[ Generalna ] 24 Februar, 2012 16:31
Skupio se i ovaj dan u jedno mirno vece...
Osluskujem zvuke predvecerja oko sebe,a suton polako boji nebo.
Pitam se da li je covek danas zaboravio kako da uspori,kako da zazmuri i oslusne sebe?
 Primetio sam da kod mnogih ljudi postoji strah od samoce,bekstvo u gomilu postane skrivanje od sebe...a bojim se da je taj beg ipak nemoguc.
Kako se desilo da smo sebi najveci neprijatelji?
Cini mi se da su ljudi izgubili spokoj u sebi,a odsustvo dusevnog mira nece doneti nikome dobro.
Ako se bojimo tisine,ako se plasimo da ostanemo sami sa svojim mislima,to moze znaciti da vise ni sebe ne cujemo...a kakvo je to drustvo gde niko nikog ne cuje?

Volim ljude...ali se bojim da vise niko ni sebe ne voli.

Zivot je lep onoliko koliko smo spremni ljubavi u njemu da stvorimo...

Ako cesto cujem da nekome zivot nije lep,mozda je to zato sto nije spreman da voli i bude voljen?

Ko zna...

Zbrkan je ovaj dan.
I ja u njemu.
I misli moje...

Ali ljubi me moja ljubav,ljubimo naseg malog Ognjena.
Dunav mirno tece,neumoljiv,nepokolebljiv...

Mozda sam stvorio planetu na Planeti...ali ne umem da budem sasvim srecan.

Ne dok ne budu srecni svi oko mene.
[ Pilence ] 16 Februar, 2012 15:30

Izgubljen je jedan trenutak
ovog  lepog zivota...



A mogao sam
te tako divno
ljubiti u njemu!

[ Generalna ] 14 Februar, 2012 17:31
Svi smo mi
od zvezda bas stvoreni
daleki i sjajni
i zato smo ovako
bas stvoreni
puni divota i velikih tajni... 

I bas zato
trazimo druge
po ovom svetu tmine
da unesemo svetlosti i zvuke
u ova mora tisine
da razgonimo tuge
i dosegnemo visine...

Zato smo tu
gde smo
moj voljeni sine!

Svi smo mi
od zvezda bas stvoreni.

I ne cudi se 
sto se neki i i stide
neki
bas tako
sebe i ne vide.
[ Generalna ] 11 Februar, 2012 11:41
Na pocetku
bese rec...
i bese ljubav

Na kraju
bez ljubavi
ostane cutanje.

I zivot postane
bez ljubavi
pusto i prazno lutanje.
[ Generalna ] 04 Februar, 2012 12:46
Evo,predjoh i preko pete godine druzenja na ovom blogu.
Dosao sam davno,sasvim slucajno,pisao ljubavi i o ljubavi...nadajuci se da ce jednom odapeta strela,kad-tad,stici do svog cilja.
I stigla je...o,da...mnogo puta.

Pisao sam o svojoj prvoj ljubavi i rastao.
Onda sam pisao o svakoj ljubavi koja je kroz mene prosla.
I rastao jos vise.
Sve dok me ta velika ljubav nije naucila da se voli,uvek i svuda.
Da se lica menjaju,ali uloge ostaju iste.
Da je moguce voleti ne jednom i jednu...vec voleti zivot,svet i sve sto nam on donese.
Da je jedino izvesno sto imamo ovaj prekrasan dan.
I da ga ne vredi trositi na nevazne sitnice.


Rastao sam tako i dorastao do gorostasa,junacinu.
Porastao sam do onog najveceg sto covek moze dosegnuti u svom kratkom zivotu.

Postao sam TATA.

I ljubav,koja mi je otvorila oci i pokazala sve divote i cudesa Sveta,umnozila se stotinu puta.

Nisam vise onaj isti,onaj koji je poceo da pise na ovom blogu,tako davno.
Prvo sam hteo da zatvorim svoj blog i,mozda,otvorim novi.
I tu sam zastao.

Ipak ne mogu to da uradim.
Jer,sve ono sto jesam,proslo je kroz redove koje sam ovde pisao.
Kap po kap,red po red...sve je ostalo napisano ovde.

I,na kraju,resih da se oprostim od svih Zvoncica ovog sveta.
Ovaj blog je postojao zbog njih,kao dnevnik  potrage za savrsenom ljubavi.
Potraga je zavrsena.

Zvoncica,kao blog,je nestala.

