[ Generalna ] 04 Oktobar, 2011 14:40

Lud sam
priznajem
sasvim
jos odavno...

Lud sam
od onda
kada sam
udahnuo
vazduh
ovog
divnog sveta...

I lud sam
jos uvek
i bicu
lud
zauvek
dok 
disem
ovo
predivno nebo.


Lud sam
sto se radujem
gotovo svakom danu
i sto 
tako lud
uzivam
u ludosti svojoj.

Stavljam
tako lud
i poslednju paru
na ruletu zivota
stavljam uvek
na crveno
na radost
na ljubav
na strast
stavljam
sve do zadnje pare
stavljam sve...

I sve sto dobijem
moje je!








 

[ Generalna ] 29 Septembar, 2011 18:20
Svakog jutra u Africi,budi se jedna antilopa i pocinje da trci.
Ako ne bude trcala dovoljno brzo,stici ce je lav i zaklati je...

Svakog jutra u Africi,budi se jedan lav i pocinje da trci.
Ako ne bude trcao dovoljno brzo i ne stigne antilopu...umrece od gladi.

Sunce se radja...
Ako zelis da prezivis-pocni da trcis!



Eto jedne pricice koja cesto sluzi kao himna i kuraz svima onima koji sav zivot i ceo svet vide kao neprestanu borbu i megdan polje.
I nikada se nisam pronalazio u njoj.
Kao sto sebe nikada nisam video u gomili,svetini,koja neprestano zuri,juri...gomila,zaradjuje i trosi.
Tako posmatrano,sasvim mi prijatno izgleda ideja da budem majmun,sedim u krosnji drveta i mirno jedem banane.
Koliko je neopisive mudrosti u onima koji,mimo sveta,zive svojim ritmom i tokom.
Potpuno neometeni tudjim standardima i ciljevima...
Pretrpan svakodnevnim obavezama i ispunjavanjem raznih,potpuno imaginarnih planova,covek lako zaboravi zasto je tu.
Sta je zaista nas cilj.
I da umeti igrati se na podu,sa detetom,predstavlja vrhunac zivotne filozofije i srece.
Jer cilja nas,ne treba da bude zamisljeno-IMATI.
Vec jedno obicno i tiho- BITI.
I biti srecan...

28.11.2008
[ Generalna ] 28 Septembar, 2011 15:25

Ko nije padao
ko nije stradao
nije nikada ni leteo
nikada nije ni vredeo...

I pad je let
jedan je zivot
jedan je ovaj
predivni svet!

Usudi se i probaj!

Svom zivotu
nove boje dodaj...

Niko to
za tebe
ne moze i nece
nije to sreca
ziveti od tudje srece...

Usudi se i probaj
zazmuri i skoči!

Nista lose ne moze biti...
Zivot je da se zivi!

[ Generalna ] 10 Septembar, 2011 12:00
Na svetu nema lepseg prizora od dvoje staraca koji pridrzavaju jedno drugo na vetrovitom prelazu preko ulice...jedna duga,vecita ljubav koja je ostarila sa svojim posednicima.
O,koliko hrabrosti je potrebno voleti samo jednom i samo jednu!
Koliko je tu bilo odricanja i popustanja jedno drugome...koliko svadja i svadjica,povladjivanja.
Koliko puta su se hrabrili,poveravali.
Koliko puta prepirali ko koga vise voli.
Od prvog pogleda,dodira i poljupca...pa sve do cvrste,koscate ruke,mozda onemocale godinama,ali cvrsto resene da svoju dragu mirno i sigurno prevede preko ulice.
Koliko puta je Ona,srca puna zebnje,cekala Njega.
Sa nekog puta.
Sa nekog slavlja.
Mozda pripitog,ozlojedjenog...
I koliko puta se on izvinjavao,pazeci da je ne povredi.
Dug je zivot.
I jos duza ljubav,kada traje toliko.

I koliko je lepote i postignuca u tom podvigu,biti nekom sve toliko godina.

Cini mi se,nema vece srece od te,poziveti svoj broj godina srecan i spokojan pored svoje velike ljubavi.
I neka tu sliku ulepsa jos i mnostvo glasnih i nemirnih unucica.

Lice srece prepoznatljivo je.

