Pogledaj u moje oci
I videces sta mi znacis...
Pogledaj u svoje srce
zaviri u svoju dusu
i shvatices da si ti Sunce...
Oko koga se okrecu sve moje planete!
To zelim da kazem.
Kada budem imao kome.
[ Ljubavne izjave
]
11 Jun, 2008 22:36
[ Ivana
]
07 Jun, 2008 23:55
Oteo sam te snu ove noci
I ovo jutro
sto nas je uvelo u ovakav dan
ne sme da pokvari srecu koju sam sanjao…
Poljubio sam
u snu
lice meseca na povrsini Dunava
Ti si se nasmesila
nimalo uvredjena
ali pomalo ljubomorna
zbog mog flerta sa iluzijom lepote.
Na javi su nestali
i Mesec i Dunav i Ti…
Samo sam uspeo da otmem od sna
malo tvoga daha
malo zvedanog praha
iz mora Tisine,sa mesecevog dna…
I ovo jutro
sto nas je uvelo u ovakav dan
ne sme da pokvari srecu koju sam sanjao…
Poljubio sam
u snu
lice meseca na povrsini Dunava
Ti si se nasmesila
nimalo uvredjena
ali pomalo ljubomorna
zbog mog flerta sa iluzijom lepote.
Na javi su nestali
i Mesec i Dunav i Ti…
Samo sam uspeo da otmem od sna
malo tvoga daha
malo zvedanog praha
iz mora Tisine,sa mesecevog dna…
[ Generalna
]
05 Jun, 2008 21:53
I trazio sam
Znam da jesam
Ali nikada,ma sta nalazio
Nisam nasao ono sto sam zeleo…
Plovio najdaljim rekama
Ronio najplavljim morima
Hodio vrhovima planina
Preletao prekoZvezda…
I nista.
Uvek izmice jedno lice
Koje sam osetio u hodnicima vremena
izgubio u lavirintima zivota…
Osecam dah ljubavi na svom licu
I sada mi je vec sasvim jasno.
Potpuno
kao sjajni zrak Sunca.
Ma sta radio u zivotu
Ma gde bio
Uvek sam na istom putu.
Uvek na istoj cesti Ljubavi
Koja vodi do usana koje cekaju da budu ljubljene.
I Put se vise ne zove Lutanje.
Znam da jesam
Ali nikada,ma sta nalazio
Nisam nasao ono sto sam zeleo…
Plovio najdaljim rekama
Ronio najplavljim morima
Hodio vrhovima planina
Preletao prekoZvezda…
I nista.
Uvek izmice jedno lice
Koje sam osetio u hodnicima vremena
izgubio u lavirintima zivota…
Osecam dah ljubavi na svom licu
I sada mi je vec sasvim jasno.
Potpuno
kao sjajni zrak Sunca.
Ma sta radio u zivotu
Ma gde bio
Uvek sam na istom putu.
Uvek na istoj cesti Ljubavi
Koja vodi do usana koje cekaju da budu ljubljene.
I Put se vise ne zove Lutanje.
[ Danijela
]
05 Jun, 2008 18:40
Sanjao sam nocas
usne tvoje
ljubim te u mraku
poljupcima brojim zvezde.
Sanjao sam nocas
oci tvoje
gledamo se u mraku
u ocima tvojim mesec je.
Sanjao sam nocas da te volim...
A probudio sam se sam.
[ Danijela
]
04 Jun, 2008 21:05
To su bili dani…
Svirao je stari
svirao,ne bas dobro,na staroj rastimovanoj gitari.
To su bili dani…i ti si bila.
Bio je i mesec zut
nad Dunavom
bas ovakve jedne noci
mesec nad Dunavom
u septembru
jedne ovakve noci.
Plovimo pokraj keja
Dunav bez meseca
ja bez tebe
A stari svira
svira,ne bas dobro
na staroj,rastimovanoj gitari
koju smo zajedno slusali
ovako staru i tuznu
ovakve jedne noci
na Dunavskom keju.
