[ Danijela
]
17 Februar, 2008 16:44
Kako je lepo...
Kako je lepo imati nekog
nekog
od koga mozes da odes
nekog
kome mozes da se vratis...
Gde sada da idem
od koga da bezim
nemam kome da se vratim
pored koga da lezim.
Svi moji odlasci
i sva vracanja
svako veselo dovidjenja
i tuzno dobar dan
ostalo je tamo gde ti spavas.
[ Generalna
]
16 Februar, 2008 12:32
San
Sanjao sam...
Letimo oblacima
i pesma:
When the night has come
And the land is dark
And the moon is the only light we'll see
No I won't be afraid, no I won't be afraid
Just as long as you stand, stand by me
And darlin', darlin', stand by me, oh now now stand by me
Stand by me, stand by me
If the sky that we look upon
Should tumble and fall
And the mountains should crumble to the sea
I won't cry, I won't cry, no I won't shed a tear
Just as long as you stand, stand by me
And darlin', darlin', stand by me, oh stand by me
Stand by me, stand by me, stand by me-e, yeah
----- guitar -----
Whenever you're in trouble won't you stand by me, oh now now stand by me
Oh stand by me, stand by me, stand by me
Darlin', darlin', stand by me-e, stand by me
Oh stand by me, stand by me, stand by me
Drzim te u narucju
stojimo visoko na nebu
plesemo po Mesecu...
I milioni zaljubljenih parova gledaju ka nama
uzdisu
I jedna zvezda umesto poljupca
da nam spoji usne...
[ "prava" poezija
]
15 Februar, 2008 16:26
Odluka
Ima dana kada kada ne vredi nista zapocinjati.
To moze biti neki petak,oblacan i siv.Dovoljno je ususkati se pored nekoga,ili u potpunoj samoci,i uzivati...
Da,uzivati.
Dan nam,ponekad,ne daje priliku da sijamo,da se smejemo,da uzivamo...i sta nam onda ostane?
Nista,osim, pronaci neku sitnu zivotnu radost,nekoliko redova koje je neko davno napisao,samo da bi nas ugrejali u nepotrebnim danima.
Evo sta je mene,danas,ugrejalo...prijatno.
ODLUKA
Život je sve nešto iz početka.
Juče i prekjuče sutra ne vrede.
Nema na svetu dva ista petka,
dve iste nedelje,
dve iste srede.
Pa čemu onda razočaranja?
Ako je jedna ljubav - ćorak,
Odmah se drukčije i lepše sanja.
I kad si najviše tužan i gorak
nekih se novih očiju setiš
i shvatis da letiš… divnije letiš.
Ko je to video da dečak pati?
Da kunja kmezav i da plače?
Svaki put moraš iznova znati
da voliš bolje, da voliš jače.
Ne da se vadiš.
Ne da se tešiš.
Već da se istinski do neba smešiš.
Nema na svetu dve iste srede,
dva ista utorka,
dva ista petka.
Sve nove ljubavi drukčije vrede.
Živi se svaki put iz početka.
Živi se da se nikad ne pada.
Da budeš snažniji posle oluje.
I da se u tvom srcu već sada
Stotinu zlatnih zvezda unapred čuje.
(Antic)
[ Generalna
]
13 Februar, 2008 21:53
Jedan savrseno nepotreban dan...
Jedan savrseno nepotreban dan…
Cak,da se nije dogodio,uopste to ne bih ni primetio.Probudio sam se tesko i mrzovoljno,obavljao sve dnevne obaveze napamet i bez volje.Ne volim ovakve dane.
I znam da je to samo do mene,do mog raspolozenja i volje…ali eto,ovaj dan bih da zaboravim.
Ne zato to se dogodilo nesto lose.Vec zato sto se nije dogodilo NISTA.
Nista je strasna stvar.
Eto,jos juce,ja sam se sreo sa jednom od blogerki,i to sa jednom od onih koje sjajno pisu.
Sinoc sam popio pice sa Flordelunom.
I obecao joj da cu nesto napisati…a eto,danas malo sta pametno mogu da stavim na papir.
Flor je jedna vesela i vedra devojcica.
I istina je,dragi blogeri,ako neko lepo pise,vrlo je verovatno da je i jako obrazovan i zanimljiv…
Ubrojicu Mesecev svet u drage prijatelje.