Treba umeti ziveti tako da se ta sreca i dostigne.
Kazu,cak ni Bog ne sudi o Coveku i njegovom zivotu,dok se taj zivot ne svrsi.

Ne ucimo mi citav zivot,kako ziveti.
Ucimo,samo i jedino,kako umreti.
Kako ziveti i poziveti tako da nam kraj obelezi sve ono sto smo u zivotu radili,sebi i drugima.
Samo onaj ko moze sebe pogledati u to strasno ogledalo,konacnog dana,onaj ko sme reci ZIVEO SAM,moze se smatrati srecnim.
I mirno i spokojno sklopiti oci.
Okruzen LJUBAVLJU.

Tako se zivi.
I tako se umire.

Sa ljubavlju...i od ljubavi.

I to je jedini nacin,ispravan nacin,kako ziveti.

Ne kule i gradove.

Stvarati sebi tvrdjave i bastione,omedjene ljubavlju onih koje volimo i koji nas vole.



[ Generalna ] 08 Septembar, 2011 16:05

U poklonu
jednoga trenutka
sto je u sebi
najavio vecnost
ja sam te poljubio.


I sada
svaki je trenutak
u sebi
sacuvao tu vecnost
I sada
svaka je vecnost
celu sebe
u trenutak stavila.

U poklonu
jednoga trenutka
sto je u sebi
vecnost najavio bas
ja sam te zavoleo

znas?

 

[ Generalna ] 30 Avgust, 2011 14:44

Biti nekom potreban...mozda je to sreca?


Naci svoju svrhu i smisao u tome da smo nekome sve.
I pocetak i oslonac.
I cvrsta ruka koja vodi prve korake,i pogled koji govori sta se sme,a sta ce da boli...

Mozda su sva lutanja bila samo potraga za sidrom,za necim sto ce da nas veze za tlo,ma kako zudeli za letenjem...

Mozda.

Rumeno sunce se spremilo da ode na pocinak,tamo negde,daleko iza mojih ledja.
A ispred mene se smirio Dunav,kao veran i drag prijatelj osluskuje moje misli.
Sreca?

Sreca je u svakom trenutku.
Ako taj trenutak ume da se zivi...

Sreca je u ljudima oko nas.
Mada,cesto se i tuga na istom izvoru krije...

Na kraju,na nama je.

Sreca je izbor.

A ja sam svakoga dana svog zivota odabirao da ostanem srecan.

Sreca je imati ovakvog prijatelja,tihog i vernog,kao sto Dunav ime da bude tih i veran...
Spustio sam misli niz tok reke,kao poruku u boci.
Mozda je neko negde i odgonetne.
I seti me se.

Mora biti da neko jos negde,tamo daleko i nizvodno,sedi na obali reke.
I bas ovako kao ja,spusta svoje misli o sreci u ovu bistru vodu.

Ako je tako,dobro je.

Jos je neko shvatio da je srecan....



[ Pahuljica ] 29 Avgust, 2011 20:06

Dosta je bilo!
Dosta se krilo...

Dosta si cekala
kao Ikar Dedala...

Vreme je
da se zasija
u punome sjaju
i da se poleti
po nebeskom beskraju...

Sutra nece nikoga cekati!

Budi najbolja
od svih i od svega...

Oslobodi se
od stida i stega.

Budi najbolja
sto mozes biti
divno se srce
ne moze kriti.

Nasmesi se sada
tiho i u sebi
buducnost tvoja
pripada tebi!





 

[ Generalna ] 25 Avgust, 2011 19:32
 Na svetu ima mnogo zlih ljudi,cini se...a ipak,ne bih smeo da ikoga zovem zlim.
Pre mi se cini da na svetu ima mnogo nesretnih.Onih koji ne umeju da budu sretni,kojima je celo vecito pod teskim i tamnim oblacima.
 Ljudi koji ne podnose tudju srecu i smeta im ako ima imalo sjaja u drugim zivotima.
Kao da im se njihova tama cini manjom,ako nema svetla ni u drugima oko njih...

I to je tako.
Boli me svet mrkih i nepravednih,svet bez osmeha i nade.
Ne umem da razumem sebicne i samozive,koji uvek zive u grcu i teroru svoje zelje za posedovanjem.
Ne znam za zle ljude.
Ne vidim ih.
Ne prepoznajem...

Ne umem drugacije.

