[ Generalna ] 26 Februar, 2009 09:01
Nasao sam!

Celo jedno bogatstvo
svezinu proleca
i nadu novih dana...

Pronasao sam
sve sto sam ikada trazio
i sve sto mi je ikada bilo potrebno
tamo gde se sakrilo
sve sto sam ikada trazio
sve sto mi je bilo potrebno...


Nasao sam sve sto je vredno
Nasao sam  srecu.

Sve,kao u slatkom grehu...
Sve!
U tvom drazesnom smehu!


[ Generalna ] 23 Februar, 2009 11:58

Nikada nisam voleo rodjendane...bio  je to samo datum koji je oznacavao da smo obisli jos jedan krug planetom oko Sunca.
Dan kada se lepo obucemo,docekujemo goste...primamo poklone i smesimo se,po citav dan se smesimo.
A onda,sto sam stariji postajao,sirio se krug ljudi koje poznajem...mnozio se broj onih koje volim,ovako  ili onako...svet mi se cinio pun posebnih ljudi,izuzetnih dusa.
I,odjednom,sto sam stariji bivao,ja sam sa sve vecom ,gotovo decijom radoscu,cekao poklone,cestitke...lepe reci.
Svaki je dan na ovoj Planeti bio izuzetan dar,a osecaj koji se skupi u meni,kada se oko mene okupe svi ti dragi ljudi,puni ljubavi i iskrenih zelja,taj se osecaj ne moze ni sa cim porediti.
Dusa mi raste,kako kazu Cigani...

I nije to sujeta.

To je cist osecaj srece,sto je oko mene toliko dobrih ljudi.
Toliko ljubavi.
Znak da ostavljamo trag u svetu oko nas.
Da dusom dodirujemo druge.
Da je ljubav magicna.
Da ima svojstvo da se siri i uvecava.
Da je osmeh najveci dar.
I da je naveci dar nekoga nasmesiti.


Od svih ljudi,najdrazi su mi bas oni koji postoje samo na ovom blogu.
Jedino sto nas spaja,jesu dodiri duse,kojima se upoznajemo ,iz dana u dan.
Cista esencija ljubavi.
Mozda nam se lica nikada i ne sretnu...ali znam da su se ovde okupile ciste i lepe duse.
Ljubav je savrsena,upravo zbog  moci da postoji mimo svih pravila,bez ikakvih ogranicenja...
Ne postoje ni vreme,ni prostor...samo dodiri duse.
I mi koji smo se u tim dodirima prepoznali i zavoleli...

Hvala dragoj Sanjarenja...
Hvala premudroj Domacici.
Zahvaljujem osetljivom duhu nase Casper...

Hvala svima koje necu danas nabrojati,ali znate da vas u srcu zbrajam svakoga dana.


Voli vas vas Stepskivuk.




[ Generalna ] 20 Februar, 2009 09:25

Sedela sam u cekaonici kod zubara. Tako sam primetila diplomu zubara i videla poznato ime i prezime. On je isao u moje odeljenje i bila sam ludo zaljubljena u njega. Kada sam ga, medjutim, videla to nije bio on vec neki sedi deda, izboranog lica, sa debelim naocarima.

Ipak, cim sam sela u stolicu, nisam mogla da izdrzim i pitala sam ga:

- Da li ste Vi isli u Gimnaziju?

Rekao je:

- Da, maturirao sam 1974 godine, otkud znate.

- Pa bili ste u mom odeljenju, odgovorila sam ushiceno.

I onda me je taj odvratni, sedi, coravi, izborani pedercina pitao:

- A sta ste predavali?


:-)

 

 

Nije mi u navici da radim copy/paste tekstova koji je dosao do mene na netu...
Ali ovaj me oborio sa nogu... 

[ Generalna ] 19 Februar, 2009 09:44

Cvrsto verujem da biti dobar,na ovom svetu,ne znaci i biti naivan.
Verujem u to da nas dobro vaspitanje cuva od pakosti i zla,onih drugih.
Verujem samo u onu sudbinu koja,bar na kraju,uvek nagradi one kojima je ljubav i nesebicnost bio jedini pokretac.
Verujem da su pakost,zlo,sebicnost i dvolicnost kategorije koje ne mogu da traju.
Verujem da su dobrota i ljubav vecite vrednosti.
Da su ono sto ovaj svet cini lepim.
Da cine ovaj svet mogucim.
Da pokvarenost karaktera izjeda samo sebe.
I da nepokolebljiva ljubav i paznja prema drugima mora da gane i najokorelije srce.
Verujem da je novac stvar na koju treba da gledamo nemarno,kao i na vazduh koji udisemo:
Potreban nam je za zivot ...ali ga uvek ima tacno onoliko koliko nam je za zivot potrebno.
Ako neko ne veruje,neka proba da udise vise vazduha nego sto mu je potrebno.

