Kap po kap

Iscureo je jos jedan vreli dan,kao vruc i suv pesak iz dlana umornog putnika...
Nema se sta jos dodati ovom i ovakvom danu.
Ko je umeo,ziveo je.
Drugi su se zalili...iako znaju da nemaju kome,a i da imaju...nista se ne bi promenilo.
Ko nema spokoj u dusi,nece naci ni mir u zivotu.
Svako bi trebao da zavrsi dan na samo jedan jedini nacin:
pre nego sklopi oci
sasvim malo pre nego zaspi
svako bi trebao da sebi sapne,
sa punim uverenjem da je u pravu
i da nikako drugacije ne moze biti...

Z I V E O  S A M...

Prosao je jos jedan dan
a ja sam ispunio
bas sve sto mi je sudbina dala.

Oni koji u sudbinu ne veruju
Mogu da sapucu
da su ucinili u jednom danu
bas sve sto su hteli
od tog dana...

A ja sapucem:
Voleo sam
i jos nisam zagrlio
Ali znam da hocu
sutra hocu!
Izistinski
i sasvim snazno...

Samoca je najstrasnija u dugim letnjim nocima.
Bas onda kada se coveku cini da je jedini sam na planeti i da svi imaju gde
i da imaju sa kim.
Topao vazduh,nocni mirisi i zvuci,zovu na pokret,akciju...
a sam,covek,nista ne postize i nikuda ne ide.
Neko tisinu u sebi pokusa da prevari setnjom,neko picem,muzikom...
ali bilo sta radio,usamljeni covek samo dublje hoda stranputicama svog postojanja.
I nista nije strasno,kao onda kada se coveku cini da sve buja,komesa se,vri...
kada izgleda da svako ima nekoga za setnju,spat i smeh,a jedino on sam luta.
Sam u svojoj tisini,nikuda pristao,nikome potreban.


...i nisam ja usamljen,nikada.
Mnogo je onih koji me vole,koje toliko volim.
Ali pomislim:
koliko je strasno kada je neko usamljen u ovakvim nocima.

A ja cu,na kraju,da pozelim prijatnu noc MOJOJ maloj garavoj.
Ma gde bila,ma sa kim delila ovu noc.

U samo nekoliko reci
koje stanu izmedju dva treptaja oka:

Okupaj svoje postojanje
radosnom ponesenoscu
zlatan je ovaj dan
neprocenjiv
i neuhvatljiv
bas kao ti.

I tacno toliko mi vredis.

Kao ovaj savrsen dan
koji se nikada vise nece ponoviti.
Bas kao ti.

Ali
ponavljaj se svakoga dana
opet i ponovo
i umecu da te cenim
kao trenutak
koji znaci ceo zivot.

Koliko bude mojih dana
Hocu da bude tebe u njima.

Obecavas?

U samo nekoliko reci
koje stanu izmedju dva treptaja oka:

Okupaj svoje postojanje
radosnom ponesenoscu
zlatan je ovaj dan
neprocenjiv
i neuhvatljiv
bas kao ti.

I tacno toliko mi vredis.

Kao ovaj savrsen dan
koji se nikada vise nece ponoviti.
Bas kao ti.

Ali
ponavljaj se svakoga dana
opet i ponovo
i umecu da te cenim
kao trenutak
koji znaci ceo zivot.

Koliko bude mojih dana
Hocu da bude tebe u njima.

Obecavas?

Da te nemam
sve na svetu izgubilo bi svoj smisao
i vise ne bih imao razlog zasto bih disao.

Jer,ti si cuvar mojih snova
i jedini riznicar svog blaga
koju moja dusa krije.

Ako mi kazu
da umem da osetim i predosetim
ako kazu
da umem da nasmejem i raznezim
ako kazu
da sam poseban i sasvim drugaciji
ako kazu
da sam svaciji i niciji
da sam neko ko ume da zamisli
da vredim vise i da je mene lako voleti...

Mogu se samo nasmejati.

Ti si ono sto me snazi
moje malo ostrvo u okeanu Bezdusnosti
jedina mirna tacka
oslonac i nada
Ti si poslednja brana
od dosade,sivila i zla
ti si moga srca hrana
jedini zaklon od poraza,bezvolje i dna.

I nisi ti neko cudo prirode
niti neko osmo svetsko cudo
Ti si samo TI
bas tebe takvu volim,ludo...

I neka sada nestanu bas svi
sve bih mogao da prebolim
ali ti si mi posebna  i draga
jer te bezgranicno volim...

Ne znam kako...

Kako smo se nasli sa rukom u ruci
I zasto se moj poljubac tako cesto spusta na tvoj obraz
Niti zasto se tako lepo smesimo kada plesemo
I kako se cinimo srecnim kada zajedno cutimo
kada slusamo pesmu
kada te slusam kako pevusis
i kada me gledas kako tihujem…
Stvarno ne znam kako!

Ali i ne moram znati
od toga necu postati bolji
niti ces mi ti biti nesto draza…
Tek
ako i ne postoji vecita ljubav
sada znamo da postoji
bas ovakva
tiha i obicna…
Ova nasa
nenametljiva
koja nije ljubav koju bi svako razumeo…
Ljubav koja nam govori
da nisam tvoj
i da Ti nisi moja
ali i da se volimo
onako najlepse kako se moze voleti…


23 02 2007

U tihoj noci
mirisu leta
sjaju zvezda
prepoznacu te...

