zelja i htenja.
I sudaramo se u tom ludom svetu,gde jaca zelja prevladava slabiju,a mi smo nekome cilj,a nekom sredstvo ka ostvarenju cilja…
I u svemu tome jedan mali krug ljudi koji se nalazi iznad ostalih,koji nema iste zelje i ista htenja,kojima je i tudja sreca vaznija od svoje,oni koji su najsrecniji kada mogu da usrece…
Ali postoje trenuci i osobe koje je nemoguce naciniti srecnim.
One koje su zatrovale svoju lepu dusu mrznjom,sujetom,nervozom i stalnim grcem…
Osobe koje ne umeju da budu srecne osim kada povredjuju,kada sebe stavljaju u centar sveta.
Nedace,kada naidju,samo su opomena tim ljudima.
Zvono za uzbunu.
Jer,pre ili kasnije,dodju do tacke kada se ceo svet srusi i kada im samo ostane da zavape:
“zasto bas meni…zasto bas ja?”
Zato mislimo da smo predodredjeni za srecu,a kada nas zivot ujede mislimo da je to nepravda?
Zasto neki ne shvataju da postoji savrsena ravnoteza u svakom od svetova,da dobijamo tacno onoliko koliko dajemo…da samo od nas zavisi hoce li i ono malo da nam bude najvise na svetu,kada je srce mirno?
Imam svoj mir,krunu mog postojanja.
To je jedino cini srecnim.I nikada ne bih osetio teskobu,da nije onih koje volim,a kojim ne mogu pomoci.
Ovde gore,sa mog zlatnog prestola,savrseno su mi jasni svi ljudski postupci i njihove posledice,umem da osetim i predosetim kako ce se neciji zivot odvijati,koliko srece neko moze da podnese…I jos mnogo toga.
Sve,ali ne mogu da probudim snagu u nekome,sve dok sami ne shvate:
Sve bolesti dolaze iz nemira duse.
Cuvajte svoju dusu.
Ne prljajte je zlim recima i zlim mislima.
Pustite druge da zive.
Budite sebi centar sveta.
Ali ulepsajte taj centar osmesima onih koje volite i koji vas vole…
To je jedina sreca.

Nespokojni ne umeju da budu srecni.

[ Generalna ] 11 Mart, 2008 15:05
Osecam u sebi pesmu
Ali
Tako daleko je
Da mi se cini
Da cu umreti
Dok stignem do nje…

Reci se nizu u beskrajnom nizu
I svaka pogodi metu
Ali znam da nikada necu biti toliko blizu
Da pogodim rec najlepsu na svetu.

Saputao bih po stotinu puta
Sve najneznije sto mogu
I pustio bih je da ocima koluta
Sve dok je ne oborim s’ nogu

Ali,opet,ne vredi…

Propusticu da poljubim najlepsim poljupcem
Da zagrlim nezno,najneznije…
I da sapnem nesto od cega se zadrhti.

I da se ova planeta,jos stotinu puta
Oko Sunca zavrti
Opet bi ostalo nesto da se kaze
ucini,poljubi!
Uvek je malo vremena
Kada se covek jednom zaljubi…

[ Generalna ] 10 Mart, 2008 14:44

Biti voljen
ili voleti

Imati sve
ili nemati nista..

Imati pa nemati
ili nemati pa imati

Ziveti ili umreti?

Nekad je tesko biti srecan... 

[ Generalna ] 06 Mart, 2008 09:47
Ono sto drzi dve duse zajedno,retko kada je samo ljubav.
Da bi dvoje opstali zajedno veoma vazan segment je POSTOVANJE.

Ni svi pokloni,svo ono polumrtvo cvece,lepe reci,poljupci…svi znaci paznje,tako popularni uoci osmomartovskih praznika,ne mogu znaciti kao sitni znaci postovanja.

Kada radite nesto sto vam ne prilici i kada znate da vam neko koga volite to ne odobrava,kada znate da to nekome smeta,najveci znak paznje moze biti da to jednostavno ne radite.
Juce mi je moja Zvoncica odrzala lekciju iz lepog ponasanja…
Nije da sam uradio ista strasno,cak nisam uradio nista strasno.
Ali znam da je njoj smetalo.
I ne mogu da opisem taj osecaj mog ushicenja,sto osetim da je nekom stalo.
Sto je NJOJ stalo da to vise ne radim.
I koliko mi je drago zbog tog osecaja krivice pred njom,kao najbolja potvrda da imam nekog do cijeg misljenja mi je neizmerno stalo.
Mnogi bi se mozda mrstili,ali mene raduje sto imam nekoga da mi kaze:”ne radi to vise,ne prilici ti”
I nije to nista strasno,da neko ne pomisli da sam iznenada postao previse porocan.
Popio sam previse sa drugarima,sto i ne radim cesto,a to je nesto sto njoj smeta.
Ne voli da me vidi takvog,ne voli da me slusa…a ja bih se postideo kada bi me ona ponovo videla pripitog.
I nije to bilo nista strasno.
Ali meni jako bitno,sto postoji neko koga postujem,toliko da ne zelim da je razocaram.

Zato,nikada ne zaboravite da je postovanje i osecaj za zelje i potrebe onih koje volimo,jednako vazno koliko i ljubav sama.
Sta vise,da je ljubav upravo to…
Zato,pomislite dobro,postoji li nesto sto mozete ucini za svoju ljubav,nesto sto ce pokazati postovanje.
Jer je uzajmno postovanje cement koji vezuje dvoje i daje im sansu da izgrade vecite dvorce Ljubavi



[ Generalna ] 04 Mart, 2008 21:46
Mislio sam bice lako

Seo
Stavio prazan list hartije ispred sebe
Olovku
Pozeleo da napisem pesmu
Tebi
O tebi
I mislio
Bice to lako…

Pisati o tvom osmehu
Pogledu
Pisati o toplim ocima
I laganom drhtaju
Dlan u dlanu…

Mislio sam bice lako
Ispuniti hartiju
Red po red
Ispricati pricu o susretima
Pesmu o ceznji,zanosu,slatkom iscekivanju…

Mislio sam bice lako
Mislio
Pisao
Ali…

Uopste nije bilo lako!

I cak i kad bih znao zasto je bas tako
Nikada sebi ne bih uskratio taj nemir
Onaj sto ne moze da oseti svako
Kada treba ispuniti beli papir
Nizovima reci,rekama slova
Ali tako nezno i tiho
Da dirne
Bas kao sto te dira pesma ova!