Cvrsto verujem da hodam pravim putem.
Da ono su sta verujem nisu bajke.
Da cu u to verovati do kraja svog zivota.
I da se nikada necu pokolebati.

Jer ne dam nikome da me dovede u sumnju.

Ljubav je sunce koje greje voljene...a najvise one koji vole. 

[ Danijela ] 17 Februar, 2009 09:03

Bolestan sam
bez nade u ozdravljenje
zatvoren sam
bez snage za oslobodjenje
srecan sam
a ne znam razloge...

I eto ljubavi. 

[ Danijela ] 16 Februar, 2009 09:30

Prolazi milenijum
kap po kap
jos
1000 godina
u kojima sam te voleo...

I jos jedna noc
u kojoj sam
hrabro
junacki
mogao bez tebe...

Eto...

Sada vec sigurno
smem reci,glasno i tecno:

Na ovoj sam planeti...
samo da bih tebe voleo vecno. 

[ Generalna ] 15 Februar, 2009 16:31

Opet je hladno...i depresivno.
Kraj zime uvek mi tesko pada.Vise me ne raduje sneg(lep mi je samo onaj prvi),hladnoca postaje iritirajuca,cekam prve znake proleca...a oni izostaju,pa mi zima izgleda uvek nepodnosljivo duga.
Ustao sam rano,kao i uvek.Nedelja je..druzio se,popio kafu sa svima onima koje ne stignem da vidim tokom nedelje.
Usao u lenjo popodne...okrecem se oko sebe,smisljam kuda cu i sta cu.
Mozda neka picerija,sa devojkom?
Mrzi  me da vozim do Slankamena,vreme me iritira.A tamo i nema nista zanimljivo,u ovo doba godine.
Samo smrznut Dunav.
Mucenik.
Da se prosetamo,besmisleno je...ne volim da lezim u krevetu i gledam,kao neke filmove.
Drugari u amaterskom pozoristu danas nemaju ni probe.
Znam...napisacu nesto na blogu.
Otici cu negde,gde me noge odnesu.
I kada se vratim,citacu komentare...
Eto sta cu ;-) 

[ Generalna ] 12 Februar, 2009 14:23

Sav se sjaj
u jednom savrsenom danu
pretvori u samo jednom trenu
u prah i tamu.

I tada
srce krug preskoci
i sve zastane
kada u jednome trenu
sve,bas sve,nestane...

Svoju ljubav
kao tihi plamen
nezno rukom cuvati...
Inace
i najmanji dasak
moze je bestragom oduvati.... 

 

[ Generalna ] 11 Februar, 2009 14:49
Uz tebe sve

bez tebe nista...



O,kakva je to divota!

Ljubav je jedini med ovoga zivota...
[ Generalna ] 01 Februar, 2009 13:58
Eto,stiglo je...iscedio je predugi januar svoj poslednji dan i slozio se na gomilu svih onih meseci za nama.
Zakoracili smo u februar.
Nipocemu poseban.
Sasvim obican dan,prvi dan,jednog sasvim obicnog meseca...
Istina,to je mesec u kome sam se rodio.
Istina,februar je mesec u kome izdise zima,pocinju da pucaju ledeni okovi i sve se sprema za onaj mesec u kome svakoga dana otkrivamo prve vesnike proleca.
Ali,obican je to  mesec,kao i svaki februar svih onih godina koje smo ostavili za nama.
Prodje januar sa svim onim praznicima,svim zeljama i nadanjima koje smo polozili u ovu svezu i novu godinu.
Prodje i vreme kada smo "pocinjali zivot iz pocetka" i zaklinjali se da cemo od sada uciniti sta treba za svoj zivot...
To je to.
Stiglo je.
Ostavite cigarete.
Pocnite sa dijetom.
Bavite se sportom.
Volite svet oko sebe.
Pazite na druge ljude.
Naucite se postovanju...

Ako vec od sutra ne pocnete da ispunjavate sve sto ste sebi obecali u novogodisnjoj noci,necete nikada.
I ovu godinu cete baciti.

Da li ste svesni toga?