[ "prava" poezija ] 06 Novembar, 2009 16:45

 

 

 

 

 

 

 

Ne ostavljam ovde,cesto,tudje stihove...
A,opet,ponekad sretnem nekog starog drugara
i gane me...
Kao ovog kisnog popodneva.



СЕРГЕЈ ЈЕСЕЊИН

ШТО САМ? КО САМ?

Што сам? Ко сам? Ја сам само сањар,
чији поглед гасне у магли и мемли,
живео сам успут, ко да сањам,
као многи други људи на тој земљи.

И тебе сад љубим по навици, дете,
зато што сам многе љубио, болећив,
зато успут, ко што палим цигарете,
говорим и шапћем заљубљене речи.

"Увек" и "љубљена" и "упамтит ћу",
а у души вазда иста пустош зрачи;
ако дирнеш страст у човекову бићу,
истину, без сумње, никад нећеш наћи.

Зато моја душа не зна што је језа
одбијених жеља, несхваћене туге.
Ти си, моја гипка, лаконога бреза,
створена и за ме и за многе друге.

Али, ако тражећ неку сродну душу.
везан против жеље, утонем у сети,
никад нећу да те љубомором гушим,
никад нећу тебе грдити ни клети.

Што сам? Ко сам? Ја сам само сањар,
чији поглед гасне у магли и мемли,
и волим те успут, ко да сањам,
као многе друге на тој земљи.
 

[ "prava" poezija ] 23 Jul, 2008 21:31
Spustila se jos jedna sreda,lagano niz Dunav...ni po cemu posebna,sasvim obicna.
Neko je radio,neko ucio...neko je dremljivo sanjario,gledao filmove,citao...ja sam izmisljao.

Izmislio sam,tako
jednu sanjivu devojcicu
jednu veselu ludu blesavu
sto voli da stoji na rukama
i da plese po ceo dan
zamislio je negde tamo...negde daleko
pa pomislio kako bi lepo bilo
kada bih njoj
bas tako zamisljenoj
kako sam je zamislio
kako bi lepo bilo
kada bih zamislio jedno zuto jarko sunce
samo za nju
I mislio sam mislio
zamislio veliko lepo sunce
i eno ga kako se hladi
na hladnom plastu noci
da je doceka sutra,lepo upakovano mirisno
kako mirisu jutra i dani
kada ih lepo upakujemo
lepo zamislimo
i poklonimo nekom
nekom ko voli sunce 
nekom cije oci najlepse sijaju
kada se umiju plavim nebom
prosuse sjajnim suncem...

Zamislio sam,onda
jednu reku
zelenu obalu i beli sprud
sitnog belog peska
zamislio sam i sebe,sa slamkom u uglu usne
kako zamisljen sedim u travi
pored zamisljene reke
dubokog plavetnila
sa zamisljenom ljubavi 
koju zamisljam tako dugo
pa se mislim,tako zamisljen...
kako lepa ona moze biti
koliko posebna
kad je tako dugo zamisljam
kada u trenu
umem da izmislim sunce i reku
i plavo nebo, i decaka i slamku
i smislim srecu,ljubav,zanos
izmislim cak i pesmu!
Pa kako,onda,kako li je tek lepa ta ljubav
ta zamisljena ljubav
koju sam tako dugo zamisljao....
[ "prava" poezija ] 22 Jul, 2008 18:39

