Kap po kap

Sunce sija
i kada ima magle...
I pre nego izvuces
neke zakljucke nagle:

Ono sto iznad magle sija
to nisi ti...

To je vise od tebe.

Ono sto kao sunce sija
to smo samo i jedino
TI i JA

Kazi
"volim te"
ali reci to tiho
lagano
jedva cujno
i pritom
pogledaj u oci
duboko
sasvim mirno
kao da svoj zivot gledas
i neka se
tada
dlanovi nadju
isprepletani
spojeni
srasli
kao dva stabla
i onda
dotakni mi usne
polako
i ovlas
dotakni ih svojim
medenim
priljubi celo uz moje
da budemo
kao dva stabla
cije su krosnje
zaboravile gde im je korenje...
I sve tako polako
lagano
jer
samo se tako
vecnost moze stvoriti

...u ovom svetu gde nista nije sveto
i nista nije zauvek.


Amin! 

Ukradi nekoliko minuta ovog dana
od svih onih
koji kradu tvoje vreme
iskradi se kradom
i posveti se Sebi
jer to je najiskrenija posveta
kojom se mozes obradovati…

Uzmi sebe celog
i povedi se negde
pored nekog usamljenog stabla
okreni lice Suncu
i zazmuri obavezno
jer se veliko Sunce stidi pogleda
iz nekih svojih razloga
bas….

Dopusti svetu i  postojanju da te miluju
da osetis svu lepotu trenutka
i zivota
dok topli zraci miluju
ovaj dan
i tebe u njemu…

I probaj sad da budes nesretan
majcin sine!

Pozuteli list
zaplesao je vazduhom
sa kraja na kraj
od jednog proleca
jednog divnog proleca
dok je sve mirisalo i pupelo
pa sve polako
niz dane i noci
do jedne jeseni
jedne mirisne jeseni
pune uzdaha i setne ceznje...

Rastuzi se sve
onih dana
kada jesen zakuca na pragove
tuzno
kao rastanak sto je tuzan
kada se dvoje vole
isprepletanih dlanova
a voz polako polazi
neumitno
otece kao vreme...

Tuzni su rastanci
i tuzna je jesen.

I ta je tuga
najava neceg lepog...

Svaki je rastanak
jedno obecanje
novi sastanak
novo radovanje
iza svakog kraja
nesto se novo krije
nista nije zauvek
i nista vecno nije...

Iza svakog rastanka
krije se jedna ceznja
to je prava svrha odlaska
jedina prava teznja...

Da ne kazes nekom:
"iz moga srca nestajes"

vec jedino pravo:
"mnogo mi nedostajes"

I svako se toga odavno seca
iza svake jeseni i hladnih zima
dolaze ona divna proleca... 

Ne ostavljam ovde,cesto,tudje stihove...
A,opet,ponekad sretnem nekog starog drugara
i gane me...
Kao ovog kisnog popodneva.



СЕРГЕЈ ЈЕСЕЊИН

ШТО САМ? КО САМ?

Што сам? Ко сам? Ја сам само сањар,
чији поглед гасне у магли и мемли,
живео сам успут, ко да сањам,
као многи други људи на тој земљи.

И тебе сад љубим по навици, дете,
зато што сам многе љубио, болећив,
зато успут, ко што палим цигарете,
говорим и шапћем заљубљене речи.

"Увек" и "љубљена" и "упамтит ћу",
а у души вазда иста пустош зрачи;
ако дирнеш страст у човекову бићу,
истину, без сумње, никад нећеш наћи.

Зато моја душа не зна што је језа
одбијених жеља, несхваћене туге.
Ти си, моја гипка, лаконога бреза,
створена и за ме и за многе друге.

Али, ако тражећ неку сродну душу.
везан против жеље, утонем у сети,
никад нећу да те љубомором гушим,
никад нећу тебе грдити ни клети.

Што сам? Ко сам? Ја сам само сањар,
чији поглед гасне у магли и мемли,
и волим те успут, ко да сањам,
као многе друге на тој земљи.
 

Kazes da bi volela
da ti sapnem ponekad
sasvim ponekad
da si najlepsa
i jedina ljubav mog zivota
kao da bih ja to mogao
da te lazem
i da gledam posle
kako se taj lepi nosic mrsti
kao savrseni barometar
tvoga raspolozenja...

Ma,ne mogu
neka prsti
sve od stenja i kamenja
ne mogu lagati
kada nisi
najlepsa
i jedina ljubav mog zivota…

Nisi!

Istina je sasvim drugacija
sasvim obicna
bas prosta!
Dugo sam lutao
i svuda trazio
gledao
pisao
slikao
ne bi li
najzad
i nasao
stvorio
odsanjao
ljubav svog zivota
jedinu i najvecu
kakvu jedino i priznajem
kakva jedino postoji...

Istina je jedna
sasvim prosta
da nisi ti ono jedino
i najbolje...

Nisi sve sto mi je dosta…

Ti si tek pocetak.

Najlepsa devojcica
i jedina moja ljubav
tek treba da se zgodi
sve ono sto tek treba da se rodi
rodice se jedne tihe noci...

U maju
ili mozda u decembru...

I bice kao bajka!

A ljubavi moje najvece...

ti ces biti majka!

U polutami
gde se tisina sa cutanjem bori
spustim poljubac na usne
moje poslednje ljubavi

i cutim.

Jako!

Tihujem
samo tako...


Jer se nista ne moze
i ne sme reci...
nista da prozbori
nista vise ne moze da se doda
tamo gde je pesma srca
jedina i najlepsa oda...