Samo je mesec sijao
i ogledao svoju lepotu
u tvojim lepim ocima
u ovakvim nocima.
Svirao je stari
svirao,ne bas dobro,na staroj rastimovanoj gitari.
To su bili dani…i ti si bila.
Bio je i mesec zut
nad Dunavom
bas ovakve jedne noci
mesec nad Dunavom
u septembru
jedne ovakve noci.
Plovimo pokraj keja
Dunav bez meseca
ja bez tebe
A stari svira
svira,ne bas dobro
na staroj,rastimovanoj gitari
koju smo zajedno slusali
ovako staru i tuznu
ovakve jedne noci
na Dunavskom keju.
Samo je mesec sijao
i ogledao svoju lepotu
u tvojim lepim ocima
u ovakvim nocima.
[ Danijela
]
03 Jun, 2008 20:05
Ti nemas pojma
ko te sanja kada spava
i ko misli na tebe kada je budan.
Nemas pojma ko se krije iza pesama
koje slusas na radiju
svakoga dana
Cak ni ko je napisao “volim te”
u svakoj knjizi sveta
u svakom filmu
urezao u svaku klupu…
Nemas pojma da je to uvek jedno te isto
“volim te”
i da to ja uvek
Tebi govorim.
Nekada davno
tako davno da se i ne secam vise
Ja sam voleo
voleo tebe.
Rekao sam ti:”ja te volim”
tako lako prvi put u zivotu
i tako tiho
A vidis,moje “volim te”
jos uvek sumi svetom
od sapata do sapata
od zagrljaja do zagrljaja
od pogleda do pogleda
od mene do tebe…
A ti?
TI NEMAS POJMA!
ko te sanja kada spava
i ko misli na tebe kada je budan.
Nemas pojma ko se krije iza pesama
koje slusas na radiju
svakoga dana
Cak ni ko je napisao “volim te”
u svakoj knjizi sveta
u svakom filmu
urezao u svaku klupu…
Nemas pojma da je to uvek jedno te isto
“volim te”
i da to ja uvek
Tebi govorim.
Nekada davno
tako davno da se i ne secam vise
Ja sam voleo
voleo tebe.
Rekao sam ti:”ja te volim”
tako lako prvi put u zivotu
i tako tiho
A vidis,moje “volim te”
jos uvek sumi svetom
od sapata do sapata
od zagrljaja do zagrljaja
od pogleda do pogleda
od mene do tebe…
A ti?
TI NEMAS POJMA!
[ Danijela
]
02 Jun, 2008 18:35
Zanima me…
On i ona
Ruku pod ruku
Pa sve niz kej
On i ona
Ona i on
Pa opet…
Ona i om
Sve ruku pod ruku
Pa niz kej…
A gde si sad ti
I gde sam ja
Ruku pod ruku
Pa sve niz kej
Po opalom liscu
Po proslim danima
To me zanima!
On i ona
Ruku pod ruku
Pa sve niz kej
On i ona
Ona i on
Pa opet…
Ona i om
Sve ruku pod ruku
Pa niz kej…
A gde si sad ti
I gde sam ja
Ruku pod ruku
Pa sve niz kej
Po opalom liscu
Po proslim danima
To me zanima!
[ Generalna
]
29 Maj, 2008 20:15
Nestalo je carolije
(kao da je nije ni bilo)
Pale se svetla
tope se maske.
Ljubav vise ne zivi ovde
Otisla je u toplije krajeve.
Samo ti i ja smo
A kao da nismo
Eto...
[ Ivana
]
28 Maj, 2008 23:11
U osmehu jednog suncanog dana
Izmedju nicega i necega
Zahvatas zlatnim vedrom
Smisao svog zivota
Iz bunara postojanja…
I tamo
Na dnu
U odrazu svoga lica
Gleda te tvoj nasmejan lik
I sav tvoj smisao
Samo je osmeh
Kojim placas sve racune!
