[ Generalna ] 14 Septembar, 2012 13:49
Zapravo,od izlaska do zalaska sunca, jedino što zaista imamo…to je ovaj prekrasan i neponovljiv DAN.
Žao mi je onih koji ne umeju dobro da ga potroše.
Radujem se zbog onih koji imaju srca i duha da svaki dan ulepšaju…i sebi i drugima.

Ništa osim ovog dana nemamo.
I ničeg oko nas…osim ljudi.

Ko ume dobrim da se okruži,dobro će mu i biti!

Pozdrav!
[ Generalna ] 02 Avgust, 2012 11:22

Carobnim prahom
posute su usne 
koje sam poljubio
one noci
iznad pospanog Dunava...

Mora da je tako.

Jer
odakle
onda
ta magija...

Sto cini
vec toliko godina
da se radujem i slavim
sto cini
svako nebo
beskrajno vedrim i vecito plavim...

Carobnim prahom
posute su usne
koje sam poljubio...

Mora da je tako!

[ Generalna ] 20 Jul, 2012 13:54

Za sreću najveću...

kao krstić
oko vrata
amajliju za sreću
nosiću...

 

jednu malu tebe.
[ Generalna ] 06 Jun, 2012 10:10
Zaustavicu vreme
utisati zvukove
neka Sunce stane
a zvezde umire.

Ugasicu dan
neka i noc zastane
neka ozivi San
a Java u san stane.

Dodirnucu usne
meke i mirisne
kao one noci
one vrele noci iz sna.

A sve to samo zato
da bude ono vazno,
da se ljubav desi...


Jer
ti ljubav jesi!
[ Generalna ] 30 Mart, 2012 09:45
Gledati napred,ici napred...ma kako sitnim koracima,ali stalno napred-ka onome sto smo zamislili,osvajati ono sto zelimo.
Mnogo je razloga za odustajanje,mnogo prilike za klonulosti i odustajanja.
Ali nikada ne treba pomisliti da nismo dorasli zadatku koji smo pred sebe stavili!
Samim tim sto smo zivi i sto nesto zarko hocemo,svom silinom svoje volje,dovoljan je dokaz mogucnosti ostvarenja!

Uvek idemo u smeru u kome smo okrenuti,pa stoga i ne cudi sto mnogi,birajuci kukanje umesto osmeha,biraju smer propasti umesto izbavljenja.
Cvrsto verujem da su nam zivot i volja dati da,za svoga veka,postanemo najbolje sto mozemo biti.
Na radost i srecu svakog onog ko ume tudji uspeh da ceni kao svoj.

Sklonite se sujeta,nipodastavanja,kukanja,zalopojki.

Okrenite se snovima,dobroj volji,uspehu,smehu i sreci.

Sklonite se tmine.
Uzivajte u danu i suncu.
Napravite sebi zivot kakav zelite.


Niko to drugi ne moze i nece.
[ Generalna ] 21 Mart, 2012 15:10
Ruka u ruci
nerazdvojno
na vecnost
kako samo umeju da vole
oni sto uvek vole
po prvi put
svaki put.


Tisina u vazduhu
koju moze da stvori
samo onaj poljubac
kao prvi
sto oduzima dah
i kleca u kolenima.


Pogled...

i miris Proleca.

Na ljubav me podseca.
[ Generalna ] 16 Mart, 2012 15:03

Hoce li sta ostati zamnom
u beskrajnom nistavilu
neki trag?

Da li je dovoljno i to
ako sam nekom i negde
jednom bio drag?

 Ako sam bio voljen
i ako sam voleo...

I ako nikada i nigde
nikog nisam
boleo. 


Ili tragove na dusi
moge da ostave samo boli?

Kada


naprosto


nije dovoljno
samo da se voli...

[ Generalna ] 25 Februar, 2012 12:31
Stiže proleće,
žao mi je svih onih kojima to nije važno.

Duško Radović
[ Generalna ] 24 Februar, 2012 16:31
Skupio se i ovaj dan u jedno mirno vece...
Osluskujem zvuke predvecerja oko sebe,a suton polako boji nebo.
Pitam se da li je covek danas zaboravio kako da uspori,kako da zazmuri i oslusne sebe?
 Primetio sam da kod mnogih ljudi postoji strah od samoce,bekstvo u gomilu postane skrivanje od sebe...a bojim se da je taj beg ipak nemoguc.
Kako se desilo da smo sebi najveci neprijatelji?
Cini mi se da su ljudi izgubili spokoj u sebi,a odsustvo dusevnog mira nece doneti nikome dobro.
Ako se bojimo tisine,ako se plasimo da ostanemo sami sa svojim mislima,to moze znaciti da vise ni sebe ne cujemo...a kakvo je to drustvo gde niko nikog ne cuje?

Volim ljude...ali se bojim da vise niko ni sebe ne voli.

Zivot je lep onoliko koliko smo spremni ljubavi u njemu da stvorimo...

Ako cesto cujem da nekome zivot nije lep,mozda je to zato sto nije spreman da voli i bude voljen?

Ko zna...

