Kap po kap

Kada noc dodje
i spusti se usamljenim drumovima
pozelim da budem
nekuda pored tebe...

Kada Dunav pocne da sapuce
i vetar se smiri
kada ucuti sve
i sve se stisa
pozelim da budem pored tebe
kao pored svetog Hrama
da se pomolim usnama
da ne budes sama...


JEDNOJ USAMLJENOJ DEVOJCICI.
Samoca je najteza
kada su noci najlepse....

Voleo sam te
uvek
i pre i posle
voleo sam te...

Voleo sam te pre nego sto si se rodila
i pre nego sam se rodio
znam da sam voleo
jer
ljubav je postojala i kada nismo postojali mi...

Prvo sam se rodio ja
da bih voleo...
onda
rodila si se ti
da bih voleo TEBE.

Jer
Ja te volim.

Volim tvoj osmeh
kada se protezes
volim tvoje oci
kada me gledaju
volim tvoj miris,tvoj ruz za usne i senku kada se razmaze...
volim te kada pricas mi
preko telefona
i "muziku kada mi propustis kroz zicu"
Volim pisma koja mi pises
i one lude razglednice...

 
Volim te kao sto se voli sunce
posle svih onih meseci
sa slovom "r" u svom imenu
volim te kao sto dete voli kolace,kao sto ti volis bob-tejla
kao sto ja volim tebe...

Rodjen sam da bih te voleo
svakoga dana mog zivota
i tu se vise nista ne moze
popraviti ni izmeniti...

I volecu te.
I kada bude padala kisa
jednako kao onda kada je nebo bilo plavo,
volecu te jer ljubav ne zna za vreme.
Volecu te kada ostarimo
i smrt se priblizi na treptaj oka,
Volecu te jer ljubav ne zna za kraj.

I volecu te kada budem i gladan i zedan
i bolestan i umoran
i kada mi bude hladno
i kada mi sunce udari u glavu
i onda kada budem mrzeo 
i sebe i druge
Volecu te...

Jer ljubav je jedini smisao ovog zivota.


I niko mi nikada
ne moze oduzeti moj smisao.

Ako ljubav i ne zna za nas...
veliki su oni koji poznaju ljubav!

Samo pocetak i kraj
ponesto i vrede
i onaj u oku sjaj
sto do kraja dovede.

Neka prodje,jer sve prodje...
Ali,neka bude!

Svaka sreca ponovo dodje
jedan je zivot za prave ljude! 

Ucini mi se...kao da je juce.

A bili je tako davno
kada si bila moja kraljica noci
i tajne koje smo delili
reci koje smo saputali
zvuce kao bajka
davno ispricana
pesma
davno opevana...

I zivimo da bi bezali
i bezimo da bi ziveli
sakrivamo se
cutimo
da nas ne oda
u uglu usne
u cosku oka
zaboravljena misao
priguseno osecanje
secanje... 

Trcimo protiv vetra
i dalje...
Zauvek.

Zapocni sve tesko,kao da je lako...
Sve sto je lako,radi ozbiljno,kao da je tesko...

Igraj se.

Neka posao bude zadovoljstvo.
Ne zaboravi da jedan gram entuzijazma moze zameniti tovare napornog,ali nenadahnutog rada.
Osmeh,kao odlikovanje nosi na licu.
To jeste najlepsa licna karta.
Neka te po tome prepoznaju.
:O)smeh uvek prija.
Uvek raduje.

Osmeh moze da zavrsi ono sto ni litar znoja ne ume.

Rad ne mora biti naporan da bi bio uspesan.

Rad mora biti stvaranje...jedino tako ima smisla.


I ne dozvoli da i jedan danasnji posao osvane u sutrasnjem danu.
Dosta je svakom danu svoje brige.

Radi i osmehuj se.

Osmeh ima to cudesno svojstvo da se umnozava i raduje...cak i kada ode daleko od nas,odapet kao strela...sa lica na lice.
Od duse do duse.

I niko ne zna
kolike se bure
okeanom duse bore...


Kada zatvoris oci 
I osetis nemire...

Najveci su ratovi i
najvece bune
u unutrasnjem  svemiru...

tamo se najgore trune.

Nebo se smeska
Sunce se smeska

Nasmesi se i ti....