I izvinicu joj se,ovom prilikom,sto nisam u stanju da joj napisem bilo sta.
Na kraju,pre nego sklopim oci na kraju ovog umornog dana,posveti cu jos nekoliko redova ljubavi.
Sutra je dan Zaljubljenih.
Ne nasedajte!
Svako je dan dan za ljubav,nemojte verovati da je jedan jedini dan dovoljan.
Sutra je i poljubac dovoljan.
Jedan zagrljaj.
Sapat neznih reci…
Ne kupujte ljubav voljenih skupim poklonima.
Kome poljubac nije dovoljan,nista drugo nece biti dovoljno…
14 februar je poturen zaljubljenima,kao mali kompromis,od strane onih koji misle da je ljubav sporedna stvar,koju teba,reda radi,obeleziti jednim danom,los izgovor za muskarce koji inace ne smeju da kazu jedno jednostavno “volim te” ili se stide da nose cvet u javnosti…jednako kao sto je 8 mart ponizenje za zene.
Volite se svaki dan.
Bez ljubavi zivot je gorak i besmislen.
Uostalom,ako vam je potreban poseban dan za ljubav…eno vam 23 februar.
Tada sam se ja rodio,pa me volite koliko god hocete :-)
Eto…ja se oraspolozio!
Prijatno vece svima…
[ Generalna
]
12 Februar, 2008 10:54
Volim moj zivot
Sest dobrih drugara…u kuci prepunoj veselih ljudi.
Na svet je dosla prelepa cerkica mog najboljeg druga,ziva nam i zdrava bila stotinu godina!
Dok se zagrljeni slikamo,prelazim pogledom preko tih lica oko mene.
Sest dobrih prijatelja.
25 godina zajedno.
To je dvadeset pet puta sest rodjendana godisnje,dvadeset pet slava,poneka svadba,stotine zurki…sest prvih ljubavi,prvih izlazaka…prva rodjenja novih,dragih bica.
Hiljade i hiljade susreta,razgovora,podrske…
Druzenja….
Mogu samo da pogledam u Nebo i zahvalim Bogu na svim dragim ljudima kojima me je obasjao na ovom svetu.
Zato sto nikada nisam sam,zato sto sam okruzen dobrim ljudima,zato sto me vole i sto sam voljen…
Volim sto postoje jutarnje kafe u omiljeno kaficu,”dobrojutrokomsija”,bake koje prodaju sir i kajmak na pijaci,a osmehom me caste,onako,usput…
Kazu,kada si srecan,stavi kamencic u cipelu,da te nesto zulja…da se ne uznesemo u svojoj sreci.
Volim svoj zivot.
Volim sto sam ga uredio po mojoj meri i volji,sto nikome nista nisam duzan,niko me ne juri i nikuda ne zurim.
Volim sto mogu da pisem i sto postoje oni kojima se to dopada…
Sve sto imam dovoljno mi je,kada je okupano ljubavlju i mirom.
I zato se ne uznosim…kamencic me zulja.
Ona je moj kamencic.
Jos samo kada bi i Ona bila srecna.
Bilo gde da je na svetu,ma ko da je ljubi…samo da je srecna.
A nije.
A ne mogu joj pomoci…
Sirokim toplim zagrljajem prihvatam je u sve moje.
Ali koraci koje treba da napravi u njenim su stopalima.
[ "prava" poezija
]
11 Februar, 2008 17:41
Oprosti mi
Ne bih znao...ni ko je napisao ovu predivnu pesmu,niti zasto je to u radio
niti kome...
Ali eto,mene je dirnulo
i delim je sa vama,kao sto decak deli bombonjeru.
Uzmite komadic!
Oprosti mi
Oprosti mi sto te trazim
tako nespretno
u tebi.
Oprosti mi katkada moju bol.
To je zato sto zelim otkriti u tebi
najbolji dio tebe.
Ono sto ti nisi videla, a ja vidim,
pliva u tvojoj nutrini, dragocenoj.
I uzeti to,
i drzati visoko, kao sto stablo
drzi posljednju svetlost
koju je naslo u suncu.
I tada ces ti,
u potrazi za tim, uzici gore.
Da bi dosla do toga,
popeta iznad sebe, kakvu te zelim,
doticuci jos samo svoju proslost
ruzicastim vrscima nogu,
dok ti je celo telo napeto, u usponu
od sebe samoj sebi.
