Kap po kap

Vreme je...

Saram svojom dusom,evo vec 3 godine po ovom blogu...i naslo se tu nekoliko dragih ljudi,dovoljno smelih da me optuze da je ono sto pisem-poezija,i da to mene cini-Pesnikom.
O,kakve li ludosti!
Sanjam,volim i zivim i to je sve sto umem da radim...
A pisanje me je naucilo da svi delimo istu dusu,savrsenu i vecitu.
Da imamo iste strahove,iste ljubavi,iste bolove....da smo svi braca i sestre,od istog oca i iste majke.
Sve sam to saznao prateci drage komentare na ono sto sam pisao ovde.
Jer,nije moguce da ja pisem lepo...vise mi se cini da se u otiscima moje duse,tako mnogo njih prepoznalo,da osecamo isto bilo zivota oko nas.
I svu zahvalnost dugujem onima koji su odvajali vreme da procitaju moje redove,sve one koje je ponesto dirnulo,obodrilo...da se setimo da nismo sami.
Da je neko pre nas vec voleo,da je nekog vec bolelo...i da je Ljubav jedini i veciti zakon Zivota.

I nikada nisam imao zelju da napravim korak dalje i da objavim nesto od ovoga.
naprosto,tek to bi me zaista nacinilo pesnikom,a to je duznost i odgovornost koju ne smem olako prihvatiti...
Sve dok se nije pojavila jedna dama,sasvim niotkuda,nasasvsi me preko neobicnih i iznenadjujucih kanala...
Pojavila se dama koja mi je pokazala da sa mnogo strasti i zelje zeli da pomogne objavljivanje knjiga onih koji zavredjuju da se cuju...
I sasvim vesto uspela i mene da ubedi da tu spadam...

Vreme je da se pripremim za objavljivanje moje prve zbirke poezije.
Kazem "prve" jer je gotovo sigurno da se tu necu zaustaviti...kada jednom vec krenem.

I eto.

Vreme je da udahnem duboko i zakoracim u taj veliki i ozbiljni svet.

Ako neko ima sugestiju sta bih prvo trebao da uzmem u obzir,od oko 300 tekstova,mnogo bi mi pomogao...
Jer ce za par meseci svetlo dana ugledati 100 odabranih postova.

Toliko toga treba!

Da ti budes ti
pa onda
da ja budem ja
pa 
da od toga napravimo NAS.

I ljubav da nas veze...

Cini se da to nije lako
da od toga nema niceg teze.

Ljubav postoji!
Ali to je samo zvezda trunje...
treba traziti kopati raditi
i verovati...
izvan svake sumnje...

Nikad nije lako!

Treba traziti
sanjati
verovati
biti!

Ali 
jednom kad se desi
ljubav je nemoguce skriti.

Razvukli se oblaci nad Dunavom,lenjo,kao stari sivi macor kada se proteze iza starog smederevca...
Obukla je jesen svoj dobro poznati mantil,star i ofucan.
Nista se danas ne cini lepim i uzvisenim.
Samo sitna,dosadna kisa i malo loseg raspolozenja...
Ali,eto.
Treba biti vedar bas sada.
Ima dana kada sunce razbistri sve i sve nam se,na mah,ucini lakim i dostiznim.
Lako je tako.
Ajde sada,sada da vidimo ko ume da osmehom razveje oblake i nacini i ovaj dan suncanim i lepim.

Ko ume da se smeje...


Nikada me niko nece moci ubediti da se sunce  ne krije,kao deca kada se igraju zmurke.

Kada pada kisa,krije se...
Ali ne iza oblaka.

To bi bilo isuvise lako.


Siguran sam da se sunce tada krije u osmesima...

 

Sunce sija
i kada ima magle...
I pre nego izvuces
neke zakljucke nagle:

Ono sto iznad magle sija
to nisi ti...

To je vise od tebe.