To ne moze biti greska!

Nista na svetu ne treba razlog
i ni zasta ne moramo biti krivi...

Za srecu je dovoljan i jedan razlog
dovoljno je sto smo zivi!

Zapitajmo se jesmo li uopste zivi?

"Sto ne boli nije zivot
sto ne prolazi-nije sreca"

Sve su velike istine jednostavne...

Vec dva meseca radim po 18 sati dnevno...do samih granica fizicke izdrzljivosti.
Kada se jednom udje u masinu,tesko je ne pratiti ritam...ili lomis,ili si slomljen.
Ne zalim se...radim posao za koji sam rodjen,ne propustam priliku da ljudi od mene odlaze vedri i nasmejani.
Svakoga dana potvrdjujem sopstveno pravilo i stav da ljubav,paznja i postovanje,moraju dati izvanredne rezultate.

I sve to zato sto sam prestao da lutam...

Sve sto sam ikada radio,bilo je daleko od ciljeva svetine,nikakav veliki uspeh i novac me nikada nisu zanimali...jednostavno,uzivao sam u zivotu,okruzen ljudima koje volim i koji me vole.

Dok nisam usnio jedan san,san koji me je probudio,odredio mi cilj i svemu dao smisao.

Godine nas tiho i postojano lome i krse,sutra vec nismo mladi i snazni,iako nam se tako nikada ne cini.
Pozeleo sam da svoje  doba prozivim onako kako ja zelim.
I stvoricu to,onako kako zelim.

Kupicu jedno parce zemlje pored Dunava,uredicu prijatnu kucicu,napraviti prekrasan vrt...
Okruzicu se dobrim ljudima i svojom porodicom.
Picemo dobro vino
jesti ribu
pricati do dugo u noc
i pevati...

Jer to je jedini smisao mog zivota.
Da zivim...
I da zivim tako.

To je moj san i moj cilj. 

Nikakvi tudji i nametnuti ciljevi,ne zanimaju me.

Pruzam nebom
najsareniji autoput
mostom od ciste duge

Jednostavno tako.

Da ti istom bojom
naslikam najlepse osmehe
jer ti tako lepo stoje.




I najoblacniji dan
ima svoju dugu...



 

Sanjao sam te...

Kako je to cudno,u mojim snovima,uvek je sve crno-belo...i samo si ti,jedino ti,uvek obojena najzivljim bojama.
Nedostajes mi...jako,najjace.
Cini mi se da bih sve dane zivota,koji su mi preostali,zamenio za onaj osecaj...onaj lepi osecaj,kada smo se grlili...ljubili,saputali.

Mnogo je vremena proslo,citav zivot,cini se...a opet,u meni je jednako ziv onaj osecaj.
Obojila si citavo moje postojanje.
Osuncala me za citav zivot.
I mnogo me bolela nasa razdvojenost,ona cinjenica da vise nepostojimo,da jutro nece doneti tvoj poljubac,da te dugim,mirisnim nocima necu vise grliti.
Ne znamo kako se dogodilo da nestanemo,to mi vise nije ni vazno...
Vazno mi je da jos uvek umem da pomislim na tebe,da nestanem sa ovog sveta,da te sanjam.

Moja jedina tuga,jeste ona koja je tu jer nisam imao priliku da te jos jednom zagrlim,kada si odlazila.
I moja najveca zelja je da te ponovo vidim,bilo gde i bilo kada.

Neka i budemo dva ostarela lica,koja ce se osmehom sresti na Keju pored Dunava,neka prodju godine preko nas,neka vek iscuri kao vreo pesak sa dlana...neka.
Ali ja hocu jos jednom da te vidim.
Da te privijem uz sebe,zaronim u te dubine tih lepih ociju.
Zazmurio bih,poslednji put,spustio usne na tvoje...i otplovio.

Iz lepote prve ljubavi,iz bola prvog odlaska...naucio sam sta je smisao zivota.
Sve dok disem,nosicu vrelinu nase ljubavi u svojim grudima.
I tom vrelinom,grejacu citavu planetu.

Mnogo bih toga napisao Tebi,ali se bojim...ono najvaznije uvek precutim,znas to.

Ti ovo nikada neces procitati.
Ali,kao da hoces.

Moja si ljubav,u svim ljubavima.