I neka tada mojoj ljubavi odgovori
novo bice, koje si ti.
[ Generalna
]
10 Februar, 2008 21:21
Muci se ljubav
Izneverene nade cesto bole vise i jace od samara
tako resko zvuce
sve one reci kojima se pravda ljubav.
I hiljade razloga da nesto nestane pre nego sto nastane.
Muci se ljubav
kao malena travka na ljutom kamenu
opire vetrovima
dok je ceo njen opstanak
na tankim zilicama nade...
I sve ono sto te od mene krade
ne moze biti razlog da se ne dogodi jos jedan sastanak
pre nego poslednje predstave zavesa na nas pade...
I ljubav pobedjuje sve!
Siguran sam u to...
Kao sto znam da ce svaka jabuka pasti na tlo
ma koliko je jako bacili od sebe.
Ali ljubav pobedjuje
samo onda kada je ima
kao sto mrak nestaje samo pred svetlima...
I Sunce je veliko
A vrti se u krug
Krug zivota
Sve se vraca
I mi cemo se vratiti
Da bi ponovo bili
Da bi najzad platili
Sve sto smo krili
Jer kriti ljubav kaznjivo je.
Eto,bas!
[ Generalna
]
09 Februar, 2008 12:40
Na putu zivota
Na putu zivota
Od utrobe Majke,do utrobe Zemlje
Naleteo sam na tebe…
Smisao zivota je ljubavi.
Moj smisao si TI.
…je sve sto sam hteo reci
Ali kako da ne kazem jos nekoliko reci
Zahvalnosti
I tihe radosti
Na tom prelepom osmehu
Sto plese
Odmah ispod tog lepog nosica
I svojim plesom
Ucini da ti oci zasijaju sjajem najlepsih zvezda
Svaka je rec vredna
Samo onoliko koliko je lep njen odjek u necijoj dusi.
[ "prava" poezija
]
08 Februar, 2008 20:06
Na kraju ovog dana
Na kraju ovog dana,opet bih pozeleo da sa nekim podelim nekoliko lepih stihova.
Mislim da je u pitanju Mika Antic.
Neka mi niko ne zameri ako gresim.Mnogo vise od pesnika,cenim njihove pesme.
Znam da mi ono ne bi zamerili.
Za sve one koji,divno,nisu hteli ni mogli da odrastu,
za sve one koji umeju da gledaju svet "nekim drugim ocima"
Neka im ovo ostane kao zalog i podrska
da budu sigurni da idu pravim putem...
"Da li je istina ono sto pise u Kalevali:
"Ruka sto daje, uvek je iznad ruke koja prima?"
Da li je istina ono sto govore u Basri:
"Ljubav je kao senka. Ako trcis za njom, nikad je ne
ces stici. Ako joj okrenes ledja pratice te".
Neko je negde rekao i hvala mu:
"Da bi se istinski volelo, treba odrasti do deteta".
Nasmej se zato ako ti kazu da si mali covek.
Nema male srece i male bolesti. Nema male
kradje i male smrti. Nema malog rata niti
malog postenja. Nema maloga prijatelja i
male tajne.
Nema maloga coveka i male ljubavi."
[ Generalna
]
08 Februar, 2008 10:54
Sta uciniti sa ovim danom?
Ocajno siv,umoran dan.Nekako je osvanuo kao da je savrseno nepotreban.
Jeste,treba biti umetnik,pa napraviti nesto lepo od sledeca 24 casa.
Bice u njemu nesto nervoze,nevaznih ljudi,protracenih sati…ipak!
Mozda bi mogli obasjati ovaj dan radosnom ponesenoscu?
Hajde da probamo…jedno :”dobro jutro,komsija”,propraceno obaveznim iskrenim osmehom.
Da nasmesimo ova smrknuta lica?Sve ove ljude,sto zamisljeno plove kroz ovakav dan,brinuci neke svoje brige,toliko nalik svacijim brigama…bez ikakvog rezultata,naravno.
Brige su naucile da brinu same o sebi.
Otvorim poslednje stranice novina.
Sa njih me gledaju desetine sudbina.
Umrlice…
Koliko bivsih ljubavi,uzdaha,zagrljaja,neizrecenih neznosti…kratak je zivot.
Sa umrlica me gledaju svi oni koji nisu doziveli ovaj dan.
