Kap po kap

Seo bih
i pisao
po citav dan
tebi
da te dotaknem
recima
kada usnama
ne mogu stici...

I voleo bih tebe
vecnost celu
i jos jedan dan
da osetis iskreno
i na delu
svaku rec i svaki san...

Svaki dodir
neznost
sapat
srca damar
sve sto mogu dvoje
kada postanu jedno
sve neka stane
u camac jedan i jedno jedro
I vetar ljubavi da nas ponese
negde daleko
klizeci niz jutro vedro.... 

Kada noc dodje
i spusti se usamljenim drumovima
pozelim da budem
nekuda pored tebe...

Kada Dunav pocne da sapuce
i vetar se smiri
kada ucuti sve
i sve se stisa
pozelim da budem pored tebe
kao pored svetog Hrama
da se pomolim usnama
da ne budes sama...


JEDNOJ USAMLJENOJ DEVOJCICI.
Samoca je najteza
kada su noci najlepse....

Voleo sam te
uvek
i pre i posle
voleo sam te...

Voleo sam te pre nego sto si se rodila
i pre nego sam se rodio
znam da sam voleo
jer
ljubav je postojala i kada nismo postojali mi...

Prvo sam se rodio ja
da bih voleo...
onda
rodila si se ti
da bih voleo TEBE.

Jer
Ja te volim.

Volim tvoj osmeh
kada se protezes
volim tvoje oci
kada me gledaju
volim tvoj miris,tvoj ruz za usne i senku kada se razmaze...
volim te kada pricas mi
preko telefona
i "muziku kada mi propustis kroz zicu"
Volim pisma koja mi pises
i one lude razglednice...

 
Volim te kao sto se voli sunce
posle svih onih meseci
sa slovom "r" u svom imenu
volim te kao sto dete voli kolace,kao sto ti volis bob-tejla
kao sto ja volim tebe...

Rodjen sam da bih te voleo
svakoga dana mog zivota
i tu se vise nista ne moze
popraviti ni izmeniti...

I volecu te.
I kada bude padala kisa
jednako kao onda kada je nebo bilo plavo,
volecu te jer ljubav ne zna za vreme.
Volecu te kada ostarimo
i smrt se priblizi na treptaj oka,
Volecu te jer ljubav ne zna za kraj.

I volecu te kada budem i gladan i zedan
i bolestan i umoran
i kada mi bude hladno
i kada mi sunce udari u glavu
i onda kada budem mrzeo 
i sebe i druge
Volecu te...

Jer ljubav je jedini smisao ovog zivota.


I niko mi nikada
ne moze oduzeti moj smisao.

Ako ljubav i ne zna za nas...
veliki su oni koji poznaju ljubav!

Samo pocetak i kraj
ponesto i vrede
i onaj u oku sjaj
sto do kraja dovede.

Neka prodje,jer sve prodje...
Ali,neka bude!

Svaka sreca ponovo dodje
jedan je zivot za prave ljude! 

Ucini mi se...kao da je juce.

A bili je tako davno
kada si bila moja kraljica noci
i tajne koje smo delili
reci koje smo saputali
zvuce kao bajka
davno ispricana
pesma
davno opevana...

I zivimo da bi bezali
i bezimo da bi ziveli
sakrivamo se
cutimo
da nas ne oda
u uglu usne
u cosku oka
zaboravljena misao
priguseno osecanje
secanje... 

Trcimo protiv vetra
i dalje...
Zauvek.

Zapocni sve tesko,kao da je lako...
Sve sto je lako,radi ozbiljno,kao da je tesko...

Igraj se.

Neka posao bude zadovoljstvo.
Ne zaboravi da jedan gram entuzijazma moze zameniti tovare napornog,ali nenadahnutog rada.
Osmeh,kao odlikovanje nosi na licu.
To jeste najlepsa licna karta.
Neka te po tome prepoznaju.
:O)smeh uvek prija.
Uvek raduje.

Osmeh moze da zavrsi ono sto ni litar znoja ne ume.

Rad ne mora biti naporan da bi bio uspesan.

Rad mora biti stvaranje...jedino tako ima smisla.


I ne dozvoli da i jedan danasnji posao osvane u sutrasnjem danu.
Dosta je svakom danu svoje brige.

Radi i osmehuj se.

Osmeh ima to cudesno svojstvo da se umnozava i raduje...cak i kada ode daleko od nas,odapet kao strela...sa lica na lice.
Od duse do duse.

I niko ne zna
kolike se bure
okeanom duse bore...


Kada zatvoris oci 
I osetis nemire...

Najveci su ratovi i
najvece bune
u unutrasnjem  svemiru...

tamo se najgore trune.