Od danas,sve ono sto je proslo kroz moj duh i otelotvorilo se u mom zivotu ostace ovde zapisano pod naslovom KAP PO KAP.

Onako kako je iz srca oticalo.

Hvala svima koji su pratili kolebanja moje duse kroz ovih,vise od 5 godina.

Nadam se da smo zajedno rasli.
[ Generalna ] 27 Januar, 2012 09:39

Prvo smo kukali sto ga nema...
Sad ce krenuti zalopojke sto ga treba cistiti...
A,zapravo,samo je trebalo zastati i uzivati dok pada.
Sneg je ukras zime.
 Budi secanja,zove na setnju,ruku pod ruku,dok skripi pod nogama...


Sad treba skuvati malo crnog vina,zavaliti se u naslonjac pred prozorom...zagrliti svoju ljubav i posmatrati kako pahulje cine ovaj svet cistijim i svetlijim nego sto smo zasluzili.


Svako je doba lepo,ako je covek spokojan.

[ Danijela ] 26 Januar, 2012 15:58

U oblaku
ovog sivog dana
ja zatvorim oci
i vidim boje...



Kao da si juce jos
zakoracila smelo
otvorivsi
tako malena i nejaka
ta velika staklena vrata
kafea...


A ja sam tek
godinama kasnije
saznao
da si tako malena i slatka
kroz ta velika
i staklena vrata
pravo 
u moju dusu usla.

Nema tog kafea
vec danima
mesecima i godinama
ni nas tu nema...


Tu sam samo ja
i tu je moja dusa
koja vazdan
neke stare pesme slusa.

I zatvorim oci
u oblaku 
nekog sivog dana
zatvorim oci
i gledam-boje!

Ali,
nista nije
zeleno tako
kao oci tvoje...






[ Generalna ] 25 Januar, 2012 15:15

Prvo je bilo jedno NISTA


a onda se nista pretvorilo u NESTO.

U praznu,tupu materiju...

I onda jos mnogo cuda da se mrtva materija pretvori u ZIVOT.

E,to je tek cudo!

Ali,zivot je trazio svoj smisao...

I tada se stvori najvece bogatstvo Vaseljene-MISAO!

A misao,mocna i najveca sila Sveta,ubrzo shvati da jedina i najveca svrha zivota moze biti samo jedno...DOBROTA!

Ta velika sila,dobrota,stvori najvisi oblik postojanja svega sto postoji i sto je ikada postojalo:

LJUBAV!!!!


I tako...

Sve sto je postalo,od nastanka Sveta pa do danas,postace ponovo hladna i mrtva materija...

Ili ce postati najvisi oblik zivota,duha i materije-cista Ljubav.


I ono najlepse:

od svih bica Svemira,samo covek ima tu priliku da odabere.

Od svih bica,samo TI za sebe biras.

Razumes li to,o Covece?


Zar je nesto drugo vazno...

[ Generalna ] 22 Januar, 2012 13:50
Jedna polovina sveta
kaze drugoj
da su prave budale...

A obe su u pravu!
[ Generalna ] 14 Januar, 2012 15:55

Nista mi ne moras reci
bas nista
jer sve vec odavno znam...

Znam za sve susrete
kao slucajne
i poglede
kao usputne
u prolazu
nekoliko junskih noci...


I znam za dodire
kojima smo goreli
svaki put kada se dese
kao slucajno
i kao usput
u prolazu
onog vremena
sto smo ga zvali
tako prosto...mladost.

I znam
oduvek
da si me volela
kako samo na filmu umeju
i pesmama
sto su zvucale
kao da su bas za nas pisane...


Znam i da sam te voleo
isto tako
filmski i raspevano
sudbinski i svevremeno
voleo te svaki dan
i narocito
voleo te svih onih noci
onih dugih noci
sto su se sa jutrom sastajala...

Nista mi ne moras reci
bas nista
jer sve vec odavno znam.

I nista ni sada ne bih rekao,lud i vreo...

Kada onda nisam smeo.

Kada onda nisam smeo...

 

 

[ Generalna ] 10 Januar, 2012 14:48

Zivot je patnja.
Ne mogu to da poreknem.
Previse je patnje i borbe.
Premalo mira i ljubavi.

Ali ima neceg mangupskog u tome...obrisati suzu dlanom i nasmesiti se.
Tiho i drsko.

I uprkos svemu.
I uprkos svima.

 

 

 

Ziveti!

