Kap po kap

Pusti vino
da sa usana potece
i ovo vece
neka postane vecnost
omami nas ukusima
bojama i mirisima
udari pecat,da zaboli
da znamo da smo zivi
i da nas neko voli....

Neka noc
iscuri kao pesak,suv i vreo
neka sve utone
mi smo te noci bili  deo
ove vasione...

Neka sve prodje
sve sto je bilo
ali ostace noc
ta divna noc
kada je umorna glava
pala u tvoje krilo...

Ti si moja tvrdjava.
Jedino sigurno mesto...

I odoleces zubu vremena.

Hoces li?

Niko vam nikada nije rekao
da ce bas ovako biti
da ce se svaka radost tesko zaraditi
a da je tuga
uvek verna druga
stalan gost i uvek bliska
bolna vriska...

Niko ni nagovestio nije
sta se tu krije
da ziveti nije lako
i nije sve medno i slatko...

Cak ni za ljubav niko vam nije rekao
da se opekao
da je tu istina jedna
nimalo cedna
da ne  moze previse da se podnese
i da bi svako trebao da voli
samo onoliko koliko moze da ponese 
u velikom svom srcu....

Zivot nije lak.
Ali je lep.

Samo
pre nego pozelimo...
trebamo znati
imamo li stomak za krupne zalogaje srece? 

Tuga nam pripada.
Srece nisu svacije....

Zasto svi  misle da je drugacije?

Nasmesilo se sunce...
I ja sam se nasmesio.
Kao da svi oni dani u kojima je carevala tama,kisa i tmurno raspolozenje sluze da povecaju slavu Sunca,radosti i srece...

Nalazim se u velikim razmisljanjima i pronalazenju svog puta.

Predati dusu onome u cemu sam sposoban i uspesan.
Ili ziveti slobodno i nesputano,kao i do sad.


Nikako ne mogu pogresiti.


Uvek i svuda sam svoj.
I nikada nisam sam.
Tu je,pilence...tiha i mudra.


Sa ugradjenim cipom koji,kao jedinu komandu,u sebi sadrzi naredbu  ocuvanja duha i duse.


Ostacu svoj.
Smesicu se i dalje.
Okupacu svaki svoj dan radosnom ponesenoscu
i crtacu osmehe svuda kuda prodjem.

Dusa nije na prodaju.


Sve se moze steci...
Izgubljeno vreme nikada niko mi nece moci vratiti.


Pruzio sam vrtlog svojih misli ka belini papira.
I podelio sa svima vama...

Osmehom vas pozdravlja

vas Stepskivuk

Po prvi put u zivotu,nisam srecan…
Skupio sam ovaj dan u saku,kao parce prljave hartije i pozeleo da ga bacim daleko od sebe.
Vreme je jedino sto imamo.
Kada nam neko ukrade malo naseg vremena,krade nas zivot.
Onog trenutka kada sam prestao da budem gospodar svog vremena,prestao sam biti i gospodar svog zivota.
A kako biti srecan,ako u rukama ne drzimo uzde sopstvenog zivota?

Sav uspeh i sve ono sto on nosi,menjao bih za malo mira,jutarnju kafu pored Dunava zazarenog od jutarnjeg sunca i sansu da spokojem ogrnem citav svoj dan,do sutona.
A nocu?
Nocu se sanja…

Otkud sad te suze... 
Ti mali dijamanti
iz ociju tvojih sjajnih
tih ociju sto me lepo miluju
svakim svojim pogledom
iz kojih volim da citam
ljubav
kao iz najlepseg romana na svetu.

Kada reka potece
iz svakog oka
to postane voda duboka
i svaka kap pece...
Cista tuga,esencija bola.

I ja ostanem nem...

Vise volim da se kupam
u zori tvoga osmeha
radosnom suncu tvoga smeha.

Suze su oci sto se od muke znoje
vise volim osmehe tvoje... 

Ocutalo je sunce
tvoju lepotu
mozda iz ljubomore
a ja nisam
i nikada ne bih uspeo
sakriti radost 
koju pruza pogled na te lepe oci.

Plavetnilu neba
u tvoja oka dva
moze se pribliziti
samo razigrani Dunav
tvoga pogleda...

Susret ocima
je dodir duse.
 

Kada bih nesto umro
nestala bi sa mnom
sva ona lepa i rumena jutra
Dunav bi zastao bez mog pogleda
i jutarnjeg osmeha
nestalo bi svako sutra
svaka nada i svako dobro sto ceka da dodje...

Nestali bi sa mnom
prvi moji  poljupci
prve ceznje
rastanci
rastopile bi se sve tuge
i sva ona slatka mastanja.
Ostale bi sve one pesme
one lepe pesme
koje nisam stigao ocutati
sve usne koje nisam stigao poljubiti
i one lepe oci,koje nisam stigao pogledati...

Nestalo bi tada
sve ono sto je bilo u meni
svako secanje
svaki dan sto je prosao
i narocito
one lepe duge noci
noci kada sam ljubio 
sakrivajuci se od meseca
iznad usnulog Dunava
sapucuci o vecnosti...

I sutra bi nestalo 
ono lepo sutra
u kojem sam hteo 
da docekam zoru
na nekoj planini
drzeci je za ruku
osecajuci vecnost
o kojoj sam toliko pricao
sutra u kom sam hteo
da kazem "volim te"
svakom kome nisam stigao
ono lepo sutra
od kog sam uvek okretao novi list
koje sam cekao sa osmehom
verom
da ce biti lepse nego bilo koje do sada

Mnogo bi toga nestalo.

Necu jos da umirem.


Niceg lepog nema u nepostojanju.


Zivot je najveca radost i slava Vaseljene!

Koga sam to hteo zagrliti?
Je li to san bio?

Vreme je sad razotkriti
sta sam to snio...

Da li je zabluda
voleti cisto,snazno
ili je samo zelja luda
a u stvari nikom vazno?

Da li je to jedini smisao
jedini razlog za sve
zbog cega sam pesme pisao
pratio svoje sne...