Ta ljubav
tako zestoka
tako krhka
tako nezna
tako beznadezna
ta ljubav lepa kao dan
i ruzna kao vreme
kad je vreme ruzno
ta ljubav tako istinita 
ta ljubav tkao lepa
tako srecna
tako radosna
i tako  nejaka
sto drhti od straha kao dete od mraka
tako sigurna u svoje moci
ko smiren covek u mrkloj noci
 ta ljubav koja je plasila druge
koja ih je terala da govore
koja ih je terala da blede
ta vrebana ljubav
jer smo ih vrebali
gonjena ranjena zgazena dotucena odbacena
                                               zaboravljena
jer smo je gonili ranili zgazili dotukli
odbacili zaboravili
sva ta ljubav
jos tako ziva
i tako osuncana
ljubav je tvoja
ljubav je moja
ono sto je bilo
ono uvek novo
sto se nije promenilo
istinito kao biljka
ustreptalo kao ptica
toplo zivo kao leto
mozemo oboje
otici vratiti se
mozemo zaboraviti
i posle opet zaspati
probuditi se patiti
ostareti opet zaspati
o smrti snevati
probuditi se smesiti smejati
podmladiti se pevati
nasa ljubav ostaje tu
tvrdoglava kao mazga
ziva kao zelja
svirepa kao pamcenje
glupa kao kajanje
nezna kao uspomena
hladna kao mermer
lepa kao dan
kao dete slabasna
smesi nam se nestasno
govori a nista ne kaze
slusam je drhteci strasno
i vicem
vicem zbog sebe
vicem zbog tebe
preklinjem te
zbog tebe zbog sebe zbog svih sto se vole
i sto su se voleli
da vicemo joj
zbog tebe zbog sebe i zbog svih ostalih
koje ne poznajem
ostani tu 
ostani gde si
tu gde si nekad bila
ostani ti
ne mici se
ne odlazi
mi sto smo voljeni
mi smo te zaboravili
a ti nas ne zaboravi
samo smo tebe na zemlji imali
ne dovoli da postanemo hladni
mnogo dalje uvek
i bilo gde
javi nam se da si  ziva
mnogo kasnije u nekom sumarku
u sumi pamcenja iskrsni
i nama se pridruzi
ruku  nam pruzi
i spasi nas.


Tako to radi majstor Jacque...
i nista ne smem da dodam
nista da  oduzmem
jedino da sacekam 
suton
pa jos sasvim  malo
da zaspe noc
i da tiho ponovim
ovu molitvu Ljubavi.




 

[ "prava" poezija ] 20 Maj, 2008 12:37

Citam...citam vec dugo.
Prolazim pored nekih pesama potpuno neosetljiv i i nedodirnut.
A onda,privucen nekim osecanjima,davno zaboravljeni i nevazni stihovi,steknu svoju punu snagu,miris i boju.
I kao da smo svi sa istog izvora krenuli,naizgled potpuno posebni,a ponekad tako isti. Sve su ljubavi iste,sve tuge...sve je vec neko odbolovao,odvoleo i opevao.
Sve je vec neko napisao.
I negde ceka da osetimo,kao nesto nase,samo nase.
Tako je mene "probudila" i dirnula davno zapisana pesma,ne znam tacno cija,u interpretaciji neprevazidjenog Radeta Serbedjije.
Ko nije slusao njegove recitale,neka odmah pocne...ili neka saceka neki svoj trenutak.


Rade Serbedzija - Zaboravi
Ako me sretnes negdje u gradovima stranim,
Po kojima se muvam u posljednje vrijeme,
Sretni me,
Kao da me sreces prvi put.
Nismo li se mi vec negdje vidjeli,
Kazi...i zaboravi.
Zaboravi dane koje smo nekada zajedno...,
I noci zaboravi...
Gradove kojima smo mijenjali imena,
I ucrtavali u karte samo nama dostupne...
Onaj hlad pod maslinama u nasoj uvali, uvali mirnih voda.
Otok nas i ime broda pjesnika koji nas je tamo nosio...
Zaboravi da si ikada rekla da me volis,
I kako se nikada, nikada, necemo rastati.
Treba zaboraviti naslove knjiga
Koje smo zajedno citali,
Filmove koje smo gledali, Hemfri Bogarta i Kazablanku,
Narocito zaboravi.
Ulicu divljih kestenova s pocetka Tuskanca,
I onaj nas poljubac na kisi
Za koga bi znala reci: "Nikada necu zaboraviti".
Molim te zaboravi...
I kada ti kazem da zaboravis,
Kazem ti to zato sto te volim
Kazem ti to bez gorcine,
Otvori oci ljubavi,
Nasim gradom prosli su tenkovi.
Odnijeli su sobom sve sto smo bili,
Znali..., imali... Zato... Zaboravi.
Cemu sjecanja...?
Pogledaj kako tresnja u tvome vrtu,
Iznova cvjeta svakoga proljeca.
Nasmijesi se jutru koje dolazi,
Zagrli bjelinu novih dana i zaboravi.
Kasno je vec dragana, hocu da kazem, zreli smo ljudi,
To jest, nismo vise djeca
I znam da nije lako,
I znam da mozda i boli, ...ali pokusaj,
Molim te,....pokusaj...zaboravi!
I ako me sretnes negdje u gradovima stranim,
Po kojima se muvam u posljednje vrijeme,
Sretni me, kao da me sreces prvi put;
Nismo li se mi vec negdje vidjeli,
Kazi... i zaboravi.