[ Generalna ] 29 Decembar, 2011 17:45
Ispred nas je jedna sasvim nova,neotpakovana nova godina...neko je nekada odredio da nosi redni broj 2012.

Da ne lazem:nece ona biti ni bolja ni gora od ostalih koje su prosetale kroz nas zivot.
Sve su godine iste,zato nikome necu nista ni pozeleti za ovu novu godinu.
Pozelecu nesto za citav zivot...
Svako ko odvoji vreme da procita ovo,neka prvo udahne duboko.
Neka shvati da se lepe stvari desavaju.
Neka im dozvoli da se dese.
Neka doceka svako jutro sa osmehom,
jer mnogi nisu imali tu srecu da dobiju jos jedan dan.
Da taj osmeh ne stedi i neka ga poklanja svakom zivom stvoru koji srete u danu.
Neka shvati da osmesi imaju to divno svojstvo da cine ljude radosnim
i da se svaki osmeh vrati onom koji ih poklanja, i to uvecan bar dvostruko.
Da ljubav postoji,da nije strasno voleti,pripadati nekome i imati nekog.
Stavise,da je to jedina sreca na ovom svetu.
Da voleti sebicno,znaci ne voleti uopste.
Da svaki cilj koji imamo,mora biti dostizan,ukoliko nam je zelja zaista iskrena.
I da je zivot bez zelja prazan.
Da postoji hiljadu ispravnih saveta za dobar i lep zivot,ali da svako mora
sam za sebe da pronadje svoj put.

Zivot je da se zivi.
Da se raduje.
Da se voli.

Tako
svaka ce godina biti lepa i uspesna.
Nemojte nikada zeleti nesto sto sami sebi ne mozete podariti.
Zdravlje cuvajte.
Lepoti negujte.
Novac zaradite.

Isti ovaj post objavljujem vec petu godinu zaredom.
Ne vidim sta se promenilo...
I dalje zelim svima isto.

Veliki pozdrav od vaseg StepskogVuka
[ Generalna ] 17 Decembar, 2011 10:25
Zimu trazim.
Jutra koja osvanu snegom.
Vecernje setnje na ostrom vazduhu,dok pod nogama skripi.
Bele noci.
Sneska Belica.
Onog sa ruzicastim nosicem
 i ugljem umesto dugmadi
I beli prah,kao sitan secer,da sa neba sipi...

Nekoliko ledenih grudvi
snegom zavejanu padinu
i saonice
da na svakom cosku osvanu
decije igraonice...

I jednu jelku
veliku
da pod nju
decaka sakrijem
i sneg mu saspem
pravo za vrat.


Sada vidim
zasto pominju tako cesto
i promene i klimu...

Pa,nama je neko
prodao zimu!
[ Generalna ] 14 Decembar, 2011 16:35
Prodje i to...izgledalo je neverovatno ostvarivo,ali srce cuda cini.
Izgledalo je nedostizno objaviti knjigu sa 19  autora,od kojih se vecina ne poznaje,ali na kraju je sve ispalo tako lako i poletno,da se vise nista ne cini nemoguce i nedostizno.

U vremenu koje je tako brzo,da ga je tesko pratiti,i kada svakoga dana do nas stigne bar jedna ruzna vest,bilo je pravo zadovoljstvo biti u epicentru vulkana dobrih emocija.
Nije se znalo ko je vedriji i nasmejaniji,mnogobrojna publika ili razdragani blogeri.
Neverovatno je da se svi poznajemo samo preko naseg pisanja,ali kada smo se najzad sastali,bilo je to kao da su se sreli stari i dobri znanci,posle dugo vremena.

Posebno mi je drago sto sam sreo naseg Mandraka,dobrog i tihog coveka,koji je idejni tvorac ovog naseg ceda.
Behappy,koja je odrastala uz Blog.rs,postala mi je davno draga i smatram ogromnom privilegijom sto sam posmatrao kolebanja njene duse,dok je porasla u divnu devojku.
Tu se negde motala i Phedre,cije sam postove uzivao da citam...baddancer koga nisam ni slutio da cu upoznati,stao je i javio se,na cemu sam mu zahvalan.
Necu navoditi vise imena blogera,jer je sasvim jasno da je bila velika sreca upoznati svakog koga do sada nisam imao zadovoljstvo videti, i posebno sresti sva ona draga lica koja znam od ranije.

Da sve bude sladje,Ivana,prelepa dama koja je sedela u prvim redovima,odala mi je jednu fantasticnu tajnu!