Zbrkan je ovaj dan.
I ja u njemu.
I misli moje...

Ali ljubi me moja ljubav,ljubimo naseg malog Ognjena.
Dunav mirno tece,neumoljiv,nepokolebljiv...

Mozda sam stvorio planetu na Planeti...ali ne umem da budem sasvim srecan.

Ne dok ne budu srecni svi oko mene.
[ Pilence ] 16 Februar, 2012 15:30

Izgubljen je jedan trenutak
ovog  lepog zivota...



A mogao sam
te tako divno
ljubiti u njemu!

[ Generalna ] 14 Februar, 2012 17:31
Svi smo mi
od zvezda bas stvoreni
daleki i sjajni
i zato smo ovako
bas stvoreni
puni divota i velikih tajni... 

I bas zato
trazimo druge
po ovom svetu tmine
da unesemo svetlosti i zvuke
u ova mora tisine
da razgonimo tuge
i dosegnemo visine...

Zato smo tu
gde smo
moj voljeni sine!

Svi smo mi
od zvezda bas stvoreni.

I ne cudi se 
sto se neki i i stide
neki
bas tako
sebe i ne vide.
[ Generalna ] 11 Februar, 2012 11:41
Na pocetku
bese rec...
i bese ljubav

Na kraju
bez ljubavi
ostane cutanje.

I zivot postane
bez ljubavi
pusto i prazno lutanje.
[ Generalna ] 04 Februar, 2012 12:46
Evo,predjoh i preko pete godine druzenja na ovom blogu.
Dosao sam davno,sasvim slucajno,pisao ljubavi i o ljubavi...nadajuci se da ce jednom odapeta strela,kad-tad,stici do svog cilja.
I stigla je...o,da...mnogo puta.

Pisao sam o svojoj prvoj ljubavi i rastao.
Onda sam pisao o svakoj ljubavi koja je kroz mene prosla.
I rastao jos vise.
Sve dok me ta velika ljubav nije naucila da se voli,uvek i svuda.
Da se lica menjaju,ali uloge ostaju iste.
Da je moguce voleti ne jednom i jednu...vec voleti zivot,svet i sve sto nam on donese.
Da je jedino izvesno sto imamo ovaj prekrasan dan.
I da ga ne vredi trositi na nevazne sitnice.


Rastao sam tako i dorastao do gorostasa,junacinu.
Porastao sam do onog najveceg sto covek moze dosegnuti u svom kratkom zivotu.

Postao sam TATA.

I ljubav,koja mi je otvorila oci i pokazala sve divote i cudesa Sveta,umnozila se stotinu puta.

Nisam vise onaj isti,onaj koji je poceo da pise na ovom blogu,tako davno.
Prvo sam hteo da zatvorim svoj blog i,mozda,otvorim novi.
I tu sam zastao.

Ipak ne mogu to da uradim.
Jer,sve ono sto jesam,proslo je kroz redove koje sam ovde pisao.
Kap po kap,red po red...sve je ostalo napisano ovde.

I,na kraju,resih da se oprostim od svih Zvoncica ovog sveta.
Ovaj blog je postojao zbog njih,kao dnevnik  potrage za savrsenom ljubavi.
Potraga je zavrsena.

Zvoncica,kao blog,je nestala.

Od danas,sve ono sto je proslo kroz moj duh i otelotvorilo se u mom zivotu ostace ovde zapisano pod naslovom KAP PO KAP.

Onako kako je iz srca oticalo.

Hvala svima koji su pratili kolebanja moje duse kroz ovih,vise od 5 godina.

Nadam se da smo zajedno rasli.
[ Generalna ] 27 Januar, 2012 09:39

Prvo smo kukali sto ga nema...
Sad ce krenuti zalopojke sto ga treba cistiti...
A,zapravo,samo je trebalo zastati i uzivati dok pada.
Sneg je ukras zime.
 Budi secanja,zove na setnju,ruku pod ruku,dok skripi pod nogama...


Sad treba skuvati malo crnog vina,zavaliti se u naslonjac pred prozorom...zagrliti svoju ljubav i posmatrati kako pahulje cine ovaj svet cistijim i svetlijim nego sto smo zasluzili.


Svako je doba lepo,ako je covek spokojan.

[ Danijela ] 26 Januar, 2012 15:58

U oblaku
ovog sivog dana
ja zatvorim oci
i vidim boje...



Kao da si juce jos
zakoracila smelo
otvorivsi
tako malena i nejaka
ta velika staklena vrata
kafea...


A ja sam tek
godinama kasnije
saznao
da si tako malena i slatka
kroz ta velika
i staklena vrata
pravo 
u moju dusu usla.

Nema tog kafea
vec danima
mesecima i godinama
ni nas tu nema...


Tu sam samo ja
i tu je moja dusa
koja vazdan
neke stare pesme slusa.

I zatvorim oci
u oblaku 
nekog sivog dana
zatvorim oci
i gledam-boje!

Ali,
nista nije
zeleno tako
kao oci tvoje...






«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 ... 30 31 32  Sledeći»