Kap po kap

Osmehom natkrili citavu planetu!
Oboji sve u boje nekog aprila...
Neka oseti svako na svetu
kuda si sve bila...

Kako nagraditi 
nekog ko ume 
drugog da razume
osmehom da leci
i tugu ko zna
da zanavek odagna
cime platiti
to beskrajno strpljenje
nadu i divljenje
srcem celog sveta
i dusom deteta?

Nikako!


Blagom je blagost
najveca cast....
 

U dugi tvoga oka
mesec se ogledao
bas kao tvoje lepo lice
u ogledalu Dunava

A ja sam gledao
i cutao
Tebe
Mesec
Dunav...

Ta je lepota
i mene
nacinila posebnim.


 

Da...

Hodio sam nocas po Mesecevoj prasini
nosio me vetar kroz puste predele
bio i na usijanom limenom krovu
i u onom tramvaju
sto ga zovu "zelja"
kao Petar Pan lutao
druzio se sa Zvoncicom
ovom i onom
ronio po najdivnijim okeanima
za noc sam putovao danima...

I ljubio sam tebe
uzavrelu i drhtavu
medenu...
Ispijao ti dahom oci
a srce?
Da iz grudi iskoci...
jos uvek.


Jos uvek je lepo sanjati te! 

Koliko je lude hrabrosti
u tome...

Koliko iscekivanja
slatke ceznje
koliko srece i osmeha
onih lepih osmeha
sto se umnozavaju 
pa raduju Planetu.
Koliko treperavih zvezda
na nebu
kada i Mesec dobije smisao
tek kada ga zaljubljeni gledaju...
Koliko straha,neizvesnosti
koliko tisine,strepnje,boli...
Koliko svega ima
u tim tihim recima
kada ti neko sapne
da te iskreno,decije
voli....

Kao letnje vece
osmeh deteta
kao miris proleca
poljubac vile
kao cistota snega
dusa dobrog coveka...

I tako doveka.

Najlepsa si ti.... 

U tisini tvoga osmeha
nasmejala su se sva leta
u rosi tvoga oka
udavise se sve kise Sveta...


Ima jos ljubavi na ovom svetu
i ceznje
jos se voli,pati,boli...
Na svakoj klupi
pod svakim kestenom
pored reke
neko se voli
zaljubljeno gleda
sapuce...
tiho smesi.

Jedna je ljubav za citav svet...

Na snazna ramena Dunava sednem
zamisljen i nem
ceznem....


Za svim onim
sto nije bilo
a bas je i moglo
i onda
za svim onim sto je bilo
a bas i nije moralo...

I nije vazno.


Svaki dan,svaka tura zivotnoga pica
vodi nas do same srzi nasega bica...

Sve  ima svoje.

I sapat i smeh
i vrlina i greh

...eh.

Neka ovo ne bude jos samo jedna oda
da li je bol
muskog ili zenskog roda?

Da li svakog isto boli
i kad  nije voljen,
a svejedno voli...

Nalepi osmeh
na ovo suncano nebo
zapevaj glasno
da planeta zadrhti...


Jedan je zivot
jednom se voli snazno
i neka se zivi zivot ceo
i ceo zivot voli
jer jedino je to vazno...

cak i kada boli.


 

Noc se tiho
za sebe buni
vec je juni...

Oblacic se vedro 
nasmejao Luni
vec je juni...

U dlan,kao carobnjak
lagano duni
i vec je juni...

I u meni
sve se snagom strasti buni
vec je juni...

Junske se carobne noci
mirisom probudile
a svaki san u meni spava
nocne se vile uzbudile
poludela je vrela glava...


Ako je svaki mesec,mesec ljubavi...

Neka Juni bude mesec strasti.
I nocas je vazno poljubac ukrasti...

 

Ima dana
kada stresem sa sebe
ljusturu stvarnosti,
zamisljen i nem
nad sebe stanem
i... odustanem. 

U besmislu svega
umorim dusu
i hocu da nestanem
nekuda u beskraj...

Samo me jedna nit
tada na planeti cuva
samo nezan dodir,tih i lagan
kao kada srce kuca...
Nista nije cvrsto i jako
kao snaga tvoga poljupca.
 

Pozdravite Sunce
svom silinom svoje duse
nazdravite toj lepoti i sjaju
i setite se da je sva sreca sveta
upravo u tom beskraju...

Ko nije verovao
da lepote dodju posle tuge
ne zna ni da posle kise
sjaje najlepse duge...

Zahvalite se Nebu na lepoti kojom nas obasipa.
Zatvoreni u svoje brige,nikada necemo videti zivot.

Seo bih
i pisao
po citav dan
tebi
da te dotaknem
recima
kada usnama
ne mogu stici...

I voleo bih tebe
vecnost celu
i jos jedan dan
da osetis iskreno
i na delu
svaku rec i svaki san...

Svaki dodir
neznost
sapat
srca damar
sve sto mogu dvoje
kada postanu jedno
sve neka stane
u camac jedan i jedno jedro
I vetar ljubavi da nas ponese
negde daleko
klizeci niz jutro vedro....