[ Generalna ] 02 Oktobar, 2018 10:15

Kažu da su sve sudbine
negde već zapisane
i najlepše pesme
one nenapisane.

I poljupci vreli
onih
koji se nikad nisu sreli.

I da je najlepše bilo
ono što se nikad nije zbilo.

Prolaze dani ovi
I prošli dani oni
ipak se radujem
što smo zajedno
šetali po vasioni.

Kažu da su sve sudbine
negde već zapisane
i najlepše pesme
one nenapisane.

Ali mene ipak veseli
što su se sreli
i naši poljupci vreli.

[ Generalna ] 18 Avgust, 2018 09:25
Pokaza mi Dunav
kako je lepo Sunce
kada se ogleda
u plavetnilu dubokih voda
kao dečak
kada se ogleda
u dubini očiju
svoje devojčice
i kako je lepo
kada tečeš
nekuda davno
i nekuda daleko
i baš te briga
da,baš te briga
kuda ćeš doteći.

Pokaza mi Dunav
kako je lepo Sunce.
[ Generalna ] 14 Avgust, 2018 18:37

U mirisnoj noći
posutoj
šuškavim zvezdama
šapuću zrikavci... 

Poljubac prvi
urezan jako
od strasti
do krvi. 

I slatko kao med i orasi
na veče Badnje
poljupci moje ljubavi
zadnje. 

U mirisnoj noći
posutoj
šuškavim zvezdama
šapuću zrikavci...

[ Generalna ] 15 Jun, 2018 16:10


Pilo se i veselilo
lupalo.
Dosađivalo i dangubilo
čupalo.

Vatale se zjale
jahale ale
sve zore polupale.

I sad kad se treznim
u danima ćudljivim
i bezveznim

doći će račun
sve da se naplati.

Koliki će biti ceh,
da li je veliki greh?

Da li je skupo i loše
kada se svi dani potroše?

A konobar dođe
u kafani života
I zbraja ture:

"Sve na svoje dođe
ne brini se, druže
i da si popio bure...
Nemaju čega de se boje
oni što su popili samo svoje."

I idem dalje.
Preskačem nove dane
kao dete lastiš...

I nehajno bacim konobaru
neke svoje najbolje dane...

Eto i tebi, malo
nek se nađe, za bakšiš.

[ Generalna ] 20 Februar, 2018 17:45

Ulazim tiho u polumrak sobe.
Sedam na ivicu kreveta.
Tišina.

Pomalo tugaljivo pomislim kako se bliži 40.
Četrdeset godina na ovoj divnoj planeti.
I već vidim, potpuno jasno, da ništa veliko i važno neću postići.
Sve one gimnazijske želje ,maštanja, svi veliki ciljevi i stremljenja. Sve se, konačno,svelo na pravu meru.
Dok brojim ovih divnih 40, pomišljam koliko toga lepog tek treba videti i doživeti.
Koliko toga uraditi...
Ipak, sačuvaj me Bože od velikih dela i velikih ljudi!
Sada je tek sve jasno.
Sabirajući sve one sreće koje mislimo da smo zaslužili, setimo se i svih onih tuga i nevolja koje su nas mimoišle...a tako lako su mogle da padnu na naš vrat.
Sreće su, sada to znam, tihe i nenametljive.
Male.
I zbir tih malih sreća čine jedan lep život.

Kroz pomrčinu nazirem dve male glave, šćućurene jedna uz drugu.
I slušam njihovo mirno disanje.

Dobro je.

Postigao sam sve što treba...

[ Generalna ] 28 Oktobar, 2017 14:05

Ni ovako vreo
ni ovako lud
ja...nemam kud.

I da lutam svetom
U krug i odasvud
ja...nemam kud.

I da mi neko da
sva bogatstva i silna čuda
ja nemam kuda...

Bez tebe.

Dok život
polako otiče
ništa me više
bez tebe ne dotiče.

Ni ovako vreo
ni ovako lud
bez tebe
nemam kud...

[ Generalna ] 25 Oktobar, 2017 17:35

Ljubavnoj strofi muziku tražim
Duši šapućem da smrt ne postoji
Veliku želju većom snažim
Slede me koraci, možda su moji...

Ne vidim lice svoje vrelo
Koje mi u susret nasmešeno ide
Ne vidim...
Ali moja dva lica se vide!

[ Generalna ] 22 Avgust, 2017 19:00

Ponekad se skupiš
u neku tišinu
i slušaš kako svira
neka pesma draga...

I pustiš da sve ide
nekuda
dovraga...

Jer i Dunavom
proteknu mnoge vode
i sve
ceo život ode
bez traga
nekuda dovraga.

Ponekad se skupiš
u neku tišinu
i slušaš kako svira
neka pesma draga.

I sve ode...

Dovraga.

[ Generalna ] 15 Jul, 2017 10:50
I živiš tako...svakoga dana po malo.
Boriš se, padaš i ponovo ustaješ.
Mora tako.
Drugačije ne biva.
Ali, ipak...

Divna je ovo planeta,i lep je ovo život, radost živa.

Ljudi raduju...
Ljudi vole.
Ali, kako ljudi umeju da bole!

I uvek smo nekom i nešto krivi.
Valjda i to smeta, što smo živi.
Sretni.
Pametni.

Što smo voljeni i volimo.

Ali,ipak.

Divna je ovo planeta.
I lep je ovo život.

Ali, šipak.
[ Generalna ] 16 Novembar, 2016 18:45
Kako vreme prolazi
osećam i znam
sve bih više da budem
ćutljiv i pomalo sam.

Kako vreme ide
sve više slutim
da je najbolje
da tihujem i ćutim...

