[ Generalna ] 30 Decembar, 2010 10:42

Prodje jos jedna godina...
Nanizala se na bisernu granu onih proslih.
Kada je otpocinjala ova odlazeca 2010,nisam ni slutio sta mi sve nosi.
Nisam znao da cu ispratiti brata u jedan lep i dobar brak,da cu steci snajku.
Pojma nisam imao da cu i ja postati muz,i da cu napraviti sebi zivot kakav zelim.
Dao sam otkaze na sve sto sam radio,da bih se posvetio porodici,pa na kraju opet poceo da radim ono u cemu sam najbolji.
Dobio sam i sina...ma,kakvi dobio...kako je to glupo reci.
Zasluzio sam jednog divno bice,bebu koja osmehom pokrece svet oko sebe.

I eto,sad se spremam za novu 2011.

Ne znam sta ona nosi.
Niko ne zna...
Ali mislim da vredi da ovde opet i ponovo,umesto zelja,postavim tekst koji uvek ovde ostavljam dragim blogerima.

DAKLE:

 

Ispred nas je jedna sasvim nova,neotpakovana nova godina...neko je nekada odredio da nosi redni broj 2011.

Da ne lazem:nece ona biti ni bolja ni gora od ostalih koje su prosetale kroz nas zivot.
Sve su godine iste,zato nikome necu nista ni pozeleti za ovu novu godinu.
Pozelecu nesto za citav zivot.
Svako ko odvoji vreme da procita ovo,neka prvo udahne duboko.
Neka shvati da se lepe stvari desavaju.
Neka im dozvoli da se dese.
Neka doceka svako jutro sa osmehom,
jer mnogi nisu imali tu srecu da dobiju jos jedan dan.
Da taj osmeh ne stedi i neka ga poklanja svakom zivom stvoru koji srete u danu.
Neka shvati da osmesi imaju to divno svojstvo da cine ljude radosnim
 i da se svaki osmeh vrati onom koji ih poklanja, i to uvecan bar dvostruko.
Da ljubav postoji,da nije strasno voleti,pripadati nekome i imati nekog.
Stavise,da je to jedina sreca na ovom svetu.
Da voleti sebicno,znaci ne voleti uopste.
Da svaki cilj koji imamo,mora biti dostizan,ukoliko nam je zelja zaista iskrena.
I da je zivot bez zelja prazan.
Da postoji hiljadu ispravnih saveta za dobar i lep zivot,ali da svako mora
sam za sebe da pronadje svoj put.

Zivot je da se  zivi.
Da se raduje.
Da se voli.

Tako
svaka ce godina biti lepa i uspesna.
Nemojte nikada zeleti nesto sto sami sebi ne mozete podariti.
Zdravlje cuvajte.
Lepoti negujte.
Novac zaradite. 

Isti ovaj post sam napisao prosle i pretprosle godine.
Ne vidim sta se promenilo...

 Veliki pozdrav od vaseg StepskogVuka

 

 

 

 

 

 

 

 

[ Generalna ] 10 Decembar, 2010 13:54
Evo...prve pahulje su  zabelele ulice.
I nije to TO.
Nije to onaj sneg,sto zove napolje.
Onaj sto mami na igru,grudvanje i sanjkanje.
Sve je postalo brzo...instant supe i gotova jela,instant kafe i instant prijateljstva.
Instant ljubavi.
I vreme je postalo instant.
Malo leta za prepodne,pa par sati zime za kraj dana.
Ujutru,eto ga prolece!
Da otopi prve pahulje...

Sve je postalo brzo,kratko i bez duse.
Bez prave boje,ukusa i mirisa.

I nije to slucajno.
To je zato sto svako zeli sve...,odmah,brzo i sada!

A ne moze tako.


Uzivati se moze samo u trenucima...onim divnim trenucima koje pozelimo da traju citav zivot.
Nista nije lepse od pupoljka ruze,ali i taj pupoljak ima svoj trenutak.
U samo jednom trenutku,novorodjena beba stisne prst svoga oca,i uhvati ga zauvek.
Samo je jedan trenutak prvog poljupca...pa ga u srcu nosimo onoliko dugo koliko traje nasa vecnost.

Ali,za svaki taj trenutak srece,bili su potrebni vekovi da se dogode.

Znam da smo svi u potrazi za srecom...i da je tako lako jadikovati.
Ali,u ime te srece,zar joj ne trebamo dozvoliti da se dogodi?
Ne treba li joj dati vremena da se razvije u potpunosti,kako bi nas okupala radostima?

Budite brzi u koriscenju prilike.
Ali,dopustite tom pupoljku da se rascveta.