Za njih sutra ne postoji.
Mozda bi se svi menjali sa mnom,ipak.
I ovaj dan,kakav je takav je,moj je…I ziv sam u njemu.
I toliko stvari koje vredi uraditi,mnostvo osmeha koje treba podeliti.
Neka mi neko ne zameri sto pominjem umrle.Nije to jer zelim da napisem nesto tesko.
Naprotiv!
Zivot je vredan,najvredniji,tek kad se setimo sta sleduje na kraju.
Glavu gore!
Dok je veka bice i leka…
Negde tamo,postoje porazeni i zbunjeni,uvredjeni…oni koji podizu svoju pesnicu nebu.
Ljuti i na to Nebo i na ljude.
A za svakog postoji komadic srece na ovom svetu,parce osuncane teritorije,usamljeno ostrvo u okeanu bezdusnosti.
Istina je,surov je ovaj svet,ali je lep.
I nista ne dolazi samo.Cenimo samo onu srecu za koju se pomucimo,izborimo.
Zato,umesto pesnice,obasjajte osmehom svet oko sebe.
Ako se samo jedan osmeh vrati,bice dovoljno.
Sutra ce ih biti vise,siguran sam…
Neko mora poceti prvi.
[ "prava" poezija
]
07 Februar, 2008 20:27
Ljubav nema bolje dane
Igleda da je prethodna pesma suvise asocirala na onu bolnu ljubav u koju ne verujem...
Ispravljam se ovom divnom pesmom.
Autora necu pomenuti,vecina ce ga prepoznati.
Ljubav nema bolje dane
Ljubav nema bolje dane
sve je sad i nikad više
sve što iza toga dođe
dođe samo da nju zbriše.
Ljubav nema bolje dane
nema sutra nema juče
to je škola za ludake
koji malo teže uče.
Ljubav nema bolje dane
sama kreće sama stane
sama pali sama gasi.
Nas uništi sebe spasi
nemoj da joj brojiš mane
ljubav nema bolje dane.
Za svakog ko sumnja,ili ne razume:
Juce i sutra postoje samo u kalendarima budala.
DANAS je jedino sto imamo,DANAS je pravi dan za ljubav.
Ne cekajte nikada uslove da se ljubav ostvari.
Ljubav nema bolje dane.
Kada ljubav dodje svaki je dan dobar.
[ "prava" poezija
]
07 Februar, 2008 16:46
Kad sam te vidio...
Ne moze se svakoga dana napisati nesto.
Ne onoliko lepo i dobro,koliko zasluzuju draga nepoznata lica ovoga bloga.
Tako,pozeleo sam da podelim sa svima,povremeno,pesme koje mene pokrecu...
Udahnite duboko i nastavite
Ovo je ono sto mene dotice:
Kad sam te vidio
Kad sam te vidio bilo mi je jasno,
odaje te nešto, ti ne nosiš sreću,
a znao sam što tražim i da takvu neću.
Kad sam te vidio bilo mi je jasno,
a kad sam te poljubio – već je bilo kasno,
već je bilo kasno.
Kad sam te vidio znao sam što gubim,
ne daju se tako ponos i sloboda,
al’ ne gase tu vatru ni vino ni voda.
Kad sam te vidio znao sam što gubim,
al’ kraj mene si zaspala – kako da te budim,
kako da te budim.
Kad sam te vidio u trenu sam znao
otećeš mi blago, a malo mi dati,
sve što mi je sveto sa tobom će pasti.
Kad sam te vidio u trenu sam znao,
al’ već sam te dodirnuo – već sam život dao,
već sam život dao.
Kad sam te vidio bilo mi je jasno,
pomoći mi neće razum ni iskustvo,
a poslije svega samo nevolja i pustoš.
Kad sam te vidio bilo mi je jasno,
a kad sam te poljubio – već je bilo kasno,
već je bilo kasno.
Arsen Dedic
(mislim)
[ Generalna
]
06 Februar, 2008 10:02
Danas bih da volim
Danas bih da volim.
Lep je dan.
Kisa.
Ruke se sklapaju u zagrljaj
a u zagrljaju nikog nema.
Doduse,ima mesta
Mesta za tebe
Taman toliko.
Ali u mom narucju
I dalje nema nikog…
Danas je lep dan
Danas bih da volim.
[ Generalna
]
05 Februar, 2008 12:19
Sanjao sam...i u snu mislio.