Kako vreme odlazi
sve dok smo živi
uvek smo negde i nekome
za nešto krivi.

Prolaze dani
sve sa njima prodje
niko od vina
više nije napravio groždje.

Sve prolazi to nam je sudbina...

Nad nama prašina
oko nas tišina.

U ćutanju istina.
[ Generalna ] 14 April, 2016 11:00
Otkinem ovaj dan
ko peteljku sa trešnje
a kiša pada
i pada...

Sve bešnje i bešnje.

Polupam sva stakla
i pomešam sve boje
napravim dar mar!

Jer me jedna pesma dotakla
setila na nas dvoje
i podsetila...

kako sam star.

Prolaze dani i prolaze noći
kao vagoni po večnoj prugi
neki novi klinci će doći
i kao nekada mi...

voleće neki drugi.
[ Generalna ] 26 Februar, 2016 11:20

Idu ljudi ulicom...idu i spavaju.
Trče za svojim problemima, vuku ih za rukav.
Pričaju svima oko sebe o svojoj muci.
Idu, jure...a spavaju.

Srećom, primetim da ima i onih probudjenih.

Lako ih je videti...tiho se smeše.
Raduju sitnicama.
Minut sa njima je osunčan.

Kada ih sretnem negde na internetu, imam prilike da pročitam nešto ozareno i blago.
Puno ljubavi.

Ima ljudi budnih.

Ima i onih uspavanih i zaludnih.

Bludnih.

Idu ljudi ulicom...idu i spavaju.

Samo se oni budni

jedni drugim raduju.

[ Generalna ] 14 Februar, 2016 11:44

Da li već sve pametno već zapisano i rečeno?

Reče neko i negde.

A ne želim da verujem u to.

 Ne znam...veća li su prostranstva duše, ili je veći ovaj lepi život, pun uspona i padova, prilika i neprilika.
Ne drhti svako isto kada vidi izlazak sunca, ili kad ljubi promrzlo dete.
Pa tek to što svako na svoj način ume da opiše sve ono što je svima blisko...život i smrt, ljubav i mržnju. Rat i mir.
Što više čitam, sve mi se više čini da ima novih tema i svetova.
Sve više horizonata i dubina.
Sećam se da sam negde pročitao citat tadašnjeg direktora Biroa za Inovacije SAD, koji je , pre stotinjak godina, tvrdio kako je sve veliko i važno već izumljeno.
A nije.
I neće biti.
Čovečanstvo uvek ide napred, ma kako se nama činilo da stoji.

Tako, mislim da ima još mnogo pisaca, možda tek sada rodjenih, koji će umeti da donesu nešto novo i nesvakidašnje.

Istina, ljubav je jedna... i svako se može pronaći u nadahnutim ljubavnim stihovima.
Ali, ma kako melodije bile iste, ne svira li svaka duša neku svoju notu?

Ne želim da verujem da je sve već rečeno i zapisano.

Dokle god ima šarmantnih pripovedača, koji umeju i mnogo puta ponovljenu priču, da ispričaju na svoj, uvek uzbudljiv i maštovit način. 

[ Generalna ] 08 Februar, 2016 11:12
Dodje ti tako 
nekuda da odlutaš
ili bar besno
očima da kolutaš.

Dodje ti da kreneš
nekuda da nestaneš
za sobom
da se i ne okreneš.


A kada jednom
konačno i  kreneš
 i sebe poneseš, 

biće ti svejedno  gde ćeš da se doneseš.

Jer, ma gde da si
gde god da ti misao šeta...
Tamo gde si ti
tu ti je centar sveta.


Eto,morao sam jednom
i ovo tiho reći:

Od sebe niko i nikad
nije uspeo  pobeći.
[ Generalna ] 05 Februar, 2016 18:00
Prošlo je nekoliko godina od redovnog objavljivanja postova na ovom blog servisu.
Nekada, bilo je ovde lepog druženja, raznih izazova u pisanju...pa sve do objavljivanja nekoliko blogerskih knjiga.
U medjuvremenu, oni koji su pratili moje pisanje ovde, bili su svedoci ljubavi u nastajanju i rastenju.
Danas, ja sam otac dva mala dečaka, glava četvorošlane porodice.

I ono što je u svemu tome nedostajalo, bilo je pisanje...

Posle nekoliko godina pauze, shvatio sam da je pisanje on line dnevnika veliki ventil.
Šansa da zastanemo i razmislimo o životu, ljudima i sebi samima.
Da pratimo ona fina kolebanja duše, dok polako rastemo u svojim željama i dostignućima.

I evo me ponovo.

Sa mislima o sreći.

O tome da je sreća stanje duha, pre nego bilo šta drugo.
Da je sreća biti, a ne imati.
Da za sreću moežemo samo reći da je živimo, nikako da je posedujemo.
Jer je neuhvatljiva.
Kolebljiva.
Nestalna.

Danas, sreću nalazim u miru.
Zadovoljstvu postojanja pored svoje porodice.

Toliko toga sam postigao, zadovoljan onim što imam i gde sam stigao.

Ali, ipak.

Nešto nedostaje, unosi nemir i traži od mene da ne posustajem.

Da ima još toliko toga što želim da uradim i da iza ovog osunčanog proplanka na kome se nalazim, ima još mnogo vrhova koje želim da osvojim.



A čovek je veliki, ili mali, samo onoliko koliko su velike ili male želje koje ga pokreću...

Kažu da čovek koji želi da bude srećan na ovom svetu treba da bude pažljiv najmanje dva puta.
Onda kada bira ljubav svog života, i onda kada bira ono čime će se baviti u životu.

Vreme je da ponovo široko otvorim oči...

Ajd, uzdravlje!






1 2 3 ... 30 31 32  Sledeći»