Ono sto kao sunce sija
to smo samo i jedino
TI i JA

Kazi
"volim te"
ali reci to tiho
lagano
jedva cujno
i pritom
pogledaj u oci
duboko
sasvim mirno
kao da svoj zivot gledas
i neka se
tada
dlanovi nadju
isprepletani
spojeni
srasli
kao dva stabla
i onda
dotakni mi usne
polako
i ovlas
dotakni ih svojim
medenim
priljubi celo uz moje
da budemo
kao dva stabla
cije su krosnje
zaboravile gde im je korenje...
I sve tako polako
lagano
jer
samo se tako
vecnost moze stvoriti

...u ovom svetu gde nista nije sveto
i nista nije zauvek.


Amin! 

Ukradi nekoliko minuta ovog dana
od svih onih
koji kradu tvoje vreme
iskradi se kradom
i posveti se Sebi
jer to je najiskrenija posveta
kojom se mozes obradovati…

Uzmi sebe celog
i povedi se negde
pored nekog usamljenog stabla
okreni lice Suncu
i zazmuri obavezno
jer se veliko Sunce stidi pogleda
iz nekih svojih razloga
bas….

Dopusti svetu i  postojanju da te miluju
da osetis svu lepotu trenutka
i zivota
dok topli zraci miluju
ovaj dan
i tebe u njemu…

I probaj sad da budes nesretan
majcin sine!

Pozuteli list
zaplesao je vazduhom
sa kraja na kraj
od jednog proleca
jednog divnog proleca
dok je sve mirisalo i pupelo
pa sve polako
niz dane i noci
do jedne jeseni
jedne mirisne jeseni
pune uzdaha i setne ceznje...

Rastuzi se sve
onih dana
kada jesen zakuca na pragove
tuzno
kao rastanak sto je tuzan
kada se dvoje vole
isprepletanih dlanova
a voz polako polazi
neumitno
otece kao vreme...

Tuzni su rastanci
i tuzna je jesen.

I ta je tuga
najava neceg lepog...

Svaki je rastanak
jedno obecanje
novi sastanak
novo radovanje
iza svakog kraja
nesto se novo krije
nista nije zauvek
i nista vecno nije...

Iza svakog rastanka
krije se jedna ceznja
to je prava svrha odlaska
jedina prava teznja...

Da ne kazes nekom:
"iz moga srca nestajes"

vec jedino pravo:
"mnogo mi nedostajes"

I svako se toga odavno seca
iza svake jeseni i hladnih zima
dolaze ona divna proleca... 

Ne ostavljam ovde,cesto,tudje stihove...
A,opet,ponekad sretnem nekog starog drugara
i gane me...
Kao ovog kisnog popodneva.



СЕРГЕЈ ЈЕСЕЊИН

ШТО САМ? КО САМ?

Што сам? Ко сам? Ја сам само сањар,
чији поглед гасне у магли и мемли,
живео сам успут, ко да сањам,
као многи други људи на тој земљи.

И тебе сад љубим по навици, дете,
зато што сам многе љубио, болећив,
зато успут, ко што палим цигарете,
говорим и шапћем заљубљене речи.

"Увек" и "љубљена" и "упамтит ћу",
а у души вазда иста пустош зрачи;
ако дирнеш страст у човекову бићу,
истину, без сумње, никад нећеш наћи.

Зато моја душа не зна што је језа
одбијених жеља, несхваћене туге.
Ти си, моја гипка, лаконога бреза,
створена и за ме и за многе друге.

Али, ако тражећ неку сродну душу.
везан против жеље, утонем у сети,
никад нећу да те љубомором гушим,
никад нећу тебе грдити ни клети.

Што сам? Ко сам? Ја сам само сањар,
чији поглед гасне у магли и мемли,
и волим те успут, ко да сањам,
као многе друге на тој земљи.
 

Kazes da bi volela
da ti sapnem ponekad
sasvim ponekad
da si najlepsa
i jedina ljubav mog zivota
kao da bih ja to mogao
da te lazem
i da gledam posle
kako se taj lepi nosic mrsti
kao savrseni barometar
tvoga raspolozenja...

