Kap po kap

 Uvek me obeshrabri  belina koju vidim ispred sebe,kada pozelim da nesto napisem.
Sednem sa idejom i namerom,ali blestava belina koja gleda u mene,cesto me ostavi bez reci.
Zbunjen  i nem,sa rukama iznad tastature,stanem i cekam.
Cekam tu misao,koja mi je plesala po celi dan ispred ociju,koja je zvala da bude napisana i objavljena...eto je sada,postidjena,nekud je nestala i odbija da se javi.
Kao da se jos stidi,kao da jos ne sme da se pojavi.
Istina,ja sam je stvorio,jos je tu negde u podrumima misli...i dozivam je,vabim.
Ali nece napolje.
Kao postidjeno dete,sakrilo se ispod nekog stola i nece napolje!
A,bas sam hteo sa vama da podelim nesto veceras.

Hteo sam da napisem nesto veselo i leprsavo,osuncano kao ovaj dan sto je bio osuncan.
Bilo bi tu smeha i osmeha,vedrih pogleda i svega drugog sto ume da razgali i osnazi.
Napisao bih,vodjen tom sjajnom mislju,odu radosti ovoga dana,svakoga dana.
Tih nekoliko reci,pazljivo sklopljenih u skromnu pesmu,osnazilo bi posustale i ulilo optimizma onima kojima je to potrebno.
Ne bih ostavio ni trunku nedoumice da se od danas moze i ume sve.
Da se svako Bozije bice,sme usuditi na sve visine i velicine koje sebi dozvoli u ovom zivotu...
O,kako bi dunuo vetar u jedra svih onih voljnih!


Ali,eto...
Ta stidljiva misao ne da se videti danas.
Tu je,misli ona na ceo svet i zeli da se pojavi...ali,izgleda,danas ce svako morati da nadje snage za sebe.
Da nadje snage u sebi,da vec od ovog momenta bude najbolje sto moze biti.
Da za sebe drsko pozeli najvece i najlepse.
Da se smelo zaljubi svako ko to zeli.
Da ustane ona koji je pao,i odmah pokaze svetu,i najpre sebi,ko je i sta je.
Koliko vredi.
Koliko moze...

Mislim se,nije luda ta moja misao.
Zna ona zasto nece da izadje.

Nikada je ja necu moci izreci tako lepo i tako snazno...
Koliko samo vi to mozete i umete.

Mislite dobro.
Mislite lepo.

Izvedite te divne misli o sebi i ovom jedinstvenom svetu i zivotu,iznedrite ih i pustite da plesu.

I bice vam dobro.
I bice vam lepo.

Obecavam!

Rekose mi
kako je svemir velik
i kolika se prostranstva kriju
u prostoru
medju zvezdama...
Rekose mi
kako je Svet velik
i kako smo mi
samo trun
u beskraju... 

A kako da im objasnim
da je
sve sto postoji
i sve te daljine
samo jedan
obican komsiluk
u kome sam
igrajuci se
uspeo 
da pronadjem
jedinu Tebe!

Ljubavi je Svet mali...

Nekada je Frikom pravio sladoled pakovan u plasticnu kuglu,nalik lopti.
Tako smo ga i zvali, "loptica".
Uvek me je nerviralo sto nikada,ali NIKADA,nisam uspevao da ga pojedem skroz,jer je uvek u njemu ostajalo jos malo,na dnu...
I imao je najlepsi ukus na svetu!
Nikada vise nisam probao sladoled sa tako blagim i lepim ukusom...

Ukusom detinjstva.

 
Veceras,ovog jesenjeg sutona,dao bih i poslednji dinar za to.

Da srcem sladoled iz te magicne kugle.

Zaboravi sve sto te je tistilo,brinulo,sve sto je unosilo nemir,dileme,neizvesnost…
sve sto te je plasilo.
Zaboravi i halapljivo progutaj svaki osuncani trenutak koji ti podari ovaj dan.
Rastopi sve svoje nedoumice u toplini suncevih zraka i molim te:
NASMESI SE!!!