Izmedju nicega i necega
Zahvatas zlatnim vedrom
Smisao svog zivota
Iz bunara postojanja…
I tamo
Na dnu
U odrazu svoga lica
Gleda te tvoj nasmejan lik
I sav tvoj smisao
Samo je osmeh
Kojim placas sve racune!
[ Generalna
]
27 Maj, 2008 22:00
Tesko gutam leplivi vazduh
Mokar od mog znoja
mamurne muve
lelulaju ispred mojih pospanih ociju
umorno je moje telo
nemocno vise da zivi
sada samo postoji...
Sunce polako topi
poslednje dane maja
i nestaje
u tami.
Mokar od mog znoja
mamurne muve
lelulaju ispred mojih pospanih ociju
umorno je moje telo
nemocno vise da zivi
sada samo postoji...
Sunce polako topi
poslednje dane maja
i nestaje
u tami.
[ Generalna
]
21 Maj, 2008 10:45
Zazmuris i pozelis…
Izgleda tako lako.Pa ipak…
Skupi se u coveku,u samo jednom danu,mnogo jada i jeda,a tek u citavom zivotu!
I strahovito bi bilo ziveti,strahovito tesko,strahovito bolno,da nema ljubavi.
Da nema nade u nekoga,nekog kome mozemo da se vratimo na kraju jednog sumornog dana,nekoga ciji glas umiruje,nekoga ciji zagrljaj tesi…
Da…zajedno je sve lakse i sve lepse.
Pa ipak,ljudi lutaju svetom usamljeni i prazni,tumaraju svekolikim zemaljskim sarom trazeci i sanjajuci,a sve vreme se spoticu o senku onoga cemu streme.
Zasto je tako tesko pripasti nekome?
Cemu strah od toga da nekome budemo sve?
Ljubav je u svakom od nas.
Ona drhti uplasena,zastrasena,proterana…
Davili smo je,sputavali,pustali da se smrzne na hladnoci samoce,govorili joj da nije lepa,da nikome nije bitna i da nam je savrseno nepotrebna.
O,kako smo surovi bili.
Trazimo ono od cega uporno bezimo.
Plasimo se onoga sto nam je tako potrebno.
A bilo je potrebno samo jedno:
Da zazmurimo i pozelimo.
I eto,pod dlanom,lepo kao ruka u ruci…neko koga volimo,scucuri se sa najlepsim osmehom srece na usnama.
I sve bude kako treba.
Sve,ponovo,bude lepo i bajkovito.
Tako lako i prirodno.
Na svetu,covek ne bi trebao da ima nijedan zadatak do ovog jedinog:
Da ucini lepim ovaj zivot,i sebi i drugima.
Izgleda tako lako.Pa ipak…
Skupi se u coveku,u samo jednom danu,mnogo jada i jeda,a tek u citavom zivotu!
I strahovito bi bilo ziveti,strahovito tesko,strahovito bolno,da nema ljubavi.
Da nema nade u nekoga,nekog kome mozemo da se vratimo na kraju jednog sumornog dana,nekoga ciji glas umiruje,nekoga ciji zagrljaj tesi…
Da…zajedno je sve lakse i sve lepse.
Pa ipak,ljudi lutaju svetom usamljeni i prazni,tumaraju svekolikim zemaljskim sarom trazeci i sanjajuci,a sve vreme se spoticu o senku onoga cemu streme.
Zasto je tako tesko pripasti nekome?
Cemu strah od toga da nekome budemo sve?
Ljubav je u svakom od nas.
Ona drhti uplasena,zastrasena,proterana…
Davili smo je,sputavali,pustali da se smrzne na hladnoci samoce,govorili joj da nije lepa,da nikome nije bitna i da nam je savrseno nepotrebna.
O,kako smo surovi bili.
Trazimo ono od cega uporno bezimo.
Plasimo se onoga sto nam je tako potrebno.
A bilo je potrebno samo jedno:
Da zazmurimo i pozelimo.
I eto,pod dlanom,lepo kao ruka u ruci…neko koga volimo,scucuri se sa najlepsim osmehom srece na usnama.
I sve bude kako treba.
