Kap po kap

Snovi…svi imamo snove i skrivene zelje.
Prate nas kroz zivot,uvek su tu,ali kako starimo,stare i nase zelje,snovi i nadanja.
Ali oni ne stare istom brzinom i na isti nacin,kao mi.

Eto,na primer
Kada smo bili mali
Sanjali smo da putujemo na druge planete
Da imamo svoju raketu
sanjali smo Zemlju Cuda
Likove iz bajke
Kasnije
Sanjamo ljubav
Jednu veliku,filmsku srecu u ljubavi
Pa da budemo heroji ulice,najjaci u skoli…
A vreme prolazi
Pa sanjamo sedmicu na lotou
Lep i bogat zivot
Seksi svalerku…
I starimo
Pa sanjamo zdravlje i mir
Sanjamo mladost
Kako su nam misice jake kao nekada
Devojke nas zele a drugi zavide…
I eto
Kako starimo nasi se snovi podmlade.

Ima nesto utesno u tome
Nije uzalud prica ova
Sada
Upravo dok ovo citate
Zivite zivot necijih snova!

Veceras
Sretoh ti pogled
U noci zvezdanoj.

Htedoh nesto da ti kazem
Ali oci me tvoje opise
I omamljen zanemeh
U trenu jacem
Od veka
Coveka
Jednog sto te voli. (Dalje)

Oprosti
Sto nisam umeo da budem savrsen
I u zlatne okove okujem
Nasu ljubav i nase nebeske dane i noci.
Oprosti sto nisam umeo da budem tako divno smusen
I u slatkim snovima da snujem
Sve nase dodire i nase carobne moci…

Oprosti mi,ako mozes,svako nase radosno “dobro jutro” i tiho “laku noc”
I nasu decu neznu i plavu
I sve one slatke reci koje smo saputali jedno drugome…
I vecnost u koju smo se kleli,vecito nasmejani
Onako kako se samo mladost smeje.
I sto nisam tu pored tebe
I sto ti nisi tu
A trebali smo biti
Sjedinjeni u zagrljaju ljubavi,
Zasticeni od sveg zla,ususkani u paperje snova.

Oprosti,ako mozes oprostiti,sve ono sto je moglo biti,a nije…
I sve ono sto jeste a nije nam bilo potrebno
Oprosti…

Ja ne mogu.

eto...ovih dana sam i ja pozeleo da nazovem.
Proslo je 9 godina kako vise nisam njen.
Prva ljubav,lepa kako samo ona moze biti…
Nikada se nismo posvadjali,izbegavali.Jednostavno samo nismo ostali zajedno.
Mislio sam da zasluzuje bolje od mene,da cu se vratiti po nju,jednom…ako ikada bude nesrecna,da je ljubav vecna i jaca od svega.
Kakva sam budala bio.
Za svoju ljubav covek treba da se bori svim srcem,telom i dusom.
Na kraju,pored mnogo devojaka koje sam imao i praznog srca,magnovenja ovih deset godina,kako pokusavam da popunim prostor koji je za sobom ostavila tako malena devojka,nista nije ostalo.
Samo knedla u grlu svaki put kada bih pozeleo da je pozovem...
Nikada nisam nazvao.
A pre dva dana sam saznao da se udala,pobegla od kuce!
Moja princeza...a u mislima sam je video na velikoj i lepoj svadbi,kakvu je zasluzila...jedan lep i srecan zivot...
A samo da sam je nazvao,zagrlio poljubio...pozeleo sve najbolje.
Ne...nema sujete kod mene.
Istrpeo bih njem novi zivot i srecu koju ima,ako je ima.
Samo sam hteo da je cujem,zagrlim…da se ispricamo i podelimo sve ono sto se desavalo sve ovo vreme.
A nisam je nazvao.
Nisam smeo.
Pravio se snazan i hrabar u svakom slucajnom susretu.
Ponosan.
Jebem ti ponos.
Sada samo tuga sto je ipak nisam nazvao i video jos jednom,makar i poslednji put.
Sinoc sam dugo sedeo na obali Dunava...sedeo i plakao kao kisa.Sve do zore..
I to su bile suze stare skoro 10 godina.
Tacno toliko sam sebe lagao da mogu bez nje i suze skrivao.

Samo da sam je nazvao...