Mnogo je lep taj osmeh...

Dan koji pocne spontanim osmehom je pocetak jedne spirale. 
Na kraju dana,na zavretku vrtloga,stajace jos jedan osmeh.
Znam to. 

I to  je jedini nacin da dan dobije smisao
i da se taj smisao deli sa celim svetom
jer osmeh ima tu retku moc
da nam se uvek vrati
kada nam najvise treba...

Osmeh je ljudima dar bogova
maleni poklon iz riznica Neba. 

22.08.2008.

Dragi prijatelji,

kao sto vecina zna,ideja naseg prijatelja Mandraka,da napravimo knjigu u kojoj ce ucestvovati blogeri naseg blog servisa,brzo se primila i naisla na plodno tlo.
Kao i uvek,Sanjarenja,nasa Dama Bloga,uspela je brzo da nas okupi i organizuje.
Vrlo mudro,uspela je da angazuje Suky-ja,koji nam je vrlo jasno i precizno podelio zadatke...a,kako vidim,i sam je uradio ogroman deo velikog posla koji ga tek ceka.

Mene je zapalo da organizujem finansije,odnosno da otvorim racun na koji ce zainteresovani blogeri uplacivati iznos koji je potreban da pokrije troskove stampanja i ostalih radnji oko objavljivanja.

Taj iznos je bio 4000 dinara,poslednji put kada je Suky to objavio.

Mnogi ovo vreme zovu teskim,i nikada nije lako odvojiti se od novca,ali moram reci da je ova suma smesno mala u odnosu na ono sto svi dobijamo-priliku da ucestvujemo u jednom izuzetnom projektu kakav,verujem,nije do sad vidjen kod nas.

Objavljujemo prvu knjigu,zbirku radova,ljudi koji se skoro i  ne poznaju i koje jedino veze dobra dusa i ljubav prema pisanju.

Dakle,iznos je 4000 dinara.

A,evo i kako cete ga uplatiti.

broj racuna je:  180-3201010364670-68

Banka je ALPHA BANKA

Kako mi je sluzbenik banke rekao,dovoljno je samo da izdiktirate broj racuna i iznos koji uplacujete,kao i svoje ime,prezime.

Ja cu videti ko je i koliko uplatio na izvodu,vec sutradan.

Mislim da nece biti potrebno,ali ako bude,moje ime je DALIBOR MAKSIMOVIC.
Ako se desi da banka trazi i ime vlasnika racuna.

Moj telefon je 060 0 342 424 ,budite slobodni da se javite,pozivom ili porukom,ako bude bilo kakvih nejasnoca.

Obavezno recite sluzbeniku banke da zelite da budete sigurni da vlasnik racuna ima informaciju ko je uplatilac.
To napominjem,jer nemam poverenja ni u banke ni u njihove sluzbenike...probajte da budete preduzetnik u Srbiji nedelju dana,pa cete videti kakve su sve gluposti kadri u bankama da vam naprave...

Zeleo sam da se uplate vrse u Posti,ali na njihovim racunima nemamo nacin da izvodom potvrdimo ko je zaista uplatio.

Druga opcija ostala je Alpha banka jer ima najvise filijala sirom nase lepe i napacene zemlje.

Uplatu mozete izvrsiti i u bilo kojoj drugoj banci,ali cete imati i trosak transfera,a ne znamo koliko on moze da iznosi.

Oprostite mi na duzini posta,zeleo sam da sve bude jasno.


Pozdrav svima!

P.S.

Stampanje knjige je zakazano za 15 novembar.
Potrebno je da se sve uplate izvrse do 12 novembra.
Radi bolje informisanosti,molim Vas da po izvrsenoj uplati,to potvrdite komentarom na ovoj stranici.