I zato nastavljam da hodam mirno i sa osmehom.
Uvek znam da me vec iza sledeceg coska ceka nesto novo i lepo.
I to je jedini nacin kako se moze koracati ovim i ovakvim svetom,u kome nista nije sigurno i izvesno.

Mirno,sa osmehom i verom da je svaki sledeci dan jos bolji i lepsi od zbira svih sreca koje su vec prosle.
Jer,od jucerasnjeg hleba se moze ziveti...ali od jucerasnje srece ne.

Napravimo sebi i ljudima oko sebe novu srecu svakoga dana...

 
[ Generalna ] 12 Avgust, 2011 18:29
Trazio sam dobre dane
po svud i na sve strane
trazio sam srecu,dobre ljude
da nam svima dobro bude...

Trazio sam,ali toga nema
svako sebi srecu sprema
i nigde srece nece biti
svoju srecu treba sniti.

Svi su dani dobri dani
svi su ljudi dobri ljudi...

Samo i ti dobar budi!
[ Generalna ] 06 Avgust, 2011 15:45

Nekad su konji jurili...danas ljudi trce.


Eto tako.

Smirio sam sebe tamo gde sam oduvek zeleo,okruzio ljudima koje volim,sve bezeci iz gomile i pravila zivljenja "modernog" sveta.
Valjda otud i vidim koliko je silna uzurbanost ljudima donela nervoze i stresa.

Svud se nekud zuri,jureci za necim sto ne postoji.
Da ljudi trce za leptirima,pa da shvatim.
Razumeo bih i one koji zure kuci,da sednu u svoj omiljen kutak pored reke,pa sednu cekajuci predivan zlazak sunca...

Ali ne.

Ljudi zure da otplate kredite,uzete za stvari koje im nisu ni potrebne.
Jure novac za brzi i veci auto.
Neko juri da bi preziveo...misleci da ce umreti od gladi.
A niko ko je zdrav,spokojan i nasmejan ne moze biti gladan.

Zivot nam je vec dao sva blaga...oni koji to ne vide,zauzeti su trkom.

A trebalo je samo sesti i oslusnuti...sva su blaga vec nasa.

I sve se zelje ostvare,samo im treba dati vremena da se raspupe.

Neka konji jure...oni znaju sta je igra.




[ Generalna ] 14 Jul, 2011 20:50

 

Sapnuo sam
niz Dunav
sasvim tiho,najtise
da je volim
na svetu najvise
bas pre neku noc
sapnuo sam najtise...

I niko to ne zna
sta sam saputao
tu noc
samo Dunav
moj stari drugar
i rumeni Mesec
sto se uvek zastidi
od tolike ljubavi
koju vidi...

Ne bih to odao
cak ni u najdubljem snu
nikome
ali ne mogu prevariti NJU...

Dunav joj sve sapne
u svakom talasu sto obale ljubi.


Sapnuo sam
niz Dunav
sasvim tiho,najtise
da je volim
na svetu najvise
bas pre neku noc
sapnuo sam najtise...

Ali moji me drugovi odase.



 






[ Generalna ] 27 Jun, 2011 09:29
Prelistavam novine i vidim da se zavrsio poslednji Veliki Brat.
Razmisljam se...Od prvog serijala,gde je pobedio pametan i vaspitan mladic Ivan Ljuba,stigli smo do poslednjeg u kome je trijumfovala udata zena i majka,koja se moze pohvaliti da je imala seks pred svim ukucanima i pred celim svetom.
Nemam nista protiv seksa,naprotiv.
Ali,kako se ono zove seks za pare?
Eto gde je Srbija stigla od prvog do poslednjeg VB.

Nema vise Branka Kockice...vreme je da se nauci da 100 000 evra opravdava sve.

Tuzno...

Nije ovo ono o cemu sam navikao da pisem i razmisljam,ali moram zastati i podsetiti sebe:

Svasta danas ljudi nazivaju LJUBAV.

Odakle im pravo?
[ Generalna ] 19 Jun, 2011 20:12

Lutanja i daljine
svake noci tiho me zovu
pa bih,kao lud
jurio mesec po crvenom krovu.

I sve se bojim
da ostanem nem i nedorecen
ako me ne puste
da nekud lutam i nemiran tecem...

Nabujale neke
u  meni mocne vode
poput divlje reke
zovu da se ode.

