[ Generalna ] 11 Decembar, 2007 19:40

Oni su sami!

Na stanici "Zeleni venac"
prepunoj ljudi
njih dvoje stoje zagrljeni
sami za sebe
sami za ceo svet
zagrljeni uzivaju
u tisini koju stvaraju zaljubljena srca

Gledaju se u oci...

Cute.

Svaka izgovorena rec
narusila bi harmoniju njihovog postojanja
na stanici "Zeleni venac" 

[ Generalna ] 10 Decembar, 2007 22:48

Ljubav je vulkan
eksplozija strasti,zadovoljstva i bola
eksplozija divote,
a na kraju,zar se hladi
i ostaje samo pepeo i dim.
Ljubav je zivot
svakoga dana sve je lepsa i lepsa
ali umire polako i tada je draza,
a na kraju,smrt dolazi
i ostaje secanje samo.
Ljubav je letnji dan...
svakoga dana topliji i topliji
prolazi polako
hladniji i hladniji
dok mrak se ne spusti
i tama prekrije sve.
Ljubav je..

 

...nedovrsena pesma. 

[ Generalna ] 09 Decembar, 2007 21:53
Ti si moja moc
moje zadovoljstvo i bol
ti si sve sto imam
i sto nemam
sve sto postoji
i nikada nije postalo...
Svakoga jutra budi se u meni ljubav
tako jaka da pokrece sve,
citavu planetu i sve zvezde
tako snazna da bez nje
ni Sunce ne bi sijalo...
Svake veceri gasne u meni plam
i budi se tiha patnja
tako tiha da je samo ja cujem
tako posebna da samo mene boli...
Ljubav je tu.
Potrebna si mi jos sam TI.
[ Generalna ] 06 Decembar, 2007 12:13

Imao sam 20 godina kada sam ovo pisao.
Ne znam koliko sam daleko odmakao...

 

"Postoji u meni jedno bice,bice koje ne zelim.
Bice koje stalno razmislja,vaga,prosudjuje.Sve dovodi u sumnju,poredjenja.
Nikada se ne odmara,prepusta uzivanjima,vec stalno,razmislja i razmislja,trazi povode i uzroke,svrhu i smisao.
To bice je deo mene i ne mogu ga se odreci,ono od mene trazi da sam uvek budan,ono me podseca da nista sto zelim i radim nije vazno i da treba da trazim dalje:
Smisao u dubini zivota."

 A zatim:

 

"U sta biti siguran?
Covek ne sme biti siguran cak ni u svoju misao.Niko ne misli isto gladan i sit,
radostan ili tuzan.
Nema iste misli u umornom coveku i u onom koji je svez i cio.
Cak se ne misli isto upokretu i kada se sedi.
Misli su put za koji unapred ne znamo je li put ili stranputica...

I opet,covek ne moze niusta biti siguran,a ja cak ni u ovo sto sam napisao."

 

Eh,koliko lutanja u jednom mladom bicu.
I nikoga,tada,da pokaze put.
Sada,posle  mnogo zivotnog iskustva,nisam daleko odmakao.
Jedino sam nasao spokoj koji mi je tada toliko nedostajao.
I osecam se neizmerno bogat,sa takvim imanjem.

 

[ Ivana ] 05 Decembar, 2007 22:37
"Gle,kako je mesec lep"

rekla si zadovoljno,kao da je tvoj mesec
na tvome nebu,okruzenom zvezdama tvoga oka...
I pricamo...kao deca,otkrivamo tajne i skrivene misli
i precutimo uvek nesto
sto nam na misli dolazi samo kada se rastanemo...
I opet,tisina kada izlazis i odlazis.
I tada shvatim
pomislim na ono sto uvek mislima izmice:

nase sutra niko nam nije obecao
ni juce ne postoji ni na jednoj karti.
sve sto danas nekud ode
nikad nece da se vrati...

I onda,ostane samo trenutak
jedan jedini,neponovljiv
i nikada odgovor ni na jedno pitanje
istinu jedino moze reci tiho cutanje...



[ Generalna ] 05 Decembar, 2007 06:48
Pogresna rec
nesporazum
lose shvacena sala
nesto sto nikada nije trebalo izgovoriti
umor
losa volja
daljina
bezvoljnost…
Onda kad ti je svega preko glave,pa i vas…
Kada ustanes na levu nogu,i nastavis da koracas samo njom citav dan.
Pa,kad te boli glava i ne mozes nikoga ni da vidis,
ili kada drugi pricaju da nesto nije za tebe,a ti hoces pa hoces…
I onda kada ni sam ne znas sta hoces i treba li…ali negde duboko znas da je to sve sto ti treba i slusas taj glasic iz dubine i plasis se da ne nestane,jer ti jedino on govori sta treba…
Mnogo je nacina da ljubav prestane
ili nikada ne nastane.
NE DAJ!