Na Blog sam dosao sasvim slucajno,preko devojke sa nadimkom Orasthjich koju nikada nisam ni upoznao.
Svidelo mi se kako pise,pa sam probao i ja...a onda se njoj svidelo kako ja pisem,i tako to krene.
Ona je nekud nestala,tokovima neta,a meni ostade Ivana da me podseti na nju.
Naime,Ivana je sestra blogerke Orasthjich!
I krug se zatvorio...
A meni dvaput vise drago sto sam u okviru svog bloga imao kategoriju posvecenoj jednoj Ivani,neka su sve Ivane ovog sveta imale sta da citaju kod mene...

Promocija knjige ULICAMA BLOGOGRADA,ostace zauvek primer knjige koja je,po prvi put,nastala
tako sto se prelila iz sfere virtuelnog u ovu nasu stvarnost.
Ali ona je i nesto  mnogo vise.
Nasa knjiga je primer svima,da MI sami stvaramo nasu realnost.
Da SVAKA zelja ima tu fantasticnu mogucnost da se ostvari,ako umete da zelite.
Kao i da se slicni pronalaze,ma gde ziveli.
Duse se dodiruju...

Ako smem reci da mi je najlepsi trenutak u prosloj godini bilo rodjenje sina prvenca.
Onda smem tvrditi i da je sinocnji dogadjaj bio kruna ove godine.

Biti na istom mestu,okupljen oko iste ideje,sa tako divnim ljudima kao sto se dogodilo sinoc,jos je jedan dokaz da je Svet divno mesto.

Veliki pozdrav svim mojim drugarima,sa zeljom da bude jos mnogo knjiga i jos vise lepih susreta!
[ Generalna ] 30 Novembar, 2011 12:00

 Uvek me obeshrabri  belina koju vidim ispred sebe,kada pozelim da nesto napisem.
Sednem sa idejom i namerom,ali blestava belina koja gleda u mene,cesto me ostavi bez reci.
Zbunjen  i nem,sa rukama iznad tastature,stanem i cekam.
Cekam tu misao,koja mi je plesala po celi dan ispred ociju,koja je zvala da bude napisana i objavljena...eto je sada,postidjena,nekud je nestala i odbija da se javi.
Kao da se jos stidi,kao da jos ne sme da se pojavi.
Istina,ja sam je stvorio,jos je tu negde u podrumima misli...i dozivam je,vabim.
Ali nece napolje.
Kao postidjeno dete,sakrilo se ispod nekog stola i nece napolje!
A,bas sam hteo sa vama da podelim nesto veceras.


Hteo sam da napisem nesto veselo i leprsavo,osuncano kao ovaj dan sto je bio osuncan.
Bilo bi tu smeha i osmeha,vedrih pogleda i svega drugog sto ume da razgali i osnazi.
Napisao bih,vodjen tom sjajnom mislju,odu radosti ovoga dana,svakoga dana.
Tih nekoliko reci,pazljivo sklopljenih u skromnu pesmu,osnazilo bi posustale i ulilo optimizma onima kojima je to potrebno.
Ne bih ostavio ni trunku nedoumice da se od danas moze i ume sve.
Da se svako Bozije bice,sme usuditi na sve visine i velicine koje sebi dozvoli u ovom zivotu...
O,kako bi dunuo vetar u jedra svih onih voljnih!


Ali,eto...
Ta stidljiva misao ne da se videti danas.
Tu je,misli ona na ceo svet i zeli da se pojavi...ali,izgleda,danas ce svako morati da nadje snage za sebe.
Da nadje snage u sebi,da vec od ovog momenta bude najbolje sto moze biti.
Da za sebe drsko pozeli najvece i najlepse.
Da se smelo zaljubi svako ko to zeli.
Da ustane ona koji je pao,i odmah pokaze svetu,i najpre sebi,ko je i sta je.
Koliko vredi.
Koliko moze...

Mislim se,nije luda ta moja misao.
Zna ona zasto nece da izadje.

Nikada je ja necu moci izreci tako lepo i tako snazno...
Koliko samo vi to mozete i umete.

Mislite dobro.
Mislite lepo.

Izvedite te divne misli o sebi i ovom jedinstvenom svetu i zivotu,iznedrite ih i pustite da plesu.

I bice vam dobro.
I bice vam lepo.

Obecavam!

«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 ... 30 31 32  Sledeći»