Gledamo zvezde i sanjarimo…
Snovima o davno izgubljenim,prohujalim vremenima
O zaljubljenim princezama
O njihovim lepim vitezovima
O ljubavi.
Blaga je svezina ovog tihog predvecerja
Tisina nas odnosi daleko
Daleko od prljavog sveta
Sada
Kao da smo sami na planeti
Ti i ja
I breza iznad nasih glava.
Dunav tiho struji…
Odnosi sa sobom nasa saputanja.
Da li bi iko znao
Koliko je vode proteklo
I koliko se tudjih sapata
Spustilo niz ovu tamnu povrsinu
Dok se nisam sreli ti i ja…
Koliko se sudbina spojilo
Od postanka sveta
Pa sve do danas
Samo da bih ja,konacno,sreo tebe
Samo da bi ti,konacno, imala mene…
I mozda je sve ovo sala
Mozda smo samo utvare
Poslate da smire dve uznemirene duse
Kao slika oaze
Na kraju duge i uzarene pustinje
Ozednelom putniku vecnosti
Ako je tako-neka je
Nestaces u oblaku magle
A ja cu ostati
Ostacu sam u tami
I dugo cu,dugo gledati u nebo
Trazeci tvoje lice
Negde izmedju treperavih zvezda…
[ Generalna
]
04 Februar, 2008 10:07
Prolece i...
Dolazi!
Osecam to,ne moze me prevariti.Istina,poranilo je…nije mu vreme.
Ipak,dovoljno je da osetim mali dasak i da se osetim bolje.
Jedan lep suncan dan odneo me je daleko,mnogo dalje nego sto sam mislio da mogu od tog dana da iskamcim.
365 dana jedne godine ja zivim za jedan jedini osecaj:
Onaj kada posle hladne i dosadne zime,na moje oci sleti nezno prolece.
Oduvek,prvi dan proleca,ne onaj kalendarski,jer kalendare su smislili ono koji nemaju vremena da uzivaju,vec prvi lep dan,onaj sto svojim mirisima izaziva neku neobicnu ceznju i setu.
E,takav prvi dan,uvek provedem na isti nacin…bez obzira gde se nalazim,skoro nesvesno,korak po korak,ja odlutam do zidina Kalemegdana.
Uvek se to dogodi u isto vreme,oko pet popodne.
Tada,na kraju dana,sunce pocinje da zaranja iza Novog Beograda,prethodno okupavsi svoje uzareno lice u vodama Dunava i Save…
I stojim tako,opijen i zamisljen.
Nikada ne bih mogao da se setim o cemu razmisljam,znam sam o da stojim tamo,ocaran i ganut lepotom.
I nije to samo Sunce,niti samo Dunav….to vece me opije onim osecajem novog pocetka,lepim danima koji dolaze…sve stane okupano radosnom tisinom.
Ljudi su nasmejani i opusteni,vazduh mirise,a zaaljubljeni se drze za ruke onako kako se drzi sreca,kada se plasimo da ce nestati,ako samo malo popustimo stisak…
Mlado prolece mirise na bebu,na nesto novo i neuprljano.
Sva lepota zivota,stane mi u tih nekoliko trenutaka,kada zamisljen stojim nad Uscem.
I uvek tako,svake godine.
Cini mi se,kada bi me Zivot odneo negde daleko,u Australiju,Kanadu…opet bih,zamisljen,nogu pred nogu,stigao tacno na vreme,nad uzdrhtalu povrsinu Dunava.
I to je nesto moje,intimno,trenutak koji nikada nisam podelio.
Ali,mislim da je vreme…
Ona koja bude samnom,toga dana,na izbledelom kamenu moga Hrama,bice to ona koja ce da upozna moju poslednju Tajnu.
Ona kojoj cu zeleti da svaki dan pretvorim u tu radosnu ponesenost prvih minuta Proleca.
Ako,slucajno,prodjete Kalemegdanom,jednog predvecerja marta…zastanite ako vidite nekog sa osmehom kako stoji nad Uscem.
Mozda sam to ja.
Ako pored mene bude jedna lepa devojka,sa istim takvim osmehom…osmehnite se i Vi.
Bice to savrsena slika ljubavi.
A ako budem sam…osmehnite se ipak.
Prolece je stvoreno za osmehe.
Generalna [378]