Ma,ne mogu
neka prsti
sve od stenja i kamenja
ne mogu lagati
kada nisi
najlepsa
i jedina ljubav mog zivota…

Nisi!

Istina je sasvim drugacija
sasvim obicna
bas prosta!
Dugo sam lutao
i svuda trazio
gledao
pisao
slikao
ne bi li
najzad
i nasao
stvorio
odsanjao
ljubav svog zivota
jedinu i najvecu
kakvu jedino i priznajem
kakva jedino postoji...

Istina je jedna
sasvim prosta
da nisi ti ono jedino
i najbolje...

Nisi sve sto mi je dosta…

Ti si tek pocetak.

Najlepsa devojcica
i jedina moja ljubav
tek treba da se zgodi
sve ono sto tek treba da se rodi
rodice se jedne tihe noci...

U maju
ili mozda u decembru...

I bice kao bajka!

A ljubavi moje najvece...

ti ces biti majka!

U polutami
gde se tisina sa cutanjem bori
spustim poljubac na usne
moje poslednje ljubavi

i cutim.

Jako!

Tihujem
samo tako...


Jer se nista ne moze
i ne sme reci...
nista da prozbori
nista vise ne moze da se doda
tamo gde je pesma srca
jedina i najlepsa oda...

Pusti vino
da sa usana potece
i ovo vece
neka postane vecnost
omami nas ukusima
bojama i mirisima
udari pecat,da zaboli
da znamo da smo zivi
i da nas neko voli....

Neka noc
iscuri kao pesak,suv i vreo
neka sve utone
mi smo te noci bili  deo
ove vasione...

Neka sve prodje
sve sto je bilo
ali ostace noc
ta divna noc
kada je umorna glava
pala u tvoje krilo...

Ti si moja tvrdjava.
Jedino sigurno mesto...

I odoleces zubu vremena.

Hoces li?

Niko vam nikada nije rekao
da ce bas ovako biti
da ce se svaka radost tesko zaraditi
a da je tuga
uvek verna druga
stalan gost i uvek bliska
bolna vriska...

Niko ni nagovestio nije
sta se tu krije
da ziveti nije lako
i nije sve medno i slatko...

Cak ni za ljubav niko vam nije rekao
da se opekao
da je tu istina jedna
nimalo cedna
da ne  moze previse da se podnese
i da bi svako trebao da voli
samo onoliko koliko moze da ponese 
u velikom svom srcu....

Zivot nije lak.
Ali je lep.

Samo
pre nego pozelimo...
trebamo znati
imamo li stomak za krupne zalogaje srece? 

Tuga nam pripada.
Srece nisu svacije....

Zasto svi  misle da je drugacije?

Nasmesilo se sunce...
I ja sam se nasmesio.
Kao da svi oni dani u kojima je carevala tama,kisa i tmurno raspolozenje sluze da povecaju slavu Sunca,radosti i srece...

Nalazim se u velikim razmisljanjima i pronalazenju svog puta.

Predati dusu onome u cemu sam sposoban i uspesan.
Ili ziveti slobodno i nesputano,kao i do sad.


Nikako ne mogu pogresiti.


Uvek i svuda sam svoj.
I nikada nisam sam.
Tu je,pilence...tiha i mudra.


Sa ugradjenim cipom koji,kao jedinu komandu,u sebi sadrzi naredbu  ocuvanja duha i duse.


Ostacu svoj.
Smesicu se i dalje.
Okupacu svaki svoj dan radosnom ponesenoscu
i crtacu osmehe svuda kuda prodjem.

Dusa nije na prodaju.


Sve se moze steci...
Izgubljeno vreme nikada niko mi nece moci vratiti.


Pruzio sam vrtlog svojih misli ka belini papira.
I podelio sa svima vama...

Osmehom vas pozdravlja

vas Stepskivuk