Sve,ponovo,bude lepo i bajkovito.
Tako lako i prirodno.
Na svetu,covek ne bi trebao da ima nijedan zadatak do ovog jedinog:
Da ucini lepim ovaj zivot,i sebi i drugima.
[ "prava" poezija
]
20 Maj, 2008 12:37
Citam...citam vec dugo.
Prolazim pored nekih pesama potpuno neosetljiv i i nedodirnut.
A onda,privucen nekim osecanjima,davno zaboravljeni i nevazni stihovi,steknu svoju punu snagu,miris i boju.
I kao da smo svi sa istog izvora krenuli,naizgled potpuno posebni,a ponekad tako isti. Sve su ljubavi iste,sve tuge...sve je vec neko odbolovao,odvoleo i opevao.
Sve je vec neko napisao.
I negde ceka da osetimo,kao nesto nase,samo nase.
Tako je mene "probudila" i dirnula davno zapisana pesma,ne znam tacno cija,u interpretaciji neprevazidjenog Radeta Serbedjije.
Ko nije slusao njegove recitale,neka odmah pocne...ili neka saceka neki svoj trenutak.
Rade Serbedzija - Zaboravi
Ako me sretnes negdje u gradovima stranim,
Po kojima se muvam u posljednje vrijeme,
Sretni me,
Kao da me sreces prvi put.
Nismo li se mi vec negdje vidjeli,
Kazi...i zaboravi.
Zaboravi dane koje smo nekada zajedno...,
I noci zaboravi...
Gradove kojima smo mijenjali imena,
I ucrtavali u karte samo nama dostupne...
Onaj hlad pod maslinama u nasoj uvali, uvali mirnih voda.
Otok nas i ime broda pjesnika koji nas je tamo nosio...
Zaboravi da si ikada rekla da me volis,
I kako se nikada, nikada, necemo rastati.
Treba zaboraviti naslove knjiga
Koje smo zajedno citali,
Filmove koje smo gledali, Hemfri Bogarta i Kazablanku,
Narocito zaboravi.
Ulicu divljih kestenova s pocetka Tuskanca,
I onaj nas poljubac na kisi
Za koga bi znala reci: "Nikada necu zaboraviti".
Molim te zaboravi...
I kada ti kazem da zaboravis,
Kazem ti to zato sto te volim
Kazem ti to bez gorcine,
Otvori oci ljubavi,
Nasim gradom prosli su tenkovi.
Odnijeli su sobom sve sto smo bili,
Znali..., imali... Zato... Zaboravi.
Cemu sjecanja...?
Pogledaj kako tresnja u tvome vrtu,
Iznova cvjeta svakoga proljeca.
Nasmijesi se jutru koje dolazi,
Zagrli bjelinu novih dana i zaboravi.
Kasno je vec dragana, hocu da kazem, zreli smo ljudi,
To jest, nismo vise djeca
I znam da nije lako,
I znam da mozda i boli, ...ali pokusaj,
Molim te,....pokusaj...zaboravi!
I ako me sretnes negdje u gradovima stranim,
Po kojima se muvam u posljednje vrijeme,
Sretni me, kao da me sreces prvi put;
Nismo li se mi vec negdje vidjeli,
Kazi... i zaboravi.
Rade...ote mi rec iz usta.
Sve su pesme vec napisane.
[ Generalna
]
19 Maj, 2008 11:23
"volim onu koja me voli
pa,zar sam zato kriv
sto nije uvek ista ona koju volim?"
Napisao je Veliki Sarmer davno.
Jedan zivot ima mnogo ljubavi
i uvek
racunaju se samo dve.
Ona prva
koja se pamti onoliko koliko traje nasa vecnost...
Ona poslednja
koja traje koliko i nas zivot.
Spustam Sunce
na usne moje poslednje ljubavi.
I vise nista ne umem reci.
[ Generalna
]
17 Maj, 2008 21:32
Dok kisa sumi u noci
Sklopis oci i utones
U svoje misli
Prebiras po
Secanjima
Osecanjima
Licima…
I osetis se lepo
I nezno
Zadovoljno
I skupis se
Kao beba…
Jedan trenutak
i ti u njemu.
