Kap po kap

O kako bih voleo da zalutam
putevima prasnjavim i dalekim
sumama mracnim i gustim...

Da se izgubim
po morima
uzburkanim,strasnim...

Da nestanem
da me nema.

Samo za priliku,
za tu zelju ludu...

Da mi tvoje oci
svetionik budu.

Onoj koju je vredelo traziti...

"Ponekad izmislim sadasnjost,
da imam gde da prenocim"
nisam napisao ja
vec tamo neki Mika...

I kao da je to vazno
kada i ja
ponekad izmislim sadasnjost
da imam gde da prenocim...

I izmislim Zivot
i u njemu ljubav,
malenog Decaka
i dan divan
osuncan...
I malo neba
plavog
taman toliko 
da pod njega stanem.

Nista na ovom svetu nema
osim onog
sto se da zamisliti,
sebi samom srecu izmisliti.

I o tome sve sudbine bruje...
Svako sebi srecu snuje...

Svako je kovac svoje srece
i nikako drugacije biti nece...
 

E...decaku moj mili.

Citavog sam zivota
cekao jednog Tebe
da budes ona lepa rec
sto svemu ume da podari smisao.

I pricacu ti
na ono veliko Jednom
kako si mali bio i lep
i kako sam zbog tebe disao.

Pricao sam ti i danas
sasvim tiho
tamo
ispod plavog neba
ispod sjajnog sunca
na obali Dunava
pricao sam ti
sasvim tiho...

A ti si se smesio.

I osmehom svojim malim
vec si me tesio...