[ Generalna ] 30 Septembar, 2008 19:29

Kako je tesko sujetnima
kako sebicnima
koliko nemira duse
u uterivacima Dugova(kuda li ih uteruju?)
isterivacima Pravde(kuda li je isteruju?)

Kako je prazno namrstenima,
samotno ljutima...

Koliko krivih Drina
ispraviti
uvreda otrpeti
psovki izreci...



Kratak je ovaj zivot
i za one
koji su tu na radost i srecu 
kratak i onima
koji hoce da se muce,gledaju tudju vrecu.
Kratak je zivot svakako...
Pa
zasto ga onda
trositi na gluposti
kada zvezde citavu noc cekaju
da uzivamo u njihovom treperenju?

[ Generalna ] 25 Septembar, 2008 23:37

Dolaze i odlaze
lazu
tuguju...
Neki ismevaju
neki i snevaju
uvredjeni
ubedjeni
neko na svojoj strani
neko ni na cijoj
neko ga boli u grudima
neko  ne veruje ljudima...


Tako vazno
Tako bitno.

Tako ljudski...

 

Ali,
bas,
pa,
takoreci
 
NIJE VAZNO!!!

I nista nije bitno...

Nekom se Mesec zapleo u pogled
negde iza oblaka
neko se zaljubio u Decaka
nekoga Devojcica zacudila
ostavila bez daha...

Neko se uplasio zivota
neko poceo da sanja,
nekoga jos uvek prva ljubav proganja.

Nije vazno
zaista
malo sta izgleda tako vazno
kad te neko zagrli iskreno i tako snazno
kao da grli  celi svoj zivot.



[ Ivana ] 23 Septembar, 2008 20:05

Nije zadrhtao Dunav
kada sam te poljubio
niti je Mesec
prebledeo od tog prizora...

Nisu se Zvezde ni malo uskomesale
niti  se Zemlja potresla...

Nije.

Ali ja jesam.

Da zapamtim...


 

[ Generalna ] 21 Septembar, 2008 15:45
Ona je mala i slatka…kada je covek vidi pozeli da je zagrli i vise nikada ne pusti,da je stavi na dlan i uziva u leprsanju njenih sarenih krila.Kakva sad krila?E pa nema krila,ali je leprsava i vesela,kao Zvoncica iz Petra Pana.Eto takva je.
Na njenom licu stalno plese osmeh koji topi sve. Oci, kao u laneta,gledaju svet oko sebe sa slatkom naivnoscu,oci decije,oci sanjive… I nikome pogled nije tako mazan kao njoj kada je zaljubljena.
A kako tek voli!Jedan trenutak njene ljubavi je kao citav zivot.I onaj osmeh koji krije dlanovima kada je srecna,tada kao da je citav svet srecan.Stvorena za sve:za dan i za noc, za muziku i za tisinu, za ljubav i za svadju, stvorena za poljupce, za neznost,strast…
Sve za njenu srecu,a opet ona nije srecna.
Vidi se da nije srecna.Po zamisljenom pogledu,po nestaslucima koji odaju nemir duse,po zelji da uvek bude negde drugde-dalje od ljudi koje poznaje,dalje od svog zivota,dalje od sebe…
Ipak,ima nade za nju.Mora je biti.Ponekad mrak izbija iz njenih tamnih ociju,povredjuje sve koji je vole i tada cini sve da je se zamrzi,ali kod nekoga to ne uspeva.
Ona ima nekoga od koga nije uspela sakriti svoje dobro srce i dusu koja se nije stigla uprljati,jer se za zlato prljavstina ne hvata.
“Plasi me zivot” rekla je jednom.A nije shvatila da se zivota ne treba plasiti.Treba ga ziveti.Jer zivot je sve sto imamo sa svim svojim usponima padovima,nepredvidljivoscima,sa njegovim radostima i tugama….
Kako joj nedostaje sigurna ruka da je vodi kroz lavirinte sudbine i jos vise-kroz hodnike njenog srca,jer tako lako zaluta,taj mali leptiric u njoj, koji ne zna koji je cvet najsladji.
Ali tu ruku mora sama pronaci,ili sto je teze:prepoznati pravi dlan,medju onima koji su pruzeni ka njoj.
Plasim se za nju.
Voleo bih da smo slucajni znanci,samo dve osobe koje su prosle jedna pored druge…i zaboravile se.Ali nismo.
Jednom me je nazvala svojom srecom i ja sam pozeleo da to ostanem citavog zivota.
Ne znam zasto.Mozda jer je to lep osecaj-biti necija sreca.A mozda i zato sto znam da ona ume sve da vrati stostruko-i ljubav i mrznju.
I na kraju,jos hiljade i hiljade reci moze se potrositi na nju i sve ce biti prazne
i odzvanjace suplje.
Nikada vise niti jednu jedinu rec ne treba reci.Nista vise osim onoga sto stane u zagrljaj i tisinu.Jer samo to je istina kada je ona u pitanju.

[ Generalna ] 19 Septembar, 2008 20:30
U besanu
U bezdanu
U beznadju

U kraju
na dnu
cemeru i jadu...

Pronadji svoj put.

Sa dna
Jedini put koji nam ostane
je onaj koji vodi vrhu...
[ Generalna ] 18 Septembar, 2008 20:17
Kao kapi kise
i od kise tise
slusam kako dise
dok spava...


Ona spava...
Gledam.
Cutim(kao da se moze nesto drugo...)
Mislim...
Kako je lepa.
Kako je jedino moguce
naslutiti lepotu necije duse
onda kada san
bistri lice...

