Kap po kap

Dosta je bilo!
Dosta se krilo...

Dosta si cekala
kao Ikar Dedala...

Vreme je
da se zasija
u punome sjaju
i da se poleti
po nebeskom beskraju...

Sutra nece nikoga cekati!

Budi najbolja
od svih i od svega...

Oslobodi se
od stida i stega.

Budi najbolja
sto mozes biti
divno se srce
ne moze kriti.

Nasmesi se sada
tiho i u sebi
buducnost tvoja
pripada tebi!





 

U moru tvojih ociju
moja se dusa ogleda
svaki moj mir,svaka sreca
vodi do tvog pogleda.

I ne ume svako da shvati
da ja ne umem da placem,
moje srce ne sme da pati...
cuva ga Andjeo sa macem.

TI!

U samo nekoliko reci
koje stanu izmedju dva treptaja oka:

Okupaj svoje postojanje
radosnom ponesenoscu
zlatan je ovaj dan
neprocenjiv
i neuhvatljiv
bas kao ti.

I tacno toliko mi vredis.

Kao ovaj savrsen dan
koji se nikada vise nece ponoviti.
Bas kao ti.

Ali
ponavljaj se svakoga dana
opet i ponovo
i umecu da te cenim
kao trenutak
koji znaci ceo zivot.

Koliko bude mojih dana
Hocu da bude tebe u njima.

Obecavas?

U samo nekoliko reci
koje stanu izmedju dva treptaja oka:

Okupaj svoje postojanje
radosnom ponesenoscu
zlatan je ovaj dan
neprocenjiv
i neuhvatljiv
bas kao ti.

I tacno toliko mi vredis.

Kao ovaj savrsen dan
koji se nikada vise nece ponoviti.
Bas kao ti.

Ali
ponavljaj se svakoga dana
opet i ponovo
i umecu da te cenim
kao trenutak
koji znaci ceo zivot.

Koliko bude mojih dana
Hocu da bude tebe u njima.

Obecavas?

Da te nemam
sve na svetu izgubilo bi svoj smisao
i vise ne bih imao razlog zasto bih disao.

Jer,ti si cuvar mojih snova
i jedini riznicar svog blaga
koju moja dusa krije.

Ako mi kazu
da umem da osetim i predosetim
ako kazu
da umem da nasmejem i raznezim
ako kazu
da sam poseban i sasvim drugaciji
ako kazu
da sam svaciji i niciji
da sam neko ko ume da zamisli
da vredim vise i da je mene lako voleti...

Mogu se samo nasmejati.

Ti si ono sto me snazi
moje malo ostrvo u okeanu Bezdusnosti
jedina mirna tacka
oslonac i nada
Ti si poslednja brana
od dosade,sivila i zla
ti si moga srca hrana
jedini zaklon od poraza,bezvolje i dna.

I nisi ti neko cudo prirode
niti neko osmo svetsko cudo
Ti si samo TI
bas tebe takvu volim,ludo...

I neka sada nestanu bas svi
sve bih mogao da prebolim
ali ti si mi posebna  i draga
jer te bezgranicno volim...

Kada sam ovo procitao,prvi osecaj je bio lagani drhtaj citavim telom.
Bila je to prica,citav jedan trenutak,koji sam u sebi osecao,ali nikada nisam zapisao.
Lutajuci po nekim blogovima sirom neta,"upoznao" sam i Hanibala Lektora,koji nije stedeo pohvale za sve sto sam napisao.
Bio sam zbunjen.
Siguran sam i sada da ne pisem nimalo posebno,pa to su samo piskaranja kojima oslobadjam svoju dusu preteranog pritiska!
Ali,eto...nekom je to izgledalo,ne samo lepo,vec i istinito.
Naime,sve sam vise ubedjen da su sve price opste i zajednicke,isto osecamo,isto se radujemo i isto boli.
Cak i onda kada mislimo da smo najusamljeniji u svom bolu.
I tako,citajuci,naidjem na pricu,Hanibalovu pricu,od koje mi je dah zastao.
Ne zato sto je lepa.
Ne!
Vec,zato sto je to moja prica,ona koju nikada nisam napisao,od reci do reci!
Nista ne bih dodao ni oduzeo.
Dragi druze,hvala ti na ovome,iako ne svesno,mnogo si me obradovao.
A da ne bi ostali duzni ostalim blogerima,"ukrao" sam tvoju pricu i sada je dajem na znanje:

 Ispricacu vam jednu pricu...
Pricu o neobicnom susretu.

Zureci kroz jedan od normalnih hladnih dana mog zivota,prolazio sam kroz park.
Pratio sam stazu koju su ljudi  napravili kroz snijeg,koji  je vec dugo padao.
Uporno sam se borio da zastitim lice od tog snijega.
Najedanput,na rukavu sam primjetio nesto divno.
Zastao sam...
Primetio sam jednu malu pahuljicu.
Ne znam koliko dugo je vec bila tu,ali je bila posebna.
Osvrnuo sam se oko sebe daprovjerim da li neko posmatra sta radim.
A sta sam radio?
Polako sam uzeo pahulju i stavio na dlan.
Tek tada sam primjetio koliko je ona,zapravo,divna i da se mnogo razlikuje od ostalih.
Bio sam ocaran njenom jednostavnoscu.
Eh,kako li je samo izgledala carobna...
Utim trenucima sam zaboravio na sve.
Zaboravio sam i na zivot,hladan dan i na snijeg.
Na zalost,moja zanesenost je trajala kratko.
Desilo se nesto,na sta sam potpuno zaboravio.
Pahuljica je pocela da se topi na mom dlanu!
Razocaran i vodjen zeljom da je jos malo zadrzim,na trenutak sam se dvoumio.
Ipak,sagnuo sam se i lagano je vratio tamo gdje treba da bude.
Brzo je vratila sjaj svoj i ljepotu,
jer bila je na mestu gdje i pripada.
Ja sam jos malo ostao u tom polozaju.
POsmatrajuci je i diveci joj se ponovo,ali ovog puta sa tugom,
jer sam znao da vise ne smijem da je uzmem.
Ustao sam i krenuo dalje.
Mnogo puta sam se osvrnuo u pravcu,gdje sam,do maloprije,
drzao na dlanu jednu pahuljicu...

Postoji nesto kod tebe sto mi se jako dopada,
nesto sto cini stvari ispravnim.
To je nesto sto,moda,ne postoji samo prema drugima,vec samo prema meni.
Zvuci neobicno,ali ja bih samo pred tobom mogao da se postidim!
Nije da imkam zasto,ali  kad bi bilo,samopred tobom bih pocrveneo i spustio pogled.
Tako me ti cinis jos ispravnijim i vis dobrim od drugih.
A zbog takvih kao ti ja znam da vredi biti dobar i iskren,da ne treba da se menjam i da ovakvi kao ja nesto vrede u ovom svetu...
I eto...Dok postoji devojka kao ti,ima nade za one kao ja.
Mozda su to osobine koje sam ti ja dao,ali nije vazno.
Sacuvala si me u uverenju da vredi cekati nekog posebnog,za setnju,sapat i smeh...