Ne moze se svakoga dana napisati nesto.
Ne onoliko lepo i dobro,koliko zasluzuju draga nepoznata lica ovoga bloga.
Tako,pozeleo sam da podelim sa svima,povremeno,pesme koje mene pokrecu...
Udahnite duboko i nastavite
Ovo je ono sto mene dotice:
Kad sam te vidio
Kad sam te vidio bilo mi je jasno,
odaje te nešto, ti ne nosiš sreću,
a znao sam što tražim i da takvu neću.
Kad sam te vidio bilo mi je jasno,
a kad sam te poljubio – već je bilo kasno,
već je bilo kasno.
Kad sam te vidio znao sam što gubim,
ne daju se tako ponos i sloboda,
al’ ne gase tu vatru ni vino ni voda.
Kad sam te vidio znao sam što gubim,
al’ kraj mene si zaspala – kako da te budim,
kako da te budim.
Kad sam te vidio u trenu sam znao
otećeš mi blago, a malo mi dati,
sve što mi je sveto sa tobom će pasti.
Kad sam te vidio u trenu sam znao,
al’ već sam te dodirnuo – već sam život dao,
već sam život dao.
Kad sam te vidio bilo mi je jasno,
pomoći mi neće razum ni iskustvo,
a poslije svega samo nevolja i pustoš.
Kad sam te vidio bilo mi je jasno,
a kad sam te poljubio – već je bilo kasno,
već je bilo kasno.
Arsen Dedic
(mislim)
07/02/2008, 17:16
Bas je lepa pesmica (kao i uvek)... :)
07/02/2008, 18:00
Ništa novo. Kao sve je jasno aljubav ostaje jedna velika intriga. I najveće čovekovo prokletstvo.
07/02/2008, 18:18
Eh...
07/02/2008, 19:38
Mozda sam pogresio...pesma mi se mnogo dopada,ali ne mislim da je ljubav ista tesko i mucno.
Ona je odraz najveceg pozrtvovanja i predavanja,a to je istinski tesko.
Cak,snage da vole i budu voljeni iamju samo uzviseni duhovi.
Izbor ove pesme nije bio takav jer sam uverenja da se pogresilo,kad se zavolelo.
Upravo,cak i kada volimo onu osobu koja nam,na prvi pogled,donosi samo jad i probleme,moramo shvatiti da nas ljubav cini istinski velikim.
Ali ne ona slabicka,sebicna ljubav,vec ona velika i bezrezervna.
Na kraju,covek sam sebi pravi probleme,ne ljubav u pogresne osobe.
Treba biti jak,pa voleti i onog koji to ne zasluzuje.
A opet,ostati cist i nepovredjen u svojoj ljubavi.
I biti jak i dalje voleti,cak i kad neka osoba,iz bilo kog razloga,ne moze biti kraj nas...
07/02/2008, 19:48
arsenova poezija je nešto što me uvek dotakne.
a tvoj komentar zbog izbora ovaj put i ja potpisujem.
Prijatno!
07/02/2008, 19:57
uzdah, veliki...
hvala što si podelio ovu pesmu sa nama.
07/02/2008, 20:00
...ja ti zadajem patnju,bol...zgazicu te Petre Pane
07/02/2008, 20:01
Hvala svima sto ste odvojili vremena...
@kaleidoskop-duzan sam ti postu,samo sam lenj ;-)
07/02/2008, 20:03
@zvoncica-nema tebe u ovoj pesmi.
Osecaj kada te zagrlim,jos je vredan svakog odricanja...
07/02/2008, 20:05
e, da znaš da sam već htela da se naljutim! :)
07/02/2008, 21:06
pa lepo je,i ne moras da pises,vazno je znati da u tebi uvek zivi jedna sanjalica,jer kad te pokrecu ovako lepe reci ne mozes da budem nesto lose...
ma,najbolji si...:)
ljubim :*
07/02/2008, 21:07
da budes*,pardon...
09/02/2008, 12:13
Komentar ti je bar tako dobar
kao pesma. Svaka čast, stepski
vuče, i srećna ti Zvončica!
Tj, ona je srećna što ima tebe :)
09/02/2008, 12:27
Srecni smo oboje...to je jedina sreca.
Hvala ti...
09/02/2008, 12:38
Da,prava ljubav je jedina sreća.
Dobro je da to znamo dok je imamo, a ne samo kad je izgubimo. Ljubav je prelep cvet koji treba redovno negovati, zalivati,tepati mu, čuvati ga od svih štetočina...