U sapatu duse
treptaju oka
drhtaju dlana
prepoznacu te...

Oduvek postojis
tvoj se osmeh u moje oci urezao
Oduvek te poznajem
tvoj se pogled u mome osmehu ogleda...

Oduvek sam te imao
dobijao i gubio
jer
svoje srce sobom nosim
i tebe u njemu
I ti postojis
cekas
nesto sto se odavno dogodilo
samo treba da postane
i sasvim je jasno
sve dok sam ti daleko
tada sam ti najblizi
a ta zagonetka i nije tako teska
kada se setimo
da se u okeanu Mogucnosti
nase usne srecu i salecu
svakoga dana...
samo mi to jos nismo shvatili!
 

Zazmuri i pozeli svetu celom
ljubav,slogu,mir i radost
jer na tvom licu,laloski veselom
sija celih vekova mladost...

Star si kao zivot,druze vecit
sa planete na planetu hodis
da tako blag i tako recit
zalutale ka sreci vodis.

Na stranu rime i dugi stihovi
vec te vidim
kako ispod nekog duda
sa slamkom u uglu usana
sirokim osmehom
i sjajnim ocima
docekujes duse umornih lutalica
vecitih sanjalica
kako njihovo odrediste postoji
i da se svaki mrak
moze razbiti
cvrstom verom u Svetlost.


Sa strane,pored puta
mirno stojis
potpuno strpljiv i tih
sa nepokolebljivim uverenjem u svoju svrhu
siguran da mozes
svestan da umes
da osnazis posustale
napojis zedne
i da svakome
ko zaboravi sapnes:

Istina je...ljubav postoji...ne staj sada
svako traganje ima kraj,svaka je zelja vecito mlada...
 
I kako da ne verujem
tom dragom zemljaku sa druge planete
kada svojom malom Garavom
dokazujes da ljubav postoji
jednako sigurno
kao sto mi Sunce
svakoga jutra pokazuje
koliko mi se obraduje kada me vidi...


Ljubav postoji
i vredna je cekanja...
Ljubav je jedina i najveca istina.
Svi tvoji putevi,svi ciljevi
stali su u taj jednostavan zadatak
da pokazes ljudima tu kratku istinu.
I tako dobro to radis.

Mene si osnazio
u mom srcu svoju svrhu ispunio...
imas jos nekoliko milijardi srca da probudis.
Mozes li to? 

Znam,druze moj...
Ne moras mi reci niti jednu rec.
Taj bol u tvojim grudima,osecam ga kao svoj.
I casa pica koju smo podigli i cutke se gledali u oci...
I iskra u tvom oku
koju bi mogli i suzom da nazovemo.
Ali necemo.
Nije muski plakati
bar nije lepo da drugi vide...
Ne bi svako shvatio
druze moj veciti.

Znam...posmatrao sam vas dok ste se prvi put ljubili
dok je nas bend svirao "Daire"

Negde iz daleka cuju se daire...

Mesecevom rekom, dolaze cigani,

Negde iz daleka...



Izvire u oku sjaj,

Da li je java il' san,

Daire dajte mi vi,

Navire pesma u meni...



Fenjeri se pale, vatra je u ljudima,

Orosene lale leze na grudima,

Fenjeri se pale...



Izvire u oku sjaj,

Da li je java il' san,

Daire dajte mi vi,

Navire pesma u meni...



Ako umrem sada, uzmite daire,

Svirajte mi tiho, al' me ne zalite,

Ako umrem sada...



Izvire u oku sjaj,

Da li je java il' san,

Daire dajte mi vi,

Navire pesma u meni...

Eh,moj druze...

"Ako umrem sada..."
kako teske reci
i kako istinite
I kako sada bole
druze moj.

Ta visoka,plava,zgodna devojka pored tebe...
To mlado nasmejano cudo,puno zivota,
svojih 22 godine zivota
i nesto malo dana preko
istopilo se i nestalo
kao sveca na vetru
kako kaze pesma
jedan malo jaci lahor zivota
i ugasio se plamen
ugasila se nada jedne Nade
kao da smo gledali prelepi cvet
kako vene u nekoliko sekundi
kako je i ona uvenula
u nekoliko dana
od te cudne i teske bolesti
kojoj ni ime nismo zeleli da zapamtimo...

Znam druze...
Ne moras mi reci.
Danas je planeta obisla jos jedan krug oko Sunca
ali bez Nje.
365 dana je strasno mnogo vremena
kada se setis da je nestao neko
ko ti se nikada nece vratiti


Nikada je najteza rec na svetu!

Drugi ce doci da te voli
Ali to cu,opet,biti ja...

To cu te ja voleti.

I doci ce neko
da te mazi
da ti tepa
da te grli,ljubi,sapuce
da te svojom zove...
To cu,opet,uvek biti ja
da te mazim
da ti tepam
da te grlim,ljubim,sapucem...
Jedino necu
jedino ne smem
svojom da te zovem.

Drugi ce doci
i ti ces biti njegova
Ali,ako te voli
to cu te opet voleti ja,
uvek Ja.