I odem!

Svuda i daleko...

Ali cudna sam ja reka
sto uvek ima izbora
pa cesto tecem
samo do svog izvora.

Ma koliko daleko
od svega da odlutam
uvek i ponovo
do tvog oka dolutam...



Do izvora ljubavi.





[ Generalna ] 06 Jun, 2011 23:32

Prodje godina...365 dana u kojima smo se budili svakoga jutra jedno pored drugoga.


Ovde,sa velikom Njom,i sa malenim Njim...znam da sam tamo gde jedino treba da budem.

Nismo stigli da odemo do Dunava,na romanticnu veceru...
Ali smo seli na svoju terasu,mirisno vece zalili bocom dobrog crnog vina i uzivamo.
Mozda je godisnjicu braka potrebno obeleziti bas ovako.
Tiho,uz lepu muziku,dobro vino...i mnogo ljubavi.

Pre jedne godine,bio sam neko ko je imao sve ono sto se naziva dobrim i ispunjenim zivotom.
Ali sam znao i da je prazno sve to sto imam oko sebe.
Zeleo sam jednu i jedinu ljubav,namesto mnogih.
Zeleo sam mirne noci,namesto buke i besanih noci.
Zeleo sam jutra koja pocinju zagrljajem,i malim bicem izmedju nas.

I sve zeljeno se dogodilo...

Lepe se stvari dogadjaju.
Samo im treba dopustiti da se dese.

I sto je veca radost koju cekamo,vise cemo je cekati...

Samo sebi stvoriti svet kakav zelimo...to je jedina istina.
Niko to nece uraditi za nas.
I hodati napred...ma kako sitinim koracima.
Ali uvek napred.

Dao sam sebe celog mojoj ljubavi...
I vratio sam se sebi,milion puta uvecan.

Jer ljubav je najveca sila,od kad covek postoji.

Cini mi se,kada bih prestao da volim,svet bi stao.
I nikada vise Sunce ne bi radovalo jutra...

I zato,radujem se i volim.

Jer nikada se necu moci nazvati srecnim,
dok svi oko mene ne budu srecni.

I naivno i decije
samo u to verujem
da ce ljubav promeniti sve...

I samo u to verujem
naivno i decije
da ce ljubav pobediti sve.

I Matija je to davno
i lepo
rekao:

"Moja ljubavi
digla si me toliko visoko
da kada bih pao
do Zemlje bih se naziveo!"






[ Generalna ] 05 Jun, 2011 11:20

 Svanuo je jos jedan divan dan...lenjo nedeljno prepodne razvucice se citavom duzinom,sve do podneva.
Kao sanjiv macor iza sporeta.

Probudio sam se,po navici,samim osvitom zore...Uzivam da gledam kako se Suce poradja iznad usnulog Dunava,stvarajuci jos jedan neprocenjiv dan.
Izlazim na veliku terasu,kakvu sam zeleo za sebe,jer nista nije vredno kao pocetak dana sa pogledom na Sunce,uz vrucu i crnu mirisnu kafu.
Oko mene tisina.
Nedelja.
Dan koji je sam po sebi,na citavoj planeti,miran i tih...vreme kada treba preispitati sebe,svoje misli i dobro proceniti da li idemo dobrim putem.

Jer uvek smo na nekom putu,sledeci svoje zelje i htenja.

Stigao sam,umnogome,tamo gde sam hteo...i putujem dalje.
Ali ne treba nikada zaboraviti na jednu veliku istinu:

Ma koliko zudeli da stignemo do cudesnih i mirisnih vrtova nasih zelja...nikada ne smemo da zaboravimo da svaki dan odvojimo malo vremena i dopustimo sebi da uzivamo u predivnim ruzama sadasnjice.
Naposletku...nase SUTRA,niko nam nikada nije obecao.
Nase je samo ovo predivno DANAS,koje svakoga dana,svojom sopstvenom magijom,mozemo uciniti predivnim i neprocenjivim biserom.
Na kraju svih nasih puteva,jedino zadovoljstvo bice nam pogleda u nazad,kada vidimo kako smo predivnu ogrlicu napravili od tih retkih i dragocenih bisera...dan po dan.

Zar ne?

Aj' uzdravlje...iskoristite dan!

«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 30 31 32  Sledeći»