 

Rade...ote mi rec iz usta. 
Sve su pesme vec napisane.

[ "prava" poezija ] 15 Februar, 2008 16:26

 Ima dana kada kada ne vredi nista zapocinjati.
To moze biti neki petak,oblacan i siv.Dovoljno je ususkati se pored nekoga,ili u potpunoj samoci,i uzivati...
Da,uzivati.
Dan nam,ponekad,ne daje priliku da sijamo,da se smejemo,da uzivamo...i sta nam onda ostane?
Nista,osim, pronaci neku sitnu zivotnu radost,nekoliko redova koje je neko davno napisao,samo da bi nas ugrejali u nepotrebnim danima.
Evo sta je mene,danas,ugrejalo...prijatno.

 

 

 

 

ODLUKA


Život je sve nešto iz početka.

Juče i prekjuče sutra ne vrede.

Nema na svetu dva ista petka,

dve iste nedelje,

dve iste srede.

Pa čemu onda razočaranja?

Ako je jedna ljubav - ćorak,

Odmah se drukčije i lepše sanja.

I kad si najviše tužan i gorak

nekih se novih očiju setiš

i shvatis da letiš… divnije letiš.

Ko je to video da dečak pati?

Da kunja kmezav i da plače?

Svaki put moraš iznova znati

da voliš bolje, da voliš jače.

Ne da se vadiš.

Ne da se tešiš.

Već da se istinski do neba smešiš.

Nema na svetu dve iste srede,

dva ista utorka,

dva ista petka.

Sve nove ljubavi drukčije vrede.

Živi se svaki put iz početka.

Živi se da se nikad ne pada.

Da budeš snažniji posle oluje.

I da se u tvom srcu već sada

Stotinu zlatnih zvezda unapred čuje.

(Antic) 

[ "prava" poezija ] 11 Februar, 2008 17:41

Ne bih znao...ni ko je napisao ovu predivnu pesmu,niti zasto je to u radio
niti kome...
Ali eto,mene je dirnulo
i delim je sa vama,kao sto decak deli bombonjeru.
Uzmite komadic! 

 

 

 Oprosti mi

Oprosti mi sto te trazim
tako nespretno
u tebi.
Oprosti mi katkada moju bol.
To je zato sto zelim otkriti u tebi
najbolji dio tebe.

Ono sto ti nisi videla, a ja vidim,
pliva u tvojoj nutrini, dragocenoj.
I uzeti to,
i drzati visoko, kao sto stablo
drzi posljednju svetlost
koju je naslo u suncu.
I tada ces ti,
u potrazi za tim, uzici gore.

Da bi dosla do toga,
popeta iznad sebe, kakvu te zelim,
doticuci jos samo svoju proslost
ruzicastim vrscima nogu,
dok ti je celo telo napeto, u usponu
od sebe samoj sebi.

I neka tada mojoj ljubavi odgovori
novo bice, koje si ti.

[ "prava" poezija ] 08 Februar, 2008 20:06

 Na kraju ovog dana,opet bih pozeleo da sa nekim podelim nekoliko lepih stihova.
Mislim da je u pitanju Mika Antic.
Neka mi niko ne zameri ako gresim.Mnogo vise od pesnika,cenim njihove pesme.
Znam da mi ono ne bi zamerili.
Za sve one koji,divno,nisu hteli ni mogli da odrastu,
za sve one koji umeju da gledaju svet "nekim drugim  ocima"
Neka im ovo ostane kao zalog i podrska
da budu sigurni da idu pravim putem...

 

 

 

"Da li je istina ono sto pise u Kalevali:
"Ruka sto daje, uvek je iznad ruke koja prima?"
Da li je istina ono sto govore u Basri:
"Ljubav je kao senka. Ako trcis za njom, nikad je ne
ces stici. Ako joj okrenes ledja pratice te".