[ Generalna ] 04 Decembar, 2007 08:58

Da li neko zna
zasto prva ljubav nikada nije i
poslednja
A zasto
uvek ostane jedina...
Zasto nikada niko ne ostari
ziveci u ljubavi citavog zivota,
zar jedini para koji ostaje
mora biti Romeo i Julija,
zar jedino smrt
moze da sacuva ljubav
do kraja zivota?

[ Generalna ] 03 Decembar, 2007 20:14

Jedan  me tvoj pogled ubio
i osmeh koji si mi poklonila
kao obecanje
kao ceznja i tiha bol
zelja...
Zasto si me tako gledala!
Nikad necu znati.
Nikada te necu ni videti.
Mozda...
Samo pogledi
samo osmesi
to je sve sto imam od tebe
samo jedan trenutak
u kome sam te voleo
u kome si me volela
u kome sam te...
izgubio,
a nikada te nisam imao.
Jedan trenutak
svaki trenutak
koji najavljuje vecnost.
Zasto si me pogledala tako
i zasto si se smesila
meni citavo vece,
kao lasta u prolece
naselila si se u moje srce
i napravila gnezdo od nemira
ljubavno gnezdo
koje nikada nece imati stanare.

 

[ Ivana ] 01 Decembar, 2007 10:03

Plahovita
zavodljiva
cudljiva
uzbudljiva
devojcice sanjiva...

Eto!

Dodaj jedan red
oduzmi nesto...
i to vise neces biti ti.

I dodao bih nesto
drugo oduzeo
ali hocu da te volim bas ovakvu.

 

 

[ Danijela ] 29 Novembar, 2007 08:56

Kako se sve zaboravi!
Brzo se zaboravi ljubav
i sapat i smeh
njeno nezno "volim te"
te lepe,najlepse oci
i medene usne
sto mirisu na mleko...
I topli zagrljaj
svaki put kada se rastajemo na jedan sat
planovi za buducnost koja nikada nije dosla
i secanja koja nikada nisu prosla...
Dobro je!
Stvarno je dobro sto se sve zaboravi.

[ Generalna ] 27 Novembar, 2007 21:52

Neznu kao dah meseca
veselu kao leptirov let
tajnovitu kao zvezde
ludu kao vino
lepu kao zivot...

trebam te. 

[ Generalna ] 26 Novembar, 2007 12:19

Brzina,akcija,dinamika...To su zakoni,to su stremljenja modernog sveta.
Ako zelis uspeh moras biti brz,dinamican,energican.
A sta je sa mirom,spokojem?Gde je spontanost,prirodnost?

Brzina tera nauku da otkriva...
Otkrila je mobilne telefone,lap top ,internet.
Tako covek pokusava da nadmudri fizicko postojanje i da bude na dva mesta u isto vreme.
A nece biti srecan ni na jednom od njih.
Covek moze biti srecan samo ako je spokojan i to tamo gde se nalazi i kada se nalazi.
Ziveti za sutra znaci umreti danas.
Ziveti negde drugde znaci ne postojati.

 

Vec dugo sam uznemiren i jedino sto mogu da pozelim od Boga jeste da mi podari mir i spokoj.
Te dve reci ponavljam u sebi kao molitvu svakoga dana kada otvorim oci i ugledam novi dan kako mi preti nemirom...

Mir i spokoj...
iako me te dve reci podsecaju na smrt.

Kisa je...
Otuda i mrak u meni.
Teski crni oblaci prekrivaju nebo
bacaju senku na moju dusu.
I kao da nikada nece biti sunca.
Udavicemo se u beskrajnoj kisi
danas jos beskrajnijoj...
Neka mi oproste svi oni tuzni
i oni koje zivot grize
Neka me na miru puste i usamljeni,ruzni
neka svako svoj metak zagrize...

Danas ni sebi nisam dobar.

Danas rezim kao pravi stepski vuk
kome ne treba niko
i urlik je jedini zvuk
na koji sam navik'o.
Samo mi treba jedno parce neba
na kraju dana da se mesec vidi
da zarezim i na njega
kao neko ko se nicega ne stidi.