[ Generalna
]
15 Maj, 2008 17:09
Iako nisam autor ovog teksta,pozeleo sam da na svoj blog postavim
nesto sto me je,svojevremeno,odusevilo.
Devojka je iscekivala nas susret i u medjuvremenu napisala kako bi on mogao izgledati.
Evo ih ta cetiri zamisljena susreta:
Stigla sam pre tebe. Ruke su mi u dzepovima kaputica. Nervozna sam. Zakopcavam kaputic. Otkopcavam ga. Razmisljam da li da odem do onog velikog stakla da se pogledam. Kako izgledam? Volela bih da mogu da izvedem neki “special effect”. Neka providna, tanka haljina, srebrna prasina, iskrice… Volela bih da mogu da lebdim, da zracim.Volela bih da sam lepa… Volela bih da ti se svidim. Kasno je da bilo sta probam da popravim. Vidim te… Prilazis mi i smeskas se. I ja se smeskam. Skrecem pogled. Gledam okolo… Stidim se… Ne znam sta cu prvo da kazem, ali mi je doslo da kazem “ej” da sacekam jedno tvoje “ej” pa da ti kazem “nista”. Stojis ispred mene. Gledas me u oci. Ne znam kako izgledam… ali sam sigurna da lebdim…
Ili
Stojim i cekam te. Virim kroz pukotinu na masci. Nadam se da ces pomisliti da sam veliko crno cudoviste, da ces se uplasiti i pobeci. Vidim te… smeskam se jer sam ubedjena da me neces prepoznati, da neces moci da me nadjes iza ove maske. Prilazis, smeskas se, vrtis glavom. Ne moras nista da kazes – znam sta mislis! “Sta si sad smislila?” Jednim pokretom sklanjas masku… bacas je kao da je od papira! Ja sam bila ubedjena da ne mozes da je pomeris. Stvarno je teska! Ali zaboravila sam koliko si ti jak. Oborila sam glavu… osecam se kao mala devojcica. Pogled mi luta po betonu… Pitam se ako sad zazmurim… da li ces me videti? Da li cu tako uspeti da se sakrijem? Podizes mi glavu… Ljubis me… Zmurim… ali te vidim… prepoznajem te…secam se…
Ili
Stojim. Cekam te. Gledam okolo. Pitam se da li ces doci…
Naglo dizem glavu sa tvojih grudi – budim se! Uplaseno te gledam u oci.
“Sanjala sam da se nismo pronasli… Sanjala sam da nisi moj…”
Smeskas se. “Ti si luda” Strah na mom licu se razliva u osmeh olaksanja. Ponovo postajem svesna oblaka na kome lezimo. Rukom mi blago vracas glavu na grudi… Lepo mi je… Mazis me po kosi… a ja nisam sigurna da li sam spustila glavu na tvoje grudi ili na oblak…
Ili
Stojim. Cekam te. Jos uvek te nema. Gledam levo. Nema te. Gledam desno. Nema te. Gledam levo… Hej, pa otkud ti tu? Kad si se stvorio pored mene? Smeskam se. Gledam pravo ispred sebe. Trudim se da ne gledam levo. Ti me gledas i smeskas se. Kad bi nas neko video sad, pomislio bi da oboje cekamo nekog, a ja se pitam sta cekamo? Skupljam hrabrost i gledam levo. Gledam tebe. Smeskas se. Duboko udisem vazduh. Zaboravljam da treba i da izdahnem. Osecam se kao veliki naduvani balon… crveni… u obliku srca. Izdahnula sam vazduh, ali ne vredi. I dalje sam naduvani balon. Plasim se da cu poletiti. Hvatas me za ruku. Ok, sad mi je lakse! Necu poleteti, drzis me! Necu poleteti… osim ako i ti nisi veliki crveni naduvani balon… u obliku srca… onda cemo zajedno odleteti… Jedva cekam!