Neko je negde rekao i hvala mu:
"Da bi se istinski volelo, treba odrasti do deteta".

Nasmej se zato ako ti kazu da si mali covek.
Nema male srece i male bolesti. Nema male
kradje i male smrti. Nema malog rata niti
malog postenja. Nema maloga prijatelja i
male tajne.

Nema maloga coveka i male ljubavi."

[ "prava" poezija ] 07 Februar, 2008 20:27

 Igleda da je prethodna pesma suvise asocirala na onu bolnu ljubav u koju ne verujem...

Ispravljam se ovom divnom pesmom.
Autora necu pomenuti,vecina ce ga prepoznati. 

 

 

 

 

 

 

 

Ljubav nema bolje dane

Ljubav nema bolje dane
sve je sad i nikad više
sve što iza toga dođe
dođe samo da nju zbriše.

Ljubav nema bolje dane
nema sutra nema juče
to je škola za ludake
koji malo teže uče.

Ljubav nema bolje dane
sama kreće sama stane
sama pali sama gasi.

Nas uništi sebe spasi
nemoj da joj brojiš mane
ljubav nema bolje dane.



Za svakog ko sumnja,ili ne razume:

Juce i sutra postoje samo u kalendarima budala.
DANAS je jedino sto imamo,DANAS je pravi dan za ljubav.
Ne cekajte nikada uslove da se ljubav ostvari.
Ljubav nema bolje dane.
Kada ljubav dodje svaki je dan dobar. 

[ "prava" poezija ] 07 Februar, 2008 16:46

Ne moze se svakoga dana napisati nesto.
Ne onoliko lepo i dobro,koliko zasluzuju draga nepoznata lica ovoga bloga.
Tako,pozeleo sam da  podelim sa svima,povremeno,pesme koje mene pokrecu...

Udahnite duboko i nastavite
Ovo je ono sto mene dotice:

 

Kad sam te vidio



Kad sam te vidio bilo mi je jasno,

odaje te nešto, ti ne nosiš sreću,

a znao sam što tražim i da takvu neću.



Kad sam te vidio bilo mi je jasno,

a kad sam te poljubio – već je bilo kasno,

već je bilo kasno.



Kad sam te vidio znao sam što gubim,

ne daju se tako ponos i sloboda,

al’ ne gase tu vatru ni vino ni voda.



Kad sam te vidio znao sam što gubim,

al’ kraj mene si zaspala – kako da te budim,

kako da te budim.



Kad sam te vidio u trenu sam znao

otećeš mi blago, a malo mi dati,

sve što mi je sveto sa tobom će pasti.



Kad sam te vidio u trenu sam znao,

al’ već sam te dodirnuo – već sam život dao,

već sam život dao.



Kad sam te vidio bilo mi je jasno,

pomoći mi neće razum ni iskustvo,

a poslije svega samo nevolja i pustoš.



Kad sam te vidio bilo mi je jasno,

a kad sam te poljubio – već je bilo kasno,

već je bilo kasno.



Arsen Dedic

(mislim) 

[ "prava" poezija ] 04 Novembar, 2007 11:10
“Trazio sam te danas,tebe najlepsu U zelenilu polja,pod dahom zvezda Na kamenju hladnom,punom pukotina… Nije te bilo. Trazio sam te dalje i dalje i dalje i dalje Pregledao sam hiljadu i jednu sumu sve do Himalaja… Nije te bilo. Ronio kroz hiljadu i jednu reku sve do Amazona… Nije te bilo. Isao sam na Mesec hiljadu i jedan dan Ne,nije te bilo. Otvorio sve pecine,sve jazbine i provalije Rasklopio sve skoljke,morske zvezde… Nije te bilo. Pregledao sam sve livade,travku po travku… Nije te bilo(ni od korova) Onda sam isao,isao,isao,isao U glavi zamislio hiljadu devojaka Medju njima nije te bilo… Zatiom sam pogledao prema Suncu I…nista nisam video. Na kraju sam se vratio kuci Pustio jednu suzu i nasmesio se… U njoj si plakala ti!”