 

[ Generalna ] 24 Novembar, 2007 20:42

Stvari se krecu  na bolje...spirala zivota.
Ponekad pomislim:verovati da se stvari krecu na bolje,cak i kada nam se tako ne cini.
Narocito onda kada nam se tako ne cini.
Koracali  napred ili nazad,svejedno je.Covek koji zna sta zeli i tome stremi sa nepodeljenom paznjom,uvek se krece napred.
Cak i kad pada...

 

"budemo i prodjemo,a ne saznamo sta smo sve mogli biti i uciniti "

Ivo Andric-Aska i vuk 

 

[ Generalna ] 23 Novembar, 2007 15:01

Probudio sam se posle teskog popodnevnog sna.
Probudio se,umorniji nego sto sam bio.To je bio san koji iscrpljuje i cedi dusu spavaca.
ne secam se vise,da li je bio lep ili strasan...znam samo da mi je curio iz ruku kao vruc,suv pesak sa svakim trenutkom koji me je vodio javi.

 

Procitao:
"srece covek  nece imati sve dok bude zeleo,nadao se ili strahovao..."

 

 

 

 

[ Pahuljica ] 22 Novembar, 2007 11:41

Kada sam ovo procitao,prvi osecaj je bio lagani drhtaj citavim telom.
Bila je to prica,citav jedan trenutak,koji sam u sebi osecao,ali nikada nisam zapisao.
Lutajuci po nekim blogovima sirom neta,"upoznao" sam i Hanibala Lektora,koji nije stedeo pohvale za sve sto sam napisao.
Bio sam zbunjen.
Siguran sam i sada da ne pisem nimalo posebno,pa to su samo piskaranja kojima oslobadjam svoju dusu preteranog pritiska!
Ali,eto...nekom je to izgledalo,ne samo lepo,vec i istinito.
Naime,sve sam vise ubedjen da su sve price opste i zajednicke,isto osecamo,isto se radujemo i isto boli.
Cak i onda kada mislimo da smo najusamljeniji u svom bolu.
I tako,citajuci,naidjem na pricu,Hanibalovu pricu,od koje mi je dah zastao.
Ne zato sto je lepa.
Ne!
Vec,zato sto je to moja prica,ona koju nikada nisam napisao,od reci do reci!
Nista ne bih dodao ni oduzeo.
Dragi druze,hvala ti na ovome,iako ne svesno,mnogo si me obradovao.
A da ne bi ostali duzni ostalim blogerima,"ukrao" sam tvoju pricu i sada je dajem na znanje:

 

 Ispricacu vam jednu pricu...
Pricu o neobicnom susretu.

Zureci kroz jedan od normalnih hladnih dana mog zivota,prolazio sam kroz park.
Pratio sam stazu koju su ljudi  napravili kroz snijeg,koji  je vec dugo padao.
Uporno sam se borio da zastitim lice od tog snijega.
Najedanput,na rukavu sam primjetio nesto divno.
Zastao sam...
Primetio sam jednu malu pahuljicu.
Ne znam koliko dugo je vec bila tu,ali je bila posebna.
Osvrnuo sam se oko sebe daprovjerim da li neko posmatra sta radim.
A sta sam radio?
Polako sam uzeo pahulju i stavio na dlan.
Tek tada sam primjetio koliko je ona,zapravo,divna i da se mnogo razlikuje od ostalih.
Bio sam ocaran njenom jednostavnoscu.
Eh,kako li je samo izgledala carobna...
Utim trenucima sam zaboravio na sve.
Zaboravio sam i na zivot,hladan dan i na snijeg.
Na zalost,moja zanesenost je trajala kratko.
Desilo se nesto,na sta sam potpuno zaboravio.
Pahuljica je pocela da se topi na mom dlanu!
Razocaran i vodjen zeljom da je jos malo zadrzim,na trenutak sam se dvoumio.
Ipak,sagnuo sam se i lagano je vratio tamo gdje treba da bude.
Brzo je vratila sjaj svoj i ljepotu,
jer bila je na mestu gdje i pripada.
Ja sam jos malo ostao u tom polozaju.
POsmatrajuci je i diveci joj se ponovo,ali ovog puta sa tugom,
jer sam znao da vise ne smijem da je uzmem.
Ustao sam i krenuo dalje.
Mnogo puta sam se osvrnuo u pravcu,gdje sam,do maloprije,
drzao na dlanu jednu pahuljicu...

«Prethodni   1 2 3 ... 25 26 27 28 29 30 31 32  Sledeći»