[ Generalna ] 17 Septembar, 2008 19:29
Dolazis
kuci
skidas
sa sebe
jos jedan umoran dan...

Lezes
u krevet
zatvaras
oci
pored prozora
zatvorenog
bas kao vrata
zatvorena
za tebe...

Uzdises
otvaras
oci
ponovo ih sklapas
i pustas
jednu malu
bisernu
sjajnu
suzu niz obraz...

Neka mera mene u tvom zivotu
bude taj maleni biser
tvoga oka.
Toliko da ti znacim.
Vise mi ne treba.
[ Generalna ] 16 Septembar, 2008 21:24
Kao dana nekih dalekih
kao mirisa i boja
davno proslih...

Seti se mene.

Kao ruze ispod uzglavlja
seti se mene
kao cveta koji se ne ponavlja...


(svaki rastanak obecava nova vidjenja)
It ain't over till it's over...

Ko razume...
[ Generalna ] 15 Septembar, 2008 21:53


I ovo lepo leto je otputovalo u necije secanje.
Neko ce ga zapamtiti po prvim poljupcima,dugim setnjama i sapatima do zore.
Nekome,ovo leto je donelo nove radosti,nova draga lica i predele iz maste...
Sve sto je ostalo lepo,uredno je spakovano u sarene kutije uspomena.Neke,manje lepe stvari,
ostace zaboravljene...
Ostace za nama mora,mirisi borovine...druzenje pored reke,tihe sutoni i raspevana jutra.
Hladno je sada.
Jeste.
Ali....
Dolaze nam topli dlanovi,ruka u ruci.
Miris pecenih kestenja i setnja po opalom liscu...
Dolaze nam kristalne noci i treperave zvezde.
Saputanja u magli,kada sve izgleda misticno i magicno..tiho.
Dolaze prvi snegovi,cisti i beli,sa onim ogromnim pahuljama koje volimo da gledamo,dok se tope
na dlanovima.
Sneg za vratom,kada nas iznenadi nasa ljubav,dok gledamo negde u stranu.
Stize nam miris vrucih cajeva i kuvanog vina...
Hladni nosici i topli poljupci.

Svako je doba lepo
kada je covek zaljubljen
i spokojan... 

[ Generalna ] 14 Septembar, 2008 18:57

Zazmuri
oseti
udahni
zadrhti...
Medju stotinama poljubaca
odaberi najlepsi...
I opet
sacuvao sam na svojim usnama
onaj poslednji
samo za tebe
onaj od koga
srce zadrhti
ostanes bez daha
i naslutis novi svet.


Nikada nisam
i nikada necu
dici ruke od tebe!
Sve sto odem
daleko
dalje od tebe
bice to onaj put
kojim cu ti biti blizi...

 

[ Generalna ] 13 Septembar, 2008 13:30

Hteo sam sa tobom
visoko
bas visoko...
Da dotaknem Nebo.


Hteo sam citavu vecnost
da podelim
trenutak po trenutak
tacno onoliko lepih trenutaka
koliko ih stane u jedan savrseno lepi zivot.
Sa tobom.
Hteo sam sve.
I vise od toga!
Hteo sam da budes moja najveca pobeda
a ja da ti budem
najveca sreca...
I da se osmehujes tim lepim osmehom
onako lepo kako umes
kada me vidis.

Mnogo sam hteo.

Ti i ja ne umemo da budemo srecni.
Zajedno.

[ Generalna ] 12 Septembar, 2008 11:29

Kako bih voleo da zaspem
da se ne probudim dugo
toliko dugo

koliko je potrebno
da sve ovo prodje,
da nestane svako “moras”’
da ne moram da jurim
da ne moram
da vidjam one koje ne vredi gledati
niti da slusam one koje nema svrhe cuti…

Hocu da budem sam
taman toliko kratkih trenutaka
da ponovo osetim
kako je lepa tisina
kako je duga noc…

 

 



Onaj koji je svuda
i svakome na dlanu
nigde nije.
Oni koji trebaju svima
|nikome ne trebaju…

[ Generalna ] 06 Septembar, 2008 10:22
Kao nezan dodir
u blistavoj noci
vetar nosi sapate
da dotaknu dusu ispunjenu nemirom...

"Nema tu tajni
sreca  je u srcu
i lako je naci
onoj
koja ume da je prepozna..."


Ne verujmo ni jednoj sreci
osim onoj koja trazi da se borimo za nju.
[ Generalna ] 04 Septembar, 2008 22:18

Plovio sam morima
dalekim i pustim
sanjao po oblacima
nestasnim i ludim...
Nosili me Vetrovi
umivala Mora
hrabrile Zvezde
umirivao Mesec...
Svasta sam video
posvuda bio
leteo
ronio
setao
plivao
i nista nisam nasao...

Kada se krug zatvori
i svaka ceznja umine
kad se sve stisa
i koprena sa lutanja skine
nadjem nesto tiho i ludo
kao u nekom sanu
nadjem svu srecu sveta
na tvom malenom dlanu...


 

[ Generalna ] 02 Septembar, 2008 12:24

...evo me tu
Ako ste me zaboravili,ne zavaravajte se...jos uvek vas volim i citam kada god stignem.
Plovio sam morima,hodio putevima...bio tako daleko da sam shvatio da je kod kuce uvek najlepse.
Nemam mnogo vremena da vam pisem,ali se srce napunilo recima a oci dogadjajima,da jedva cekam da sednem i saram po hartiji.
Znam,uvek ce se naci,ovde,neko dokon da cita ono sta pisem.
I pisacu...samo da dodjem do daha.

Zdravo mi ostajte.