[ Generalna
]
30 Avgust, 2011 14:44
Biti nekom potreban...mozda je to sreca?
Biti nekom potreban...mozda je to sreca?
Naci svoju svrhu i smisao u tome da smo nekome sve.
I pocetak i oslonac.
I cvrsta ruka koja vodi prve korake,i pogled koji govori sta se sme,a sta ce da boli...
Mozda su sva lutanja bila samo potraga za sidrom,za necim sto ce da nas veze za tlo,ma kako zudeli za letenjem...
Mozda.
Rumeno sunce se spremilo da ode na pocinak,tamo negde,daleko iza mojih ledja.
A ispred mene se smirio Dunav,kao veran i drag prijatelj osluskuje moje misli.
Sreca?
Sreca je u svakom trenutku.
Ako taj trenutak ume da se zivi...
Sreca je u ljudima oko nas.
Mada,cesto se i tuga na istom izvoru krije...
Na kraju,na nama je.
Sreca je izbor.
A ja sam svakoga dana svog zivota odabirao da ostanem srecan.
Sreca je imati ovakvog prijatelja,tihog i vernog,kao sto Dunav ime da bude tih i veran...
Spustio sam misli niz tok reke,kao poruku u boci.
Mozda je neko negde i odgonetne.
I seti me se.
Mora biti da neko jos negde,tamo daleko i nizvodno,sedi na obali reke.
I bas ovako kao ja,spusta svoje misli o sreci u ovu bistru vodu.
Ako je tako,dobro je.
Jos je neko shvatio da je srecan....
[ Pahuljica
]
29 Avgust, 2011 20:06
Poleti!Andjeli to umeju...
Dosta je bilo!
Dosta se krilo...
Dosta si cekala
kao Ikar Dedala...
Vreme je
da se zasija
u punome sjaju
i da se poleti
po nebeskom beskraju...
Sutra nece nikoga cekati!
Budi najbolja
od svih i od svega...
Oslobodi se
od stida i stega.
Budi najbolja
sto mozes biti
divno se srce
ne moze kriti.
Nasmesi se sada
tiho i u sebi
buducnost tvoja
pripada tebi!
[ Generalna
]
25 Avgust, 2011 19:32
Mirno i sa osmehom...
Na svetu ima mnogo zlih ljudi,cini se...a ipak,ne bih smeo da ikoga zovem zlim.
Pre mi se cini da na svetu ima mnogo nesretnih.Onih koji ne umeju da budu sretni,kojima je celo vecito pod teskim i tamnim oblacima.
Ljudi koji ne podnose tudju srecu i smeta im ako ima imalo sjaja u drugim zivotima.
Kao da im se njihova tama cini manjom,ako nema svetla ni u drugima oko njih...
I to je tako.
Boli me svet mrkih i nepravednih,svet bez osmeha i nade.
Ne umem da razumem sebicne i samozive,koji uvek zive u grcu i teroru svoje zelje za posedovanjem.
Ne znam za zle ljude.
Ne vidim ih.
Ne prepoznajem...
Ne umem drugacije.
I zato nastavljam da hodam mirno i sa osmehom.
Uvek znam da me vec iza sledeceg coska ceka nesto novo i lepo.
I to je jedini nacin kako se moze koracati ovim i ovakvim svetom,u kome nista nije sigurno i izvesno.
Mirno,sa osmehom i verom da je svaki sledeci dan jos bolji i lepsi od zbira svih sreca koje su vec prosle.
Jer,od jucerasnjeg hleba se moze ziveti...ali od jucerasnje srece ne.
Napravimo sebi i ljudima oko sebe novu srecu svakoga dana...
[ Generalna
]
12 Avgust, 2011 18:29
Bice skoro smaka sveta
Trazio sam dobre dane
po svud i na sve strane
trazio sam srecu,dobre ljude
da nam svima dobro bude...
Trazio sam,ali toga nema
svako sebi srecu sprema
i nigde srece nece biti
svoju srecu treba sniti.
Svi su dani dobri dani
svi su ljudi dobri ljudi...
Samo i ti dobar budi!
[ Generalna
]
06 Avgust, 2011 15:45
Konji koji jure
Nekad su konji jurili...danas ljudi trce.
Eto tako.
Smirio sam sebe tamo gde sam oduvek zeleo,okruzio ljudima koje volim,sve bezeci iz gomile i pravila zivljenja "modernog" sveta.
Valjda otud i vidim koliko je silna uzurbanost ljudima donela nervoze i stresa.
Svud se nekud zuri,jureci za necim sto ne postoji.
Da ljudi trce za leptirima,pa da shvatim.
Razumeo bih i one koji zure kuci,da sednu u svoj omiljen kutak pored reke,pa sednu cekajuci predivan zlazak sunca...
Ali ne.
Ljudi zure da otplate kredite,uzete za stvari koje im nisu ni potrebne.
Jure novac za brzi i veci auto.
Neko juri da bi preziveo...misleci da ce umreti od gladi.
A niko ko je zdrav,spokojan i nasmejan ne moze biti gladan.
Zivot nam je vec dao sva blaga...oni koji to ne vide,zauzeti su trkom.
A trebalo je samo sesti i oslusnuti...sva su blaga vec nasa.
I sve se zelje ostvare,samo im treba dati vremena da se raspupe.
Neka konji jure...oni znaju sta je igra.
