Dolazi!
Osecam to,ne moze me prevariti.Istina,poranilo je…nije mu vreme.
Ipak,dovoljno je da osetim mali dasak i da se osetim bolje.
Jedan lep suncan dan odneo me je daleko,mnogo dalje nego sto sam mislio da mogu od tog dana da iskamcim.
365 dana jedne godine ja zivim za jedan jedini osecaj:
Onaj kada posle hladne i dosadne zime,na moje oci sleti nezno prolece.
Oduvek,prvi dan proleca,ne onaj kalendarski,jer kalendare su smislili ono koji nemaju vremena da uzivaju,vec prvi lep dan,onaj sto svojim mirisima izaziva neku neobicnu ceznju i setu.
E,takav prvi dan,uvek provedem na isti nacin…bez obzira gde se nalazim,skoro nesvesno,korak po korak,ja odlutam do zidina Kalemegdana.
Uvek se to dogodi u isto vreme,oko pet popodne.
Tada,na kraju dana,sunce pocinje da zaranja iza Novog Beograda,prethodno okupavsi svoje uzareno lice u vodama Dunava i Save…
I stojim tako,opijen i zamisljen.
Nikada ne bih mogao da se setim o cemu razmisljam,znam sam o da stojim tamo,ocaran i ganut lepotom.
I nije to samo Sunce,niti samo Dunav….to vece me opije onim osecajem novog pocetka,lepim danima koji dolaze…sve stane okupano radosnom tisinom.
Ljudi su nasmejani i opusteni,vazduh mirise,a zaaljubljeni se drze za ruke onako kako se drzi sreca,kada se plasimo da ce nestati,ako samo malo popustimo stisak…
Mlado prolece mirise na bebu,na nesto novo i neuprljano.
Sva lepota zivota,stane mi u tih nekoliko trenutaka,kada zamisljen stojim nad Uscem.
I uvek tako,svake godine.
Cini mi se,kada bi me Zivot odneo negde daleko,u Australiju,Kanadu…opet bih,zamisljen,nogu pred nogu,stigao tacno na vreme,nad uzdrhtalu povrsinu Dunava.
I to je nesto moje,intimno,trenutak koji nikada nisam podelio.
Ali,mislim da je vreme…
Ona koja bude samnom,toga dana,na izbledelom kamenu moga Hrama,bice to ona koja ce da upozna moju poslednju Tajnu.
Ona kojoj cu zeleti da svaki dan pretvorim u tu radosnu ponesenost prvih minuta Proleca.

Ako,slucajno,prodjete Kalemegdanom,jednog predvecerja marta…zastanite ako vidite nekog sa osmehom kako stoji nad Uscem.
Mozda sam to ja.
Ako pored mene bude jedna lepa devojka,sa istim takvim osmehom…osmehnite se i Vi.
Bice to savrsena slika ljubavi.

A ako budem sam…osmehnite se ipak.
